Izvor: Politika, 21.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU zatvorila vrata Janukoviču
Iako su prvi put za poslednjih pet godina raspravljali o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, lideri EU nisu napravili „veliki skok” na tom polju
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Poslednji ovogodišnji samit EU dokazao je još jednom da su države članice i dalje spremnije da postignu veću integraciju u oblasti finansija i ekonomije nego o pitanjima bezbednosti, odbrane i spoljne politike.
Ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, međutim, sigurno jeste to da EU polako zatvara vrata ukrajinskoj vlasti predsednika Viktora Janukoviča, ali nastavlja da podržava, kako je rekao predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj, „mirni narodni protest u Ukrajini”.
„Evropa je otvorena za ukrajinski narod, ali ne nužno i za ovu vladu. To je naša poruka”, rekla je Dalija Gribauskajte, predsednica Litvanije, koja do kraja godine predsedava EU.
Vlada Ukrajine je 21. novembra donela odluku o obustavljanju priprema za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju EU i odlučila da se okrene Rusiji, što je u Ukrajini izazvalo talas protesta pristalica evropskih integracija.
„Kada vidimo evropske zastave na ulicama Ukrajine po ovom hladnom vremenu, ne možemo da odolimo da ne kažemo da su oni zaista deo evropske porodice”, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, dok su poštovanje demonstrantima odali i britanski premijer i nemačka kancelarka.
U zaključcima samita se navodi da je EU i dalje spremna da potpiše sporazum o pridruživanju i trgovinski sporazum sa Ukrajinom iako su lideri, tvrde u diplomatskim krugovima, „odustali od Janukoviča” još na samitu u Vilnjusu, uoči kojeg je on naprasno odustao od potpisivanja najavljenog sporazuma.
Samit je pre svega bio u znaku finansijskih, ekonomskih i odbrambenih tema. Dok su dogovorom o bankarskoj uniji, prema oceni Van Rompaja, lideri EU postigli „ogroman skok”, dogovor o ojačavanju zajedničke bezbednosne i odbrambene politike je vrlo skroman.
Za to je pre svega bio zaslužan britanski premijer Dejvid Kameron koji još prilikom dolaska na samit odbacio ideju o stvaranju evropskih oružanih snaga.
„Ima smisla da nacionalne države sarađuju na pitanjima odbrane, ali EU nema pravo na vojsku, vazduhoplovne snage i ostalo. Moramo da napravimo razliku između saradnje koja je u redu i EU mogućnosti koje su pogrešne”, rekao je Kameron, koji insistira da o evropskoj bezbednosti brine NATO.
Tako je Kameron obezbedio podršku generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena, koji je rekao da ne vidi „da je jačanje odbrambene sposobnosti Evrope protivrečno postojanju NATO”.
Iako je istakao da nije pametno Evropljanima da se više oslanjaju na saradnju sa SAD nego na sebe same, Rasmusen je rekao da kada govori o jačanju odbrambene sposobnosti EU ne misli na osnivanju evropske vojske, jer bi svi vojni kapaciteti ostali pod direktnom kontrolom država.
Nije samo Kameron odskakao od ideje o ujedinjenijoj evropskoj odbrani, već su se i Francuska i Nemačka razlikovale u idejama. Francuski predsednik Fransoa Oland se zalagao za osnivanje novog fonda EU iz kojeg bi se finansijski pomagalo zemljama članicama u njenim jednostranim akcijama, kao što je bila francuska vojna intervencija u Maliju ili aktuelna u Centralnoafričkoj Republici. Uz uslov da takve akcije doprinose evropskoj bezbednosti.
Takva ideja je naišla na brzo odbijanje nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je rekla da Francuska ne može da krene sama u rat pod izgovorom da EU funkcioniše sporo, a da posle traži da joj unija to plati.
„Ne možemo da finansiramo vojne misije koje nisu bile razmatrane u našem procesu odlučivanja”, rekla je Merkelova.
Uprkos mnogim razmimoilaženjima, lideri EU su na kraju u zaključcima došli do skromnog kompromisa pa su odobrili četiri projekta iz oblasti bezbednosti i odbrane. To su zapravo više obećanja, i to da će najkasnije do kraja 2025. realizovati projekat zajedničkih bespilotnih letelica (dronova) EU, potom da će stvoriti veću flotu za tankovanje gorivom aviona u vazduhu, da će raditi na satelitskoj tehnologiji sledeće generacije, kao i da će organizovati zajedničke obuke o sajber-odbrani.
Nenad Radičević
objavljeno: 21.12.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
