Izvor: BKTV News, 29.Maj.2013, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvostruki aršini velikih sila
Predstavnici Rusije i Evropske unije međusobno se optužuju zbog namera da naoružavaju suparničke strane u Siriji.
Još se nije ni slegla prašina od vesti da su šefovi diplomatija Evropske unije posle 14 sati žučnih pregovora odlučili da ne produže embargo na oružje sirijskim pobunjenicima već samo zvaničnom Damasku, iz Moskve je stigla žestoka >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << reakcija – Rusija će vojsci Bašara el Asada isporučiti sofisticirani protivavionski ruski raketni sistem S-300.
U „ratu izjavama” evropskih i ruskih diplomata, obe strane zapravo koriste isto „oružje” – obe strane se međusobno optužuju za dvostruke aršine u pogledu rešavanja sirijskog sukoba i obe strane smatraju da će isporuka oružja jednoj od zaraćenih strana doprineti stabilizaciji sukoba. Dok britanske i francuske diplomate smatraju da će dopremanje oružja sirijskim pobunjenicima doprineti miru jer će ubediti Asada da mora da pregovara na mirovnoj konferenciji u Ženevi, koju pripremaju Vašington i Moskva, ruske diplomate smatraju da isporuka raketnih sistema zemlja–vazduh S-300 Siriji predstavlja faktor stabilnosti, jer će razuveriti sve da će doći do vojne intervencije ostalih zemalja.
Zapravo i ovog puta je na delu istorijski već dobro poznata činjenica da velike sile imaju taj komoditet da primenjuju dvostruke aršine u svom delovanju u međunarodnoj areni. I u tome nisu nimalo moralniji ni Francuzi i Britanci, s jedne strane, niti Rusi, s druge strane. Ali, ni Amerikanci koji sa Rusima pripremaju konferenciju „Ženevu dva”, pri čemu ne naoružavaju pobunjenike, ali im pružaju pomoć u hrani i lekovima. Svim velikim silama je zajedničko da će zarad svojih interesa igrati na dva koloseka.
Međutim, baš u ovom trenutku kada Vašington i Moskva, iako suprotstavljenih interesa u Siriji, uspevaju da nađu zajednički jezik i zajedno pripremaju mirovnu konferenciju koja bi trebalo da se održi u junu, odluka doneta preksinoć u Briselu nije bila potrebna. Insistiranje Velike Britanije i Francuske da se ukine embargo na izvoz oružja sirijskim pobunjenicima, ne samo što je izazvala rusku reakciju, već je još jednom dovela do raspolućenosti među evropskom „dvadesetsedmoricom”. Štaviše, rezultat prekjučerašnje duge debate šefova diplomatija EU pokazao je da je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i dalje nedosanjani san i da su pojedine članice spremne da žrtvuju evropske interese zarad ispunjena sopstvenih.
Posle teških pregovora, Savet ministara EU postigao je samo dogovor o produženju svih finansijskih i ekonomskih sankcija Siriji na godinu dana, kao i produženje embarga na izvoz oružja zvaničnom Damasku, ali ne i sirijskim pobunjenicima. Premda je uz ovaj dogovor i neobavezujuća politička deklaracija EU da nijedna članica nema nameru da šalje pobunjenicima oružje narednih meseci, najveći zagovornik naoružavanja pobunjenika, britanski šef diplomatije, Vilijam Hejg je već juče tu deklaraciju „bacio u vodu”.
„Britanije ne mora da čeka na sastanak šefova diplomatija EU 1. avgusta da bi donela odluku da naoružava sirijske pobunjenike”, rekao je Hejg za radio Bi-Bi-Si, dodavši da ne isključuje mogućnost da ovo naoružavanje počne ranije.
Slična izjava je stigla i iz kabineta francuskog šefa diplomatije Lorena Fabijisa u kojem se naglašava da Francuska zadržava pravo da oružje pošalje pobunjenicima odmah.
Uzalud su se Austrija, Švedska, Finska i Češka Republika protivile ovakvoj odluci, ističući da je to „protivno principima” Evrope, britanski i francuski pritisak je doveo do toga da je u Briselu zapravo doneta odluka da svaka zemlja članica EU ima pravo da sama odluči da li će slati oružje pobunjenicima.
Čini se da je u to polje primene dvostrukih aršina najviše zagazila Francuska koja, s jedne strane, zagovara naoružavanje sirijskih pobunjenika, a s druge strane, zbog svojih interesa u Libanu, već dve decenije sprečava Evropsku uniju da stavi pokret Hezbolah na listu terorističkih organizacija. Tako se ispostavlja da Pariz ujedno podržava i sirijske pobunjenike, ali i Hezbolah, čiji borci se uveliko bore na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Međutim, razlog zašto je potez Francuza i Britanaca bio pogrešan jeste i činjenica da ne mogu tek tako da pošalju pobunjenicima, na primer, rakete zemlja–vazduh ili protivtenkovske rakete, već je za to neophodno i da pošalju svoje vojnike da obuče pobunjenike kako da koriste to oružje. Sve to bi značilo uključivanje u jedan građanski rat, a možda i nagoveštaj ulaska u vojnu intervenciju za šta ih sumnjiči Moskva. Sve to bi, bez sumnje, dovelo do prelivanja sirijskog sukoba na Liban gde između šiitskog Hezbolaha i sunitskog stanovništva već oživljava sektaški rat – koji je posle 15 godina završen 1990. godine.
Izvor: Politika
Tweet
