Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egzodus kao nova pretnja
Da li će tek obnovljen „proces normalizacije“ odnosa između Beograda i Prištine, ali i otvaranje pregovora sa EU biti dodatno komplikovan neočekivanim i za sada neobjašnjivim talasom masovne migracije albanskog življa sa Kosova prema Evropi?
Zasad su jedino Srbi u pokrajini pokazali zabrinutost i pitaju se kako će se to odraziti na njihov položaj i bezbednost. Približne procene govore o više desetina >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << hiljada Albanaca, celih porodica, koje od septembra prošle godine, autobusima, najčešće preko Subotice, pešice prelaze granicu sa Mađarskom, na putu za Nemačku i druge evropske zemlje.
Javnost je danima informisana, sa foto i tonskim zapisima grupe novosadskih novinara, o kolonama ljudi koji su poroznu granicu sa Mađarskom prelazili pešice, u početku bez teškoća i bez vidljivog reagovanja pograničnih službi, i smeštani u neadekvatne prihvatne objekte u pograničnim mestima Mađarske, što je podsticalo novo, sve masovnije kretanje u avanturu. Sve dok se naše i mađarske, a potom i austrijske i nemačke vlasti nisu „probudile“ i počele baviti ovim egzodusom.
Osim izveštaja o tome nije bilo ni pokušaja da se ta pojava razume, niti preduzmu mere za njihovo zaustavljanje, što je podstaklo i teorije zavere, kod nas na ravni etničke netrpeljivosti. Lakoća s kojom se ta migracija odvijala dala je materijal za postavljanje pitanja stvarnog karaktera i motiva masovnog pokreta emigranata, iako većina komentara, s pravom, uzrok tome vidi u teškom materijalnom položaju građana bez perspektive, naročito mladih iz pokrajine.
Azilanti su na osnovu Briselskog sporazuma putovali sa kosovskim putnim ispravama uz dokument za tranzit kroz Srbiju, koji su morali predati po prelasku granice. Uz to Srbija je, na osnovu međudržavnog sporazuma o readmisiji, obavezna da prihvati putnike bez ili sa neurednim ispravama, lažne azilante i druga lica koja su sa njene teritorije ušle u Mađarsku i da ih vrati na Kosovo, što će biti predmet bilateralnih pregovora između dve zemlje uz nužno učešće Evropske unije, što u ovdašnjoj javnosti nije čitano na ujednačen način. Osim ako ih, iz svojih razloga, ne primi Nemačka, o čemu već ima naznaka, što
će dodatno ohrabriti nove „azilante“ ne samo sa Kosova.
Ustavni položaj Kosova kao pokrajine Srbije i nepriznavanje njihovih pasoša, mogao bi obavezati Srbiju da ih primi. Slično kao što smo, polazeći od tih pretpostavki, svih ovih godina isplatili preko pola milijarde evra dugova Kosova, što su poverioci, i iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, bez ustezanja i, verovatno, uz čuđenje prihvatali...
Nivo organizovanosti putnika i prevoza, njihova sigurnost i snalažljivost kao i hotel za prihvat u Subotici, ali i početna tolerancija prištinskih vlasti, prema nekim procenama upućuju i na zaključak o manipulaciji ljudskom nesrećom emigranata - za pritisak prištinskih vlasti na EU za stavljanje Kosova na Belu šengensku listu, a protiv proglašenja sigurnom zemljom - i da obezbede pritisak, ne samo EU, na Srbiju, da priznanjem nezavisnosti pokrajine omogući brži ekonomsko-socijalni razvoj, rast zaposlenosti i smanjenje emigracije. Pri tome nije važno da li su emigranti imali vize, jer zašto bi, onda, ilegalno prelazili mađarsku granicu.
Međutim, pedeset do šezdeset hiljada putnika i veliki broj male dece, bolesnih i trudnica predstavlja ogroman humanitarni problem koji ne može biti ostavljen samo Srbiji i Mađarskoj, jer ga ni EU sa svojom organizacijom neće lako razrešiti. Zauzet Ukrajinom i Grčkom, Brisel se još uvek ne izjašnjava o tome i što duže bude ćutao, utoliko će problem biti teži za rešavanje, uz opasnost da preraste u katastrofu. Valja se nadati da će postavljanje tog pitanja u toku nedavnih razgovora dva premijera u Briselu podstaći angažovanje aparata EU i realno sagledavanje zabrinjavajućeg obima i složenosti krize ovde u Srbiji, i pripremu organizacije i logistike za efikasan odgovor.
Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji
