Izvor: Blic, 28.Nov.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Država nije preduzela nijedan korak da spreči diskriminaciju"
Srbija je zemlja u kojoj se o diskriminaciji samo priča i gotovo ništa ne radi kako bi se ona sprečila. Odgovormost za to snosi država koja do sada nije preduzela nijedan konkretan korak kako bi je sprečila, zaključak je učesnika debate “Biti drugačiji”, koju je u beogradskom Domu omladine organizovao EU info centar.
Vlada i političke stranke su odgovorne za širenje diskriminacije, jer imaju politički uticaj i mogućnost da kreiraju javno mnenje, zaključio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je komesar za ljudska prava Liberalno demokratske partije Marko Karadzić.
Njegovo mišljenje je da su šovinistički stavovi mladih posledica obrazovnog sistema i lošeg sistema vrednosti u društvu.
Osman Balić iz nevladine organizacije Jurom kaže da u Srbiji stvari funkcionišu naopako jer je sistem tako postavljen a niko ne želi da ga menja.
- Mislim da smo mi zemlja u kojoj se o Romima najviše priča, a najmanje se na njihovom problemu radi. Ono što je pitanje jeste kako naterati inertnu vlast da sa reči pređu na delo - rekao je Balić.
On je upozorio je da bi na predstojećim izborima u Srbiji, baš kao i u Rumuniji i Bugarskoj, mogla da se upotrebi strategija "Napadni Rome i dobiješ izbore”.
Balić je kritikovao gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa jer je akciju iseljavanja Roma ispod beogradskog mosta Gazela iskoristio za, kako je naveo, sticanje političkih poena i sopstvenu promociju.
- Tačno je da je trebalo raseliti Rome, ali nije Đilasov posao da se slika sa njima i deli im lekcije kako treba da vole decu kad postoje stručne službe koje se time bave - rekao je Balić.
Predstavnici Gej strejt alijanse koji su prisustvovali debati, zanimao je stav verskog analitičara Živice Tucića o porukama koje je SPC slala uoči održavanja Parade ponosa kao i da li postoji šansa da se tu nešto promeni.
Rezime Tucića bio je da se od crkve ne može očekivati nešto drugačije i da je ona takva kavaj este.
- U svetu postoje crkve koje su se normalno razvijale, pa su razmišljale o pitanjima abortusa ili istopolnih brakova, to su ta takozvana bioetička pitanja. Protestanti su najdalje otišli u tome pa kod njih gej može biti sveštenik. U pravoslavlju je tek nedavno osnovana ta bioetička komisija, i to jeste neki korak napred, ali pitanje je koja će to generacija doživeti promene nastale zahvaljujući odlukama te komisije. I u pravoslavlju međutim postoje velike razlike,pa tako recimo u Grčkoj je biti gej prihvatljivo, dok je u Srbiji ili Moskvi to stvar nacionalne bezbednosti - objasnio je Tucić.
Na debati je prema ranijim najavama trebalo da učestvuje član Upravnog odbora "Dveri srpskih” Vladan Glišić,ali je on otkazao dolazak nekoliko sati pre početka debate. Skup je protekao bez incidenata, a ispred zgrade i sale u Domu omladine u kojoj je održana debata dežuralo je nekoliko policajaca.
Srbija nije u grupi zemalja u kojima se ljudska prava krše, ali još nije dostigla nivo poštovanja koji se podrazumevama u zemljama članicama Saveta Evrope, čiji se sud (Evropski sud za ljudska prava) stara da se prava poštuju na isti način u svakoj od 47 država članica.
Iako je u „zlatnoj sredini” ono što i dalje zabrinjava u Srbiji su česti napadi na zastupnike ljudskih prava, neadekvatna reakcije policije, tužilaštva i sudova na napade neonacističkih i klerofašističkih organizacija.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
