Izvor: B92, 31.Dec.2011, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro preživeo prvih deset godina
Evro, valuta koju u 17 zemalja Evropske unije deli više od 300 miliona građana, 1. januara obeležava desetogodišnjicu postojanja.
U zemljama evrozone je, tokom decenije od uvođenja zajedničke valute, bilo malo onih koji se bar u nekom trenutku nisu žalili da je ona podigla cene u svakom segmentu njihovog života.
Sada, kad dugotrajna dužnička kriza preti da gurne čak i najbogatije članice evrozone u duboku recesiju, znatno je više onih koji, potajno ili otvoreno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zagovaraju povratak dojčemarke, franka ili lire.
Evro je u stvari star 13 godina, s obzirom na to da je kao zvanična jedinica transakcije na finansijskim tržištima 11 članica Evropske unije uveden 1999. Ta virtuelna valuta je, međutim, tek od 1. januara 2002. postala fizička realnost za Evropljane jer su tada puštene u opticaj novčanice i kovani novac u 12 članica EU.
Iako deseti rođendan evra ne dolazi u preterano veselom trenutku, oko 330 miliona građana u 17 zemalja evro-zone će za jubilej ipak dobiti svojevrstan poklon. Evropska centralna banka odobrila je izdavanje jubilarnog kovanog novca od dva evra sa istim motivima za sve zemlje - razlikuje se samo ime zemlje na poleđini. To je treći jubilarni novčić u desetogodišnjoj istoriji evra - 2007. izdat je prvi povodom 50. godišnjice Rimskih ugovora i 2009. drugi povodom 10. godišnjice monetarne unije.
U evrozoni su do sredine 2011. u opticaju bile 14,2 milijarde novčanica i 95,6 milijardi novčića u ukupnoj vrednosti od 870 milijardi evra, s obzirom na to da je zona evra proširena na 17 članica sa 332 miliona stanovnika, pokazali su podaci Evropske centralne banke (ECB), institucije koja upravlja zajedničkom valutom.
Euforija koja je pre 10 godina pratila rođenje druge po značaju valute na svetu sada za mnoge izgleda pomalo preterana.
Kreatori politike, bankari i finansijski stručnjaci insistiraju na tome da je evro doneo samo preimućstva. Evropska komisija je na svom veb sajtu objavila da je zajednička valuta "povećala transparentnost cena, eliminisala troškove pri zameni valuta, podmazala točkove ekonomije evrozone, olakšala međunarodnu trgovinu i omogućila Evropskoj uniji veću ulogu u svetu".
Evro je, sem toga, "pružio građanima EU jedan opipljiv simbol njihovog evropskog identiteta", istakla je Komisija.
Uprkos jasnim preimućstvima za turiste, "potrošači nikada nisu zaista toplo prihvatili evro. Oni se nikada nisu oslobodili utiska da je on doveo do porasta cena", kazao je ekonomista u briselskoj firmi Brugel Andre Sapir.
Zvanične statistike, naravno, pružaju drugačiju sliku. Po njima je ECB uspela da zadrži nisku inflaciju u evrozoni na nivou od prosečno dva odsto godišnje od 1999.
Korpa robe i usluga koju prati statistika pri izračunavanju troškova života ne poklapa se, međutim, uvek sa utiskom potrošača kad je reč o rastu cena i otuda i raskorak između stopa inflacije koju "opažaju" potrošači i njenih "zvaničnih" nivoa.
U opticaju se danas nalazi 880 milijardi evra, oko 857 milijardi su papirne novčanice, 23 milijarde kovani novac. Skoro 30 odsto od ukupne količine kovanog novca su nemački nacionalni novčići, po oko 16 odsto španski i francuski i 13 odsto italijanski. Najmanje je u opticaju slovenačkih, malteških i estlandskih novčića evra, kao i onih izdatih u Sanmarinu (0,01 odsto), Monaku (0,006) i Vatikanu (0,004).
Svest ljudi o evropskom identitetu takođe je poljuljana zbog dužničke krize i beskrajnih političkih razmirica u dosadašnjim naporima za iznalaženje rešenja za tu krizu. Nemci su ljuti zbog, kako smatraju, raskalašnosti Grka i Italijana, dok su Francuzi sve zabrinutiji zbog dominacije njihovih suseda preko Rajne.
Kompanije su zadovoljnije evrom od građana, pre svega one u Nemačkoj, čija je automobilska industrija od uvođenja zajedničke valute štedela procenjenih 300-500 miliona evra godišnje u troškovima transakcije.
"Izgledalo je da sve teče baš lepo dok nije izbila finansijska kriza", ukazao je istraživač u Centru za evropske reforme Filip Vajt.
Pomanjkanje fiskalne integracije na nivou cele evrozone i odsustvo zajedničkog bankarskog nadgledanja doveli su do neuravnoteženosti u finansijskom sistemu zone evra.
Niska kamatna stopa koju je monetarna unija ponudila svojim južnim članicama podstakla je vlade, poslovni sektor i domaćinstva u tim zemljama da nagomilaju neodržive dugove i svi su, uključujući i severne članice, potcenili tu opasnost, ukazao je Vajt.
Evrozona je na samitu u decembru dogovorila strožu fiskalnu disciplinu u okviru osnovnih sporazuma EU, ali i dalje ostaje van puta ka federalizmu.
Niko u zoni evra trenutno ozbiljno ne razmišlja o vraćanju starih nacionalnih valuta, bez obzira na to što je nostalgija, kako se stiče utisak, sve veća, naročito u Nemačkoj čiji su stanovnici veoma ponosni na svoju snažnu marku, koja je bila simbol nemačkog ekonomskog čuda posle Drugog svetskog rata.
Kolaps evra bi sigurno predstavljao katastrofu za evropske banke jer bi doveo do oštre deprecijacije valuta u južnoj Evropi, čije se ogromne količine duga nalaze u vlasništvu banaka.
Nemačka bi takođe bila pogođena jer bi njena valuta verovatno znatno ojačala, što bi ugušilo tražnju njenih izvoznih proizvoda i time ugasilo mnoga radna mesta.
"Za sada, međutim, ništa od toga nije verovatno da će se desiti", ukazao je predsednik Bundesbanke Jens Vajdman.
Šojble: Evrozona se neće raspasti
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da je siguran da će evropski političari uspeti da stabilizuju evrozonu u 2012. godini i da sačuvaju njenu zajedničku valutu.
Šojble je priznao da još uvek preostaje da se neke zemlje uhvate u koštac sa velikim problemima.
"Mislim da ćemo zajedno stići dovoljno daleko u narednih 12 meseci kako bismo otklonili opasnosti od zaraze i stabilizovali evrozonu", dodaje on,
Na pitanje da li bi mogao da odbaci raspad 17-člane evrozone Šojble je odgovorio da je "u skladu sa svim onim sa čime sam trenutno upoznat, odgovor potvrdan".
Nemačka, najveća evropska ekonomija, ključni je igrač u dugotrajnoj borbi da se zaustavi dužnička kriza.
