Izvor: B92, 24.Sep.2014, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU da adekvatno odgovori Rusiji
EU mora pronaći odgovor na rusku politiku prema bivšim sovjetskim republikama koje se okreću ka EU, ocena je učesnika diskusije "Rusija i granice Evrope".
Na diskusiji održanoj u utorak u Beču politički analitičar i predsednik „Kavkaskog mirovnog instituta“ Giorgi Nodia je govoreći o aktuelnom konfliktu u Ukrajini i mogućoj daljoj krizi između zapada i Moskve, upozorio da bi „sledeći put >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriza mogla biti još bliže srcu Evrope“.
Države Unije bi, prema njegovim rečima, trebalo da prihvate sve probleme koje donose rat sankcijama sa Moskvom jer bi "šteta u budućnosti mogla biti još veća“.
Stanovništvo Rusije treba da vidi da politika Kremlja ne vodi ka jačanju Rusije, podvukao je Nodia dodajući da je Moskva potpuno nezadovoljna svojim statusom u svetu, ali za razliku od EU nema šta da ponudi svojim susedima, već može samo da ih kažnjava.
Opozicioni političar iz Belorusije Andrej Sanikov ističe da je EU danas opasnija po Rusiju od vojne pretnje NATO.
Bivši predsednički kandidat ukazuje da će EU morati da podnese žrtve ako želi da pridobije ranije sovjetske republike na svoju stranu.
Ukoliko ne bi sada stala na stranu Ukrajine Evropa je u opasnosti, rekao je Sanikov.
Ukrajinski poslanik Andrej Ševčenko zatražio je podršku Evrope za svoju zemlju, rekavši da je ona neophodna "ako Evropljani žele da zadrže ono o čemu su sanjali“.
Indirektno on se založio za isporuke naoružanja Ukrajini protiv proruskih snaga na istoku zemlje i upozorio od strategije ruskog predsednika Vladimira Putina koja ima za cilj stvaranje tenzija među članicama EU o sankcijama i snabdevanju gasom.
Politički analitičari saglasni su da Putin svojom spoljnom politikom ne brani legitimne bezbedne interese Rusije.
Sanikov tvrdi da Kremlju nisu bitni sopstveni bezbednosni interesi, već uništenje postojeće svetske bezbednosne arhitekture, a Ševčenko je ukazao da Moskva politikom prema Ukrajini nije uspela da veže Kijev, već je prourzokovala suprotno, mržnju u velikom delu ukrajinskog stanovništva protiv Rusije.
Predsednica nevladine kirgijske Fondacije za toleranciju Raja Kadirova apelovala je na političare EU da pronađe „novi jezik“ za siromašno stanovništvo svoje zemlje.
Demokratija i slobode se kod nas drugačije shvataju. Mnogi ljudi u Kirgistanu, koji su posle raspada Sovjetskog saveza, bili ponosni da koriste te reči danas to više ne žele“, objasnila je ona.
Kadirova je ocenila da se njena zemlja iz ekonomskih razloga udaljava od zapada i da će od iduće godine biti deo Evroazijske carinske unije.
"Ekonomska situacija je loša i bolje je biti sa, nego protiv Rusije“, podvukla je ona.
Debati, koju je vodila Nina Hruščova, unuka ranijeg sovjetskog vođe Nikite Hruščova, nije prisustvovao niti jedan učesnik koji bi zastupao stav Moskve, tako da su prisutni imali mogućnost samo da čuju jednu stranu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
