Izvor: JUGpress.com, 06.Dec.2022, 09:15
Estonija i EU: Iskustva i saveti
ARANĐELOVAC-LESKOVAC
Estonija je nezavisnost stekla raspadom SSSR 1991. godine. Vrlo brzo, 1998. godine su krenuli pregovori oko pristupanja Evropskoj uniji, čiji član Estonija postaje 2004. godine. Ule Purga, tim lider projekta „Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave“ finansiranog sredstvima EU, kaže da je zemlja za tih 14 godina prošla veoma dug put.
„Za to vreme su potpuno su promenjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << pravni i institucioni sistem, došlo je potpunog preobražaja. Usvojili smo i kreirali novo zakonodavstvo, nove institucije, dobili nove državne službenike koji rade u javnim institucijama. Pre ulaska u EU smo svake godine predavali godišnje izveštaje o napredovanju ka članstvu, gde je Estonija demonstrirala na koji način se približavala standardima koji se zahtevaju za prijem u članstvo.
Proces je apsolutno sličan kao onaj koji je sada u Srbijii. Tokom procesa pristupanja svake godine smo imali set parametara koje je trebalo ostvariti u toj godini. Često smo se pitali zašto to radimo i odgovor je bio da EU to traži, pa hajde da to ispunimo. Nakon nekog vremena shvatite da nije to glavni razlog, nego što želimo da imamo pristojnu i uređenu zemlju gde će ljudi kvalitetno da žive.
Na kraju smo do toga i došli. Malo se menjao i pogled i shvatanje stvari u procesu pristupanja. Početkom 90-ih, kada smo dobili nezavisnost, čest slučaj je bio da, kada te policija zaustavi na ulici, ti malo potplatiš i ne budeš kažnjen. Takve korupcije više nema nigde u Estoniji.
MIslim da smo na petom mestu najmanje korumpiranih država u EU i svetu. Vidite koliko je promenjen pogled i razmišljanje svih građana. Sada je ljude blam da uzmu mito, a pre 30 godina je bila sramota ne uzeti.“
Kada su krajem 90-ih godina otpočeli pregovori o pristupanju Estonije Evropskoj uniji bilo je razmišljanja da nema potrebe priključivanja nekom drugom savezu, da treba ostati nezavistan, s obzirom na raspad SSSR-a. Purga kaže da se ubrzo uvidelo da je pristupanje EU neophodno zbog bezbednosti zemlje.
„Mislim da je to bio glavni razlog zbog čega su građani smatrali da treba biti deo EU, a onda smo postepeno počeli da uvodimo reforme u svim oblastima života u zemlji. Korak po korak građani su počeli da uviđaju da nisu one samo zbog toga što ih EU zahteva, nego i da znače bolji i kvalitetniji život i za građane i za samu zemlju. U tom procesu smo zaključili da ne želimo da živimo kako smo živeli pre, nego da želimo da živimo kao što žive građani u EU. Mi smo u tom periodu polako saznavali kako tamo ljudi žive, kako državna administracija u tim zemljama funkcioniše. Imali smo u tome iskustvo naših komšija Finske i na njihovom primeru da vidimo kako to izgleda.“
NAKON 20 GODINA. . .
Nepunih 20 godina kasnije Purga kaže da je njeno mišljenje da bi se teško našao neki Estonac koji bi želeo da se vrati na neki stari sistem koji je bio u periodu dok je zemlja bila deo SSSR-a. S druge strane, nakon izlaska Velike Britanije iz članstva u EU, Parga ne očekuje da bi se tako nešto moglo desiti i s njenom zemljom.
„Mi smo jako mala zemlja, ne vidim uošte to kao neku opciju. Prvi razlog je bezbednost, pogotovo u ovom trenutku i dešavanjima između Rusije i Ukrajine. U međuvremenu smo se na mnogo nivoa povezali sa raznim državama u uniji. S jedne strane imali smo koristi i od pomoći tokom pristupanja EU, ali mislim i da je ceo taj proces pomogao jačanju samopouzdanja građana naše zemlje, jer smo videli da je moguće da koristimo pomoć i da nam neko stalno pomaže, ali i da mi možemo da doprinesemo. To je jako važan aspekt, kada shvatite da i vi možete nekom pomoći. Estonija ima jako dobro razvijen sistem elektronske uprave, ima zemalja EU koje dolaze kod nas da uče kako razviti elektronsku upravu i uvesti je na raznim nivoima. Na to smo jako ponosni.“
Na pitanje kako će izgledati Evropska unija kada u nju uđu i Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i da li je to moguće, Purga kaže da će onda u EU biti više članica, a onda je komplikovaniji sistem odlučivanja.
„S druge strane svaka zemlja unosi neko svoje iskustvo, nešto čime može da doprinese, nešto što druge zemlje nemaju i to je dodatni kvalitet. Ali to znači i da ove navedene zemlje moraju da dostignu određene standarde za članstvo.“
8
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
