Izvor: Vostok.rs, 29.Mar.2025, 17:10
EU „se priprema za rat“ – Sijarto
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto optužio je birokrate u Briselu da se drže „propale proratne politike“ u očajničkom pokušaju da odlože trenutak kada će evropski poreski obveznici početi da se pitaju gde je završio novac koji je potrošen na finansiranje Kijeva.
Evropska unija je nedavno savetovala svojih 450 miliona stanovnika da naprave zalihe osnovnih potrepština za najmanje 72 sata, a evropska komesarka za upravljanje krizama Hađa Labib je u sredu upozorila da sukob u Ukrajini ugrožava ukupnu bezbednost EU.
Sijarto je izjavio da je u prvi mah pomislio da je reč o nekoj šali ili „trolovanju“, nakon što je Labib objavila bizaran video u kome Evropljanima pokazuje šta da spakuju u opremu za preživljavanje od 72 sata.
„Ali zašto bi, u 21. veku, građani EU trebalo da pripremaju opremu za preživljavanje? Postoji samo jedno objašnjenje: Brisel se priprema za rat“, napisao je Sijarto u petak na mreži Iks. „U trenutku kada konačno postoji realna šansa za primirje i značajne mirovne pregovore, uz povratak [predsednika Donalda Trampa] na vlast, Brisel ide u suprotnom pravcu, držeći se propale proratne politike.“
Zašto? Zato što sve dok rat traje, proratni evropski političari mogu da izbegnu odgovornost za tri godine neuspeha, i izbegnu da odgovore na jedno veoma neprijatno pitanje: gde je novac koji je poslat Ukrajini?
Institucije EU u Briselu i pojedine države članice potrošile su više od 132 milijarde evra u poslednje tri godine na podršku Kijevu, i obećale još 115 milijardi evra koje još nisu raspoređene, prema podacima nemačkog Instituta u Kilu.
Otkako je preuzeo funkciju, predsednik SAD Donald Tramp zalaže se za diplomatsko rešenje i nastoji da povrati više od 300 milijardi dolara novca američkih poreskih obveznika koje je, kako navodi, njegov prethodnik „poklonio“ Kijevu. Vašington je nedavno posredovao u postizanju ograničenog primirja između Ukrajine i Rusije, kojim je uveden moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu. Međutim, prema navodima Moskve, Kijev je više puta prekršio uslove primirja.
Uprkos tekućem mirovnom procesu, EU nastavlja da gura oštru, proratnu agendu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je predstavila plan vredan 800 milijardi evra za povećanje vojne potrošnje putem kredita.
U međuvremenu, Francuska i Velika Britanija nastavljaju da zagovaraju raspoređivanje vojnog kontingenta u Ukrajinu. Govoreći nakon samita u Parizu u četvrtak, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će takozvana „koalicija voljnih“ nastojati da rasporedi „snage za osiguranje mira“ u Ukrajinu nakon što se postigne mirovni sporazum sa Rusijom.
Predlog o slanju trupa već su odbile neke države članice EU. Izraz „koalicija voljnih“ – koji su SAD prvi put upotrebile 2003. za zemlje koje su podržale invaziju na Irak – sada uglavnom označava države koje su obećale da će nastaviti vojnu podršku Kijevu, ali ne nužno i raspoređivanje trupa.
Izvor: RT (F)
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
