Izvor: Politika, 19.Feb.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU postavlja uslove, Grčka ne prihvata ucene
Vlada u Atini pripremila zahtev za produženje programa međunarodne finansijske pomoći bez reformi i mera štednje
Od našeg dopisnika
Atina – Pregovori o sudbini grčkog duga se nastavljaju. Atina je spremila zahtev za produženje programa međunarodne finansijske pomoći, koji će biti razmatran u četvrtak, na radnom sastanku Evrogrupe. Ukoliko zahtev Atine, koja traži traži šest meseci produženja, ali bez reformi i mera štednje iz prethodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << programa, bude u osnovi prihvaćen, predsednik Evrogrupe bi za petak trebalo da zakaže vanredni sastanak ministara finansija.
Brisel poručuje da je uslov da se prihvati zahtev Atine saglašavanje sa određenim uslovima. Zadatak ministara biće da provere da li se oni i zvanično nalaze u grčkom zahtevu.
Ako je to sve ono zbog čega se neuspešno završio sastanak Evrogrupe u utorak, ukoliko nema fleksibilnosti i spremnosti da se ostavi po strani „politički poker”, kako je premijer Cipras nazvao poslednja događanja, šanse za uspeh ostaju male. Jer, kako stvari trenutno stoje, Brisel insistira na dogovorenim reformama kao uslovom za produženje finansijskog aranžmana, traži da Atina ne pokreće reforme koje bi dodatno oteretile finansije, da otplati novac koji je dobila na zajam...
U propratnom dokumentu koji sa zahtevom za produženje aranžmana Atina upućuje Briselu, prema informacijama iz Ministarstva finansija, učinjene su manje korekcije, ali nije promenjena njegova suština. Vrlo jasno se podvlači da je Grčka spremna da ispunjava svoje obaveze, da će se orijentisati na stabilizaciju privredne situacije kako bi bila u stanju da ispunjava finansijske obaveze prema svim kreditorima, da će se uzdržavati od jednostranih poteza koji bi narušavali budžetske okvire, smanjiti primarni suficit sa 4,5 na 1,5 odsto, da će sarađivati sa partnerima. Glavni zadatak vlade biće sprovođenje oštrih mera u borbi sa korupcijom, naplati poreza, ojačavanje pravne osnove, sprovođenje reformi usmerenih na rast ekonomije, investicije, stabilnost privatizacije, povećanje efektivnosti državnog sektora... Po mišljenju Atine, ove mere, koje isključuju ranije mere štednje, trebalo bi da budu osnova kreditnog dogovora s rokom od četiri do šest meseci. U pitanju je tzv. prelazni program, koji bi imao formu političkog sporazuma i po čijem bi se završetku prešlo na razgovore o novim uslovima otplate grčkog duga.
Grčka u zahtevu i propratnoj dokumentaciji koju upućuje Evrogrupi kaže da će biti dovoljno samo da se primeni tzv. Moskovici dokument. Reč je o dogovoru koji su ministar finansija Janis Varufakis i komesar za finansije Pjer Moskovici spremili za potpisivanje i u kome nije bilo govora o reformama iz memoranduma, već su se za osnovu produžavanja sadašnjeg finansijskog aranžmana uzimali prelazni program reformi i mere koje je predlagala grčka vlada. Onda je taj dokument nestao i pred ministrima Evrogrupe se pojavio novi, čiji je autor Jerun Dejselblum. U njemu se insistira na tome da je produženje zajma neodvojivo od reformi na koje je pristala prethodna vlada.
Oštri tonovi i napetost koju je izazvao ovaj dokument bili su protekla dva dana razlog zategnute situacije između Brisela i Atine, koja ga je nazvala svojevrsnim pokušajem ucena i omalovažavanja Grčke. Da li se nešto promenilo u Briselu, pokazaće sutrašnji razgovori na radnom zasedanju Evrogrupe.
Međutim, ukoliko ne bude nikakvog sporazuma, pa samim tim izostane i sazivanje vanrednog sastanka Evrogrupe, Atina će sama, kako je zvanično saopšteno, zatražiti sazivanje sastanka Evrogrupe. Ukoliko predsednik Jerun Dejselblum odbije, Grčka će insistirati na vanrednom sastanku Evropske komisije.
„Ako odbiju sazivanje sastanaka i dalju raspravu, vlada neće odstupiti jer je to njena obaveza prema narodu koji je podržava”, izjavio je državni ministar Alekos Flaburakis.
----------------------------------------------------------
Program da se premosti period do leta
„Finansijske obaveze prema partnerima moraju da se poštuju i to mora da bude najvažniji deo novog sporazuma”, izjavio je Žan-Klod Junker i naglasio da se s predsednikom Evrogrupe radi na produžavanju grčkog programa koji bi „trebalo da premosti period do leta”.
„Do tada ćemo sigurno moći da se usaglasimo sa novom vladom u Atini oko novih reformi i programa rasta za Grčku”, naglasio je Junker.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 19.02.2015.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
