Izvor: Blic, 27.Nov.2017, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKSKLUZIVNO Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji: Srpska stolica je ZA STOLOM U BRISELU
Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, ističe da je za Srbiju najbolja „stolica” ona za stolom u Briselu gde će sedeti s ostalim evropskim liderima. U intervjuu za „Blic” govori i o presudi Ratku Mladiću, Kosovu, Rusiji, vladavini prava i slobodi medija...
Fabrici je na mesto Majkla Davenporta stigao krajem juna, i kako ističe za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naš list, veoma ga ohrabruje dinamika odnosa Srbije i EU.
- Jasna je posvećenost srpskog vođstva pridruživanju EU. Mislim da idemo u pravom smeru i u Briselu takođe vidim odlučnost da se na Srbiju gleda kao na buduću članicu. Predsednik Junker je septembra održao važan govor, a strategija EU za Zapadni Balkan očekuje se u februaru 2018. Za ovo kratko vreme koje sam ovde, poruke i osećanja koja vidim s obe strane su ohrabrujuće i pozitivne i moj posao je da se takva pozitivna dinamika nastavi.
Nedavno ste izjavili da Srbija mora da „radi više” na usklađivanju svoje spoljne politike sa EU?
Srbija kao zemlja kandidat za članstvo ima obavezu da uskladi svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To je obaveza, i očekuje se da se do momenta priključivanja ta politika u potpunosti uskladi. Moja poruka jeste da je Srbija već načinila neke dobre korake. Srbija je, na primer, odlučila da se pridruži Helbroku, borbenoj grupi EU koju predvodi Grčka. Srbija radi na tome, ali je jasno da proces na kraju mora biti upotpunjen, odnosno Srbija mora u potpunosti uskladiti svoju politiku sa EU.
Kako to utiče na srpske odnose s Rusijom?
Poruka je tu jasna. Članice EU i one koje to žele da postanu moraju da postupaju u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Možete razvijati odnose sa nečlanicama EU, Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom sveta, ukoliko poštujete taj zajednički okvir. To je veoma prosto i pošto je Srbija u procesu pridruživanja EU, usklađivanje politike je krajnji cilj, a odnos sa drugim zemljama može da se neguje ukoliko se poštuju postavljeni okviri.
Brajan Hojt Ji je uzburkao javnost izjavama o sedenju na dve stolice. Kako vi gledate na to?
Da pojasnimo, kada odlučite da se pridružite EU, pridružujete se EU vrednostima i interesima, ne pridružujete se EU protiv nekog drugog. Pridružujete se da biste bili deo Evrope koja promoviše vrednosti i interese, sigurnost, prosperitet i demokratiju u međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima. Ako baš želite da to izrazite kroz „stolice“ - ja vidim Srbiju kako sedi na stolici za EU stolom sa ostalim evropskim liderima i zajedno radimo svaki dan na promociji EU vrednosti i interesa.
Kako gledate na Humanitarni centar u Nišu koji želi diplomatski imunitet?
Mi to vidimo iz drugog ugla. Znate da je Srbija deo EU mehanizma civilne zaštite, koji je veoma važan kada je reč o zajedničkom delovanju protiv prirodnih nepogoda i katastrofa koje ljudi izazivaju. Dakle, za nas je bitno da je centar u Nišu kompatibilan s odnosima Srbije i EU, odnosno s mehanizmom civilne zaštite. Srpske vlasti su nekoliko puta jasno istakle da centar neće imati vojnu ulogu niti će biti mehanizam za nekakvu regionalnu koordinaciju i mi smo to razumeli.
Srbija je vojno neutralna. Znači li to da možemo vojno sarađivati i sa NATO i sa Rusijom?
U vezi sa odnosima s Rusijom, kao i u vezi s odnosima sa svim trećim zemljama, zajednička spoljna politika EU dozvoljava zemljama članicama da razvijaju svoje odnose, poštujući zajednički okvir. Srpske vlasti stalno ponavljaju svoju posvećenost evropskom putu i mi očekujemo konstatnost u tom delovanju. Srbija će isto tako morati da se 100 odsto prilagodi tome. Što se NATO tiče, prošle nedelje predsednik je bio u poseti sedištu Pakta i tu vidimo pozitivan razvoj odnosa.
Šta mislite o Vučićevom pozivu na unutrašnji dijalog o Kosovu?
Ta inicijativa je veoma važna. Rano je da pričamo o ishodu. Sa gledišta EU, vrednujemo je pozitivno i sa velikom pažnjom očekujemo ishod dijaloga. Taj dijalog je unutrašnja stvar. Nije na nama da se mešamo u unutrašnji dijalog u Srbiji, to je prilika da građani međusobno razgovaraju, da se njihov glas čuje i da izađe sa predlozima. EU je tu da pomogne.
Kakav je stav u odnosu na kašnjenje formiranja ZSO?
Postoji znatan broj stvari na koje su se Beograd i Priština obavezali i mi stalno urgiramo na obe strane da brže i lakše sprovedu u delo obavezujuće dogovore koje su napravili u dijalogu pod pokroviteljstvom EU. To ohrabrenje odnosi se i na brže delovanje kada su u pitanju ZSO jer, nažalost, vidimo ozbiljna odlaganja u implementaciji toga. Voleli bismo da na ovom planu vidimo konkretnije, vidljivije, brže i efikasnije rezultate uskoro, pred novu fazu pregovora.
Kako biste ocenili vladavinu prava i slobodu medija?
Normalizacija odnosa sa Prištinom i poboljšanje vladavine prava su dva najvažnija poglavlja, u kojima treba da napravi najveći napredak. Srbija je kroz brojne inicijative usvojila akcioni plan po kome sudstvo treba da učinimo nezavisnim i efikasnim. Za to je potrebna i reforma ustava. Što se tiče slobode medija, EU ovu oblast smatra fundamentalnim pravom. Pohvalno je što su predstavnici medija započeli dijalog sa premijerkom. Što se nas tiče, upravo je završena misija nezavisnog stručnjaka koji je sredinom meseca boravio u Beogradu, čiji je zadatak bio da utvrdi stanje na medijskoj sceni, uoči sve probleme slobode medija, nakon čega će sastaviti izveštaj i preporuku o tome šta bi EU i Srbija mogli da urade da bi se napredovalo u toj oblasti i učinilo da sloboda medija postane suštinski element srpskog društva.
Gledajte u budućnost i pomirenje
Hoće li presuda Ratku Mladiću doprineti pomirenju u regionu?
Već sam rekao, kao i portparolka komisije, da ne komentarišemo pojedinačne presude, ali u potpunosti podržavamo i poštujemo rad međunarodnog suda u Hagu. Ohrabrujemo Srbiju i ostale države da takođe podrže rad suda u budućnosti. Jeste da se mandat završava u decembru, ali neki mehanizmi će u budućnosti nastaviti da rade. Mislim da treba da gledamo u budućnost i radimo na pomirenju, regionalnoj saradnji, dobrim odnosima između komšija. Naravno da moramo da odamo počast žrtvama tragičnih događaja iz istorije.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
