Izvor: Politika, 13.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska komisija (ne)ugrožava Južni tok
Ako Evropa želi posebno da razgovora sa Srbijom o gasovodu naša vrata su otvorena, kaže Zorana Mihajlović, ministar energetike
Da je nerealno očekivanje da će ministri šest zemalja Evropske unije koje učestvuju u gradnji „Južnog toka”, juče u Briselu rešiti problem trećeg energetskog paketa, po kome Rusija istovremeno ne može da bude i vlasnik gasa i tog gasovoda, zbog čega EU traži revidiranje međudržavnih sporazuma zemalja preko kojih će se graditi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj gasovod, pokazao je i jučerašnji dogovor u Briselu – da će se o tom pitanju opet s Moskovom razgovarati ujanuaru 2014.
Komisija će, kako je juče u Briselu rekao evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, obezbediti da se bilateralni sporazumi zemalja članica EU sa „Gaspromom” dovedu u sklad sa evropskim propisima.
On je izjavio da će EK u tim razgovorima nastupati kao pravni zastupnik zemalja članica „kao kad vas u privatnom životu zastupa advokat”.
Komesar je naglasio da EU nije protiv „Južnog toka”, ali da postoje primedbe na odredbe bilateralnih ugovora, jer je reč o monopolu na distribuciju gasa, a treba rešiti i još neka pitanja o zaštiti životne sredine, dodajući da Komisija ima instrumente da to dovede u sklad sa evropskim propisima.
Upućeni tvrde da je najrealnije očekivati da se ovaj problem reši tek pošto EU konačno postigne dogovor s Ukrajinom, čiji je predsednik Viktor Janukovič pre dve nedelje odbio da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU i praktično se okrenuo Rusiji.
Iako Srbija nije članica EU i naša zemlja se prošle nedelje našla na tapetu u Briselu jer je potpisala međudržavni sporazum o gradnji koji je protivan pravilima EU zbog čega treba da ga revidira.
Zorana Mihajlović, ministar energetike, komentarišući jučerašnji sastanak u Briselu, kaže za „Politiku”, da će Srbija postupiti onako kako se dogovore EU i Moskva, ali da ako EK želi posebno da razgovora sa Srbijom – naša vrata uvek su otvorena.
– Međudržavni sporazum s Rusijom potpisan je u skladu sa zakonom i poslednji pritisci EK na „Južni tok” ni na koji način neće ugroziti niti prekinuti gradnju ovog gasovoda, kategorična je bila Mihajlovićeva.
Upitana da li može da pretpostavi kako će se razrešiti pitanje EU i Moskve oko „Južnog toka”, kaže da je to teško reći, ali joj se čini da su poslednji pritisci na ovaj veliki projekat rezultat odnosa Ukrajine i EU.
Da gradnja gasovoda „Južni tok” neće biti dovedena u pitanje zbog problema između Evropske unije i Rusije i da interes Srbije u tom velikom projektu neće biti ugrožen, potvrdio je juče i Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
– Neće biti novih bilateralnih pregovora država koje su na trasi „Južnog toka” sa Rusijom, rekao je on objasnivši da je suština aktuelne rasprave između Moskve i Brisela, odnosno između Rusije i država zapadne Evrope, u tome na koji način će ti gasni resursi biti dostupni i korišćeni, rekao je Bajatović.
On je naglasio da Rusija i Evropa imaju veliki interes da taj problem korišćenja gasa kao energetskog resursa bude rešen i dodao da je uveren da će ga sigurno rešiti.
– Interes Srbije ne može da bude ugrožen zato što nijedna zemlja na trasi „Južnog toka” nema tako povoljan geostrateški položaj kao naša, rekao je on i naglasio da Srbija ima sasvim korektne odnose sa zemljama EU. S Rusijom imamo zaključene i specijalne sporazume, ali i dugoročne istorijske interese, naglasio je Bajatović.
„Južni tok” nije samo gasovod kojim se trasira novi smer snabdevanja, već cevovod koji podrazumeva pristup novim gasnim nalazištima u Srednjoj Aziji. Na ovaj način Rusija zaobilazi sve potencijalne zemlje koje mogu ugroziti bezbednost snabdevanja Evrope gasom, pre svega Ukrajinu i Belorusiju, što je osnov za izuzeće trećeg energetskog paketa na čemu EK insistira, kategoričan je Bajatović.
Bajatović kaže da se ovaj problem mora rešiti i zbog činjenice da je Evropi neophodan ruski gas, budući da se očekuje da će do 2030. godine zavisnost EU od ruskog gasa sa sadašnjih 25 porasti na više od 60 procenata, a da su predviđanja da će godišnje potrošnja gasa rasti po stopi od sedam odsto.
On kaže da nije tačno da ista pravila EU važe za „Severni” i „Južni tok”, kako je juče objasnio Etinger, dodajući da je „Severni tok” izuzet iz trećeg energetskog paketa zato što ide ispod mora, kao što i „Južni tok” ide ispod Crnog mora i onda kopnom, pa pita kako su to isti aršini.
----------------------------------------------------------
Južni tok „stariji” od paketa
Ono što će Brisel teško uspeti da ospori u januaru kada se s Moskvom bude pregovaralo jeste činjenica da je zaključivanje sporazuma o „Južnom toku” počelo pre nego što je na snagu stupio treći energetski paket. Dogovori o tome kako će se transportovati gas i ko će upravljati gasovodom deo su međuvladinih sporazuma i interesa „Gasproma”, čime se, tvrde upućeni, čuva suverenitet država koje su potpisivale ove sporazume.
Predsednika Mađarske, Viktora Orbana, zahtevi EK nisu omeli da pre dva dana razgovora s predsednikom Upravnog odbora „Gasproma” Aleksejem Milerom, kada je potvrđeno da će gradnja gasovoda preko Mađarske početi u aprilu 2015, a prve isporuke gasa stići 2017, saopštio je „Gasprom”, kome pripada polovina projektne kompanije.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 13.12.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
