Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugo čekanje – manje nadanje
Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU je svega oko tri odsto, a u Srbiji 14 odsto
Dugoročna nezaposlenost je najviše zastupljena u zemljama u kojima je proces tranzicije kasnije započeo i sporije se odvijao. Takođe je karakteristična za periode sporijeg tempa ekonomskog razvoja i sporijeg rasta zaposlenosti.
U Srbiji više od dve trećine nezaposlenih aktivno traži posao duže od godinu dana, odnosno dugoročno je nezaposleno, prema podacima Ankete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o radnoj snazi (ARS) Republičkog zavoda za statistiku. Ekonomska kriza uticala je na povećanje učešća dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih sa 65 odstou aprilu 2009. na 72odstou oktobru 2010, što znači da je najveći broj osobakojesu na početku krize izgubileposao ostaou tom statusu tokom čitavog perioda trajanja krize. Posao najteže nalaze starijiod 55. do 64.godine i oninižeg obrazovnog profila, a naročitou manje razvijenim delovima na jugu zemlje. Posebno zabrinjava podatak da polovina nezaposlenih posao traži duže od četirigodine, a gotovočetvrtinanezaposlenih (22 odsto) duže od sedamgodina.
Visoka dugoročnanezaposlenost u Srbiji ukazuje na veoma nepovoljnu situaciju na tržištu rada. Osnovni uzroci su, pre svega, mali broj novih radnih mesta, posebno u manje razvijenim delovima Srbije, gde je učešće dugoročne nezaposlenosti u ukupnoj nezaposlenosti najveće, kao i nesklad između traženih kvalifikacija i kvalifikacione strukture nezaposlenih.
Veliki broj nezaposlenih u Srbiji, jednom kada postanu nezaposleni ostaju u tom statusu veoma dugo, što može dovesti do njihove permanentne isključenosti sa tržišta rada i visokog rizika od siromaštva. Implikacije ovog fenomena mogu biti duboke imajući u vidu da znatan broj nezaposlenih posle neuspešnog višegodišnjeg traganja za poslom postaje obeshrabren i prelazi u neaktivnost, što dovodi do gubitka ljudskog kapitala i dodatnog opterećenja socijalnih fondova. Ovo se posebno odnosi na starijekojisu u procesu prestrukturiranja preduzeća ostalibez posla i čije su šanse da se ponovo zaposle relativno male. Međunarodno iskustvo pokazuje da se verovatnoća nalaženja posla smanjuje sa dužinom trajanja nezaposlenosti, što je razumljivo imajući u vidu da znanje i veštine vremenom postepeno zastarevaju.
U odnosu na zemlje EU, Srbija ima najveće učešće dugoročno nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti. Prema drugom pokazatelju, a to je stopa dugoročne nezaposlenosti koja predstavlja učešće nezaposlenih duže od godinu dana u aktivnoj populaciji, Srbija je u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu na 27 zemalja EU. Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU je svega oko tri odsto,a u Srbiji 14odsto.
Nacionalna služba za zapošljavanje registruje znatno veći broj nezaposlenih, 717.503 u odnosu na 566.720 koje daje Anketa o radnoj snazi. To je prevashodno zbog toga što se znatan broj onih koji rade u ,,sivoj ekonomiji”, a koje Anketa o radnoj snaziobuhvata kao neformalno zaposlene,prijavljuje kod Nacionalne službe zapošljavanjasamo zbog beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl.) koje se obezbeđuju za pojedine kategorije registrovanih nezaposlenih.
Znatnosmanjenje dugoročne nezaposlenosti ne može se očekivati u kratkom roku, budući da je za to neophodan kontinuiran ekonomski rast koji za posledicu ima povećanje zaposlenosti. Povećanje tražnje za radom treba da prati i veća usklađenost između kvalifikacione strukture tražnje za radom i kvalifikacione strukture ponude rada, što podrazumeva kvalitetnije obrazovanje, u skladu sazahtevima tržišta. U sklopu aktivnih mera na tržištu rada, kvalitetnija ponuda obuke odraslih i mogućnosti doživotnog učenja, u skladu sa potrebama poslodavaca,svakako bi pozitivno uticale na posebno ugrožene grupe dugoročno nezaposlenih, kao što su starijii oniniskog obrazovnog profila.
*Docent na Ekonomskom fakultetu BU
Gorana Krstić
objavljeno: 04.07.2011.
.jpg)
