Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Članstvo Grčke u evrozoni je neopozivo
Evropski lideri očekuju da Atina ispuni svoje obaveze prema Evropskoj uniji
Brisel – Članstvo Grčke u evrozoni je neopozivo, izjavila je portparolka Evropske komisije Anika Brajthart nakon spekulacija o potencijalnom izlasku Grčke iz evrozone posle ovomesečnih izbora u toj zemlji. „Članstvo u evrozoni je neopozivo”, rekla je Brajthartova i dodala da je to pravilo sadržano u članu 140 i paragrafu tri Lisabonskog sporazuma, prenela je agencija Frans pres.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Na pitanje novinara da li je izlazak Grčke iz evrozone izvodljiv, drugi portparol EK Margaritis Šinas je rekao da to evropsko telo neće ulaziti u spekulacije i scenarije jer postoji rizik da EK bude protumačena na pogrešan način.
Predsednik Francuske Fransoa Oland je zatražio od Grčke da ispuni svoje obaveze prema Evropskoj uniji. „Grci su primorani da sami izaberu svoju sudbinu, ali određene obaveze moraju biti poštovane”, rekao je Oland za Francuski radio, a preneo je AFP.
Olandova izjava usledila je nakon što je povodom medijskih spekulacija o spremnosti Nemačke da prihvati eventualni izlazak Grčke iz evrozone, portparol nemačke vlade Georg Štrajter rekao da je Nemačka uverena da će Grčka ostati privržena programu finansijske konsolidacije koji je inicirala EU.
Grčka se opet našla na naslovnim stranama evropske štampe. I dok se političari bave političkim, a ekonomisti ekonomskim posledicama eventualnog izlaska Grčke iz evrozone, nova jezička kovanica koja opisuje pomenuti slučaj – „greksit” – već je ušla u upotrebu.
Evro je pao na najniži nivo prema dolaru za poslednjih devet godina usled spekulacija da je Evropska centralna banka (ECB) sve bliža programu velikog otkupa državnih obveznica, ali i zbog izborne kampanje u Grčkoj, koja bi se mogla završiti pobedom stranke koja se protivi stezanju kaiša.
Nakon raspuštanja parlamenta u Grčkoj su raspisani izbori za 25. januar, na kojima, prema anketama, za favorita važi radikalna levica Siriza. Njen lider Aleksis Cipras želi da napusti dosadašnju politiku koju su nametnuli zemlji njeni međunarodni kreditori EU, ECB i MMF za pomoć od oko 240 milijardi evra. Takođe se zalaže za povećanje plata i penzija, zaustavljanje otpuštanja i obustavu privatizacije državne imovine.
Međutim, stiče se utisak da Evropi, iscrpljenoj od višegodišnjih finansijskih turbulencija, ukrajinske krize, tenzija sa Rusijom i raznih bezbednosnih pretnji, ponestaje snage a možda i volje da ubeđuje Grčku da treba da ostane u evrozoni.
I dok je pre izvesnog vremena sama pomisao na izlazak Grčke iz evrozone bila Evropljanima toliko zastrašujuća jer se doživljavala kao krah evropskog projekta, mogli su se čuti i drugačiji tonovi.
Najglasniji je ovih dana predsednik Češke Miloš Zeman, koji za češki list „Pravo” poručuje da „Grčka treba da bude isključena iz evrozone – ne iz EU – zato što je u nju ušla na prevaru, falsifikovanjem statističkih podataka”.
Grčka je, kako se kaže, godinama evropskom statističkom zavodu, Evrostatu, dostavljala lažne podatke o svojim dugovanjima.
Iz Pariza i Berlina stižu poruka Grcima da moraju da ispune obaveze prema EU.
Tri nedelje pred izbore u Grčkoj, nemačka vlada i privreda su sve više zabrinuti zbog posledica po evrozonu usled eventualne promene vlasti u Atini.
U Berlinu se već danima vodi debata o tome, a povodom medijskih spekulacija o spremnosti Nemačke da prihvati eventualni izlazak Grčke iz evrozone oglasio se portparol vlade Georg Štrajter. „Grčka je u prošlosti ispunjavala svoje obaveze. Vlada pretpostavlja da će Grčka nastaviti da ispunjava sve ugovorene obaveze” prema svojim kreditorima, rekao je on za AFP odgovarajući na nedavne navode „Špigla”.
List je, pozivajući se na izvore bliske nemačkoj vladi, objavio da je kancelarka Angela Merkel spremna da dozvoli Grčkoj da napusti evrozonu ako Grci izaberu vladu koja je protiv mera štednje aktuelne vlade. „Nemačka smatra da je izlazak Grčke iz evrozone skoro neizbežan ako lider opozicione stranke Sirize Aleksis Cipras bude na čelu vlade nakon izbora koja bi napustila budžetsku disciplinu i ne bi vraćala grčke dugove”, naveo je „Špigl”.
Kancelarka Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble su, kako se kaže, došli do zaključka da bi eventualni izlazak Grčke iz evrozone u tom slučaju bio manje dramatičan i bio bi „izvodljiv”.
Vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel je za „Hanoverišhe algemajne cajtung” rekao da je cilj nemačke vlade, EU pa i vlade u Atini da Grčka ostane u evrozoni i da ne postoje planovi za drugačiji scenario. On je dodao da Berlin očekuje da se Atina drži reformskog programa napominjući, međutim, da je evrozona postala stabilnija tako da se „ne može ucenjivati”.
Oštro upozorenje Atini poslao je prošle nedelje i visoki funkcioner vladajuće nemačke partije Mihael Fuks rekavši da političari evrozone nisu dužni da spasavaju Grčku pošto ta zemlja više nije od sistemskog značaja za evro. „Prošla su vremena kada smo morali da spasavamo Grčku. Više nema mogućnosti za političke ucene. Grčka više nije od sistemskog značaja za evro”, rekao je funkcioner partije CDU. „Ako Aleksis Cipras iz grčke levičarske partije Sirize misli da može da zaustavi reformske napore i stroge mere štednje, onda će „trojka” morati da zaustavi kredite Grčkoj”, poručio je Fuks.
Njegova izjava je jasno upozorenje grčkim biračima da bi Atina mogla da izgubi podršku ako posle vanrednih izbora sledeće godine ne bude poštovala uslove zajma EU i MMF-a od 240 milijardi evra.
Činjenica je da se Nemačka do sada intenzivno zalagala za ostanak Grčke u evrozoni, pre svega zbog straha od domino efekta i eventualnog kraha evrozone.
Moguće je da se ta procena u međuvremenu promenila. Evrozona je u boljem stanju nego 2012, na vrhuncu krize. Rizik od toga da će biti zahvaćene i druge zemlje je ograničen jer se smatra da su Portugalija i Irska ozdravile. Pored toga Evropski mehanizam za stabilnost obezbeđuje moćan način za spasavanje zemalja, a bankarska unija daje bezbednost kreditnim institucijama, navodi nemački radio Dojče vele.
Ipak, za razliku od političara, ekonomisti su oprezniji kada je reč o posledicama eventualnog izlaska Grčke iz zone evra. „Takav korak bi značio prevelik rizik za stabilnost evrozone. To bi pustilo duha iz boce koji bi posle teško mogao da se kontroliše”, upozorava Peter Bofinger, jedan od ekonomskih savetnika u nemačkoj vladi, prenosi „EU obzerver”.
Prema anketama koje je objavio desničarski orijentisan list „Elefteros tipos”, Siriza ima podršku 30,4 odsto birača, sledi Nova demokratija sa 27,3 odsto, dok bi za novu stranku bivšeg premijera Jorgosa Papandreua glasalo oko šest procenta ispitanika.
Tanjug
objavljeno: 05.01.2015.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
