Izvor: Politika, 31.Maj.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU traži radikalnu penzionu reformu
Brisel zahteva od članica Evropske unije da usklade penzije prema broju zaposlenih i prosečnom životnom veku stanovništva
Paralelno sa davanjem dodatnog vremena zemljama evrozone, poput Francuske, Španije, Italije ili Grčke, da ispune stroge kriterijume budžetske discipline, Evropska komisija (EK) počela je da traga za drugim načinima za popunjavanje budžetskih rupa zemalja članica, pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usmerivši se na potrebu zavođenja restrikcija u penzionim sistemima.
Reč je o usklađivanju starosne granice za odlazak u penziju prema realnom odnosu broja radno sposobnih i penzionera i prema činjenici da su građani danas dugovečniji – što duži životni vek prosečnog žitelja to viša starosna granica za odlazak u penziju.
U Briselu se ukazuje na to da je reč o „neophodnim reformama za dobrobit svih generacija”. Kakva budućnost očekuje penzionere u EU moglo bi se naslutiti iz kritike austrijskog modela, sažete u pismu Komisije upućenom Beču.
„Dosadašnje reforme (Austrije) ne zadovoljavaju kriterijume EU, pre svega ako je reč o usklađivanju granice stupanja u penziju sa prosečnom životnom granicom”, istaknuto je u preporuci koju je EK poslala minule srede.
Tu preporuku ipak ne bi trebalo shvatiti doslovce kao takvu, s obzirom na to da je Beču dat rok od šest meseci da uskladi postojeće zakone sa odredbama Brisela.
Kako je „Politika” saznala u austrijskom ministarstvu za socijalna pitanja, Beču je nezvanično predočeno da EK neće tolerisati prekomerni rast penzionih davanja u Austriji.
„Austrija će do 2017. godine morati da odvoji dodatnu milijardu evra za isplatu penzija”, kaže austrijski ministar za socijalna pitanja Rudolf Hundsdorfer.
Jedna milijarda evra u periodu od četiri godine je zanemarljiva ako se posmatra u dimenzijama austrijskog budžeta. Poređenja radi, Austrija finansira opstanak prinudno podržavljene bankarske Hipo-grupe sa sedamsto miliona evra godišnje.
Austrija se, inače, svrstava u red „poslušnijih” članica EU kada je reč o sprovođenju takozvanih preporuka Brisela, tako da se mnogi pitaju čemu usmeravanje kritike na bečku adresu. Izvori u Briselu ukazuju na „oprobanu taktiku” EK. Pritisak se, najpre, vrši na „poslušne” članice, a „neposlušnim” se potom ukazuje da su određene zemlje već preduzele odgovarajuće korake.
„Brisel je uputio pismo vladi u Beču, a indirektno je opomenuo Pariz”, smatra Karl Bleha, zastupnik penzionera u vladajućoj socijaldemokratskoj partiji.
Uz opštu opomenu Parizu da će morati značajno da podreže socijalna davanja, Brisel zahteva radikalnu reviziju francuskog penzionog sistema. U Briselu se navodi da visina socijalnih davanja u Francuskoj premašuje 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. Francuski predsednik Fransoa Oland, međutim, ne pokazuje spremnost da razgovara na tu temu.
„Nećemo dopustiti da nam se (spolja) diktira kako treba da gazdujemo u svojoj kući”, poručio je predsednik Oland sa skupa u srednjim Pirinejima i dodao da Brisel može da savetuje Parizu da uskladi svoje finansije, ali ne i da nalaže kako to treba da se ostvari.
Francuska, naime, predvodi grupu zemalja u EU sa najnižom prosečnom granicom odlaska u penziju – 59,7 godina. Ranije odlaze u penziju Slovaci (58,7 godina) i Rumuni (55 godina).
Zacrtana granica u EU za odlazak u penziju trebalo bi da iznosi između 65 i 67 godina, zavisno od životnog očekivanja stanovništva. Međutim, samo su se tri države približile toj granici – Velika Britanija (63,1 godina), Kipar (63,5) i Švedska (63,8). Evropljanin u proseku odlazi u penziju sa 61,7 godina.
Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i sadašnji lider austrijskih penzionera Bleha ističe upravo argumente kojima Pariz osporava zahteve EK.
„Da bi se starosna granica za odlazak u penziju povisila, neophodno je obezbediti uslove rada za starije zaposlene”, kaže on, čime zapravo traži da se za starije zaposlene smanji obim rada.
Ima, naravno, i drugačijih komentara. Savetnik nemačke vlade zadužen za pitanja socijalne politike i socijalne ekonomije Martin Verding, koji je i profesor na Univerzitetu Bohum, zahteva usklađivanje fertiliteta sa obimom penzionih davanja. Prema njegovoj studiji koju je objavila Fondacija „Bertelsman“, pravo na punu penziju u Nemačkoj imale bi samo osobe koje su roditelji najmanje troje dece.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 31.05.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
