Izvor: KMnovine.com, 20.Dec.2023, 17:21
Dr Slobodan Samardžić: Čas istine za Vučićevu evropejsku Srbiju
Dr Slobodan Samardžić: Čas istine za Vučićevu evropejsku Srbiju
"Rukovodeći funkcioneri EU znaju da u Srbiji nikada neće naći pogodniju ličnost za okončanje „kosovskog pitanja“ od Vučića. I obratno, Vučić zna da na svetu neće naći bolju zaštitu svoje vladavine od „evropske“ ukoliko joj obeća predaju Kosova i Metohije."
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Piše: dr Slobodan Samardžić
Događaji
povodom izbora i posebno enormne izborne krađe gurnuli su u pozadinu
nadasve važan zaključak Saveta ministara EU (12. decembar o.g.) da se
briselsko-ohridski sporazum hitno uvrsti u poglavlje 35 pregovaračkog
okvira za pristupanje Srbije Uniji. Predsednik Vučić je, gotovo
iznenađen, odmah reagovao negativno, ali najizričitije u intervjuu
Politici od 14. decembra rečima: „ Nadam se da se to neće dogoditi. Oni
dobro znaju, rekao sam im, usmeno i direktno, više puta. Saopštio sam i
celokupnoj domaćoj i svetskoj javnosti šta ne dolazi u obzir, a to je
priznanje nezavisnosti Kosova na bilo koji način, niti članstvo u
Ujedinjenim nacijama...Pošto oni hoće ceo Sporazum, za nas je to
neprihvatljivo“ (str. 1, 5).
Savet
ministara EU objavio je ovu odluku u zao čas izborne kampanje i time
naterao Vučića da ponovi ono čime je u februaru i martu ove godine
zavlačio javnost Srbije – da su Sporazum i njegov aneks otvoreni za dalje
pregovaranje i tome slično. Vučićeve izjave delovale su kao besan utuk na
rđavu nameru Saveta ministara da mu kvari kampanju u kojoj gotovo da
nisu pomenuti na Evropska unija ni Kosovo i Metohija. A zapravo, Savet
je samo sledio dinamiku rada u EU i potrebu da Evropskom savetu preda
ovaj zaključak na potvrđivanje, što je ovaj i učinio. Dokument je dalje
prosleđen Komisiji, koja će do kraja januara postupiti po smernicama ova
dva njoj politički nadređena organa.
Pošto
je reč pala, Vučić je bio primoran da ovu igru opsene za domaću javnost
odigra do kraja, te je poturio predsednicu vlade da ona na licu mesta, u
Briselu, iznese nekakve rezerve Srbije na dva pomenuta dokumenta. I to
je bila predstava za domaću javnost, tj. za minimalizaciju štete za
izbornu kampanju. Kažemo „nekakve rezerve“, jer javnosti nije stavljeno do
znanja o kakvim se rezervama radi, budući da je ovaj institut
međunarodnog prava regulisan Konvencijom o ugovornom pravu (1969, čl.
19 nadalje). Da li je reč o rezervama na pojedine odredbe Sporazuma i
Aneksa, o kojim je eventualnim odredbama reč, da li su rezerve vremenski
ograničene i da li je vreme za njihovo ulaganje prošlo od prihvatanja ovih
dokumanta – 27. februar i 18. mart o.g, sve to se naprosto ne zna.
Nezavisno od ovih pitanja, u st. 2 Aneksa stoji: „Kosovo i Srbija se u
potpunosti posvećuju tome da ispoštuju sve članove Sporazuma i ovog
Aneksa, i da primene svako svoje obaveze koje proističu iz Sporazuma i
Aneksa, na svrsishodan način i u dobroj volji“. Prihvatajući Aneks sa
ovim stavom, predsednik Vučić je prihvatio Sporazum u celini i stoga
nema mesta za bilo kakve rezerve. Ali, kao što rekosmo, ovaj manevar sa
premijerkom bio je učinjen za domaću upotrebu, u konkretnim okolnostima
za ublažavanje štete po izbornu kampanju.
Vučić
se u ovom slučaju ponašao kao dete koje krije laž pred roditenjima.
Znači, čevek zna da vara, ali to treba po svaku cenu da prikrije.
Infantilnost njegovog postupka je u tome što delujući funkcioneri EU
znaju da on obmanjuje (srpsku javnost), ali ne žele da ga kazne, što se
vidi iz njihove blage kritike potonje izborne krađe. Šta je predmet
njegovih laži:
On je prihvatio sporazum sa tzv. Kosovom koji je Unija predložila u formi simuliranog međudržavnog ugovora.
Pre svega, „Kosovo“ nije moglo da bude „strana“ ravnopravna drugoj
„strani“ - Srbiji, jer ne poseduje ugovarački kapacitet. Ta politička
tvorevina ne raspolaže ni suverenitetom ni međunarodnopravnom
kapacitetom za zaključivanje međudržavnog ugovora-sporazuma. To što ga
pojedine države priznaju, ne ispunjava ove uslove u punom smislu, posebno
ne u relacijama sa međunarodnim organizacijama.
Upravo
„kosovski“ manjak međunarodnog ugovornog kapaciteta uslovljava simulirani
oblik Sporazuma o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije i njegovog
Aneksa. (Isti je slučaj i sa Prvim sporazumom o normalizaciji od marta
2013). Taj simulakrum treba da dovede do pravog i punog statusa Kosova u
međunarodnom poretku. Odlučujući doprinos tome može da pruži samo
Srbija zaključujući sporazum sa tom kvazidržavom u kojem će biti sadržani
svi atrubuti njenog priznanja kao prave države.
Atributi tog sporazuma su sledeći:
ravnopravno tretiranje ugovornih članica kao „strana“ (svi članovi Sporazuma);
njihovi
odnosi treba da se razvijaju u skladu sa načelima UN: suverena
jednakost država, nezavisnost i teritorijalni integritet (čl. 2);
strane će međusobno priznati dokumenta i državne simbole (čl. 1);
Srbija neće ometati „Kosovo“ u pristupanju bilo kojoj međunarodnoj organizaciji (čl. 4);
Kada
se sve ovo ispuni, strane će sa simuliranog preći na nivo pravog
međudržavnog pravno obavezujućeg sporazuma o „svebuhvatnoj
normalizaciji odnosa“ (čl. 6).
Reč je o jasnim odredbama i načelima koja ne podležu tumačenju. Tim putem treba dovesti Srbiju na prag de iure priznanja
nezavisnosti „Kosova“. Takvo priznanje će posredstvom obaveze iz člana 6
pasti kao zrela kruška čim se Sporazum o putu za
normalizaciju...primeni na osnovu odgovarajućeg aneksa.
Najzad,
zaključci Saveta ministara EU o uključenju obaveza iz ovih dokumenta u
pregovaračko poglavlje 35, koje je Vučić doveo u pitanje, vode u pravcu
unošenja još jednog uslova (ucene) u tzv. put Srbije u EU. U stavu 2
Aneksa doslovce stoji: „Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za
implementaciju postati sastavni delovi procesa pristupanja EU Kosova i
procesa pristupanja EU Srbije. Strane primaju k znanju da će, odmah posle
usvajanja Sporazuma i ovog Aneksa, EU posrednik započeti proces izmena u dopuna odrednica Poglavlja 35za Srbiju, koje će odslikavati nove obaveze Srbije, koje proističu iz Sporazuma i
ovog Aneksa“. Znači, Vučić je 18. marta prihvatio i ovu obavezu, uz
jednu opštiju – da se imaju primeniti sve odredbe oba dokumenta. To što
ih on nije potpisao, već samo prihvatio ne umanjuje političku obavezu
Srbije da ih primeni, na radost ostatka evropejske Srbije. Ali, na njenu
žalost, postoje i pouzdane pravne osnove i načini da se ovi
kvazisporazumi ponište, što nije tema ovog članka.
Kakve
veze ova otužna priča ima sa upravo završenim izborima u Srbiji? Veza
je direktna. Vučić nije raspisao vanredne izbore zato što je to tražila
opozicija, iako je ona to činila gotovo od završetka prethodnih.
Raspisao ih je zato što najbolje zna šta je učinio prihvatajući dva
dokumenta: doveo je Srbiju na sam ponor potpunog priznanja „Kosova“ a da
nije bio siguran kako će javnost reagovati. Što se zapadnih učesnika
(SAD, NATO, EU) tiče, on je ušao u zonu vremenske oskudice i njihovog
nestrpljenja što ne izvršava davno preuzete obaveze, iako su ga za to
štedro darovali.
Ovde
treba imati u vidu fenomen da je Vučić za jedaneast godina svoje
vladavine četiri puta raspisivao vanredne izbore. To deluje krajnje
nenormalno u jednoj zemlji u kojoj u datom periodu nikada nije bilo krize
vlade niti vladine većine i parlamentu. Naprotiv, Vučić je vladao
superiornom većinom koju je obezbeđivao na krajnje neregularne načine, a
jedan od pouzdanih bili su mu izbori. Od četiri vanrednih, jednih
redovnih, dvaju predsedničkih i sijaseta lokalnih izbora, nijedni nisu
prošli bez konflikta između dobitničke većine i gubitničke manjine.
Razlozi tih sukoba, ponekad i teških uličnih, bili su u velikim
nepravilnostima u režiji vlasti celim tokom izbornih procesa – od
raspisivanja do brojanja glasova i proglašenja rezultata.
Pažljivijim
posmatranjem uočljivo je da su vanredni izbori uvek bili raspisivani
povodom Vučićevih obaveza prema organima EU u vezi predaje Kosova i
Metohije. To su ujedno bili razlozi da Vučić isponova zatraži dodatnu
biračku podršku. Prvi vanredni izbori 2014. bili su raspisani posle šire
upoznatosti javnosti o pravoj prirodi Prvog briselskog sporazuma.
Naredni, 2016. sledili su vidljivu opomenu organa EU Vučiću da upozna
javnost sa obavezom da se u jednoj fazi pregovora o pristupanju sa
„Kosovom“ mora potpisati onaj pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Vanredni
izbori 2022. godine bili su raspisani zbog rastućeg neraspoloženja
javnosti povodom pasivnog odnosa državnih vlasti prema sve učestalijem
teroru vlade A. Kurtija prema Srbima. Najzad, ovogodišnji izbori
raspisani su povodom događaja koji su podstakli ovaj napis.
Kada
je reč o poslednjim vanrednim izborima, zanimljiva je njihova kratka
predistorija. Ona govori o mreži u koju je Vučić uhvatio opoziciju
povodom njenih stalnih, više retoričkih nego osmišljenih, zahteva za
vanrednim izborima. Posle kratkog vremena od jedva godinu i po dana,
Vučić je navodno podlegao ovim zahtevima i darovao izbore nestrpljivoj
opoziciji. Njegov glavni razlog, međutim, bio je drugi: najpre, kupovina
vremena pre konačne kapitulacije pred EU i, s tim u vezi – pribavljanje
dodatne legitimnosti za ispunjenje uslova za nastavak tzv. puta Srbije u
EU, što je samo providni eufemizam za definitivno priznanje „Kosova“.
Kada kucne taj čas, on će i proevropskoj opoziciji i svom biračkom telu
moći da kaže: tražili ste – gledajte.
Ovaj
imperativ zapada pred kojim Vučić sada stoji, uzrok je njegovoj najgoroj
izbornoj kampanji dosad i najvećoj izbornoj krađi od početka
višestranačja u savremenoj Srbiji. To se moglo i očekivati imajući u
vidu u kojoj meri politička i opšta egzistencija njegova i njegove kaste
zavisi od očuvanja svekolike vlasti.
Izborna
krađa izazvala je opštu postizbornu pometnju zbog katastrofalnih radnji
vlasti, i to više povodom izbora u Beogradu nego na nivou države. U
koštac su se uhvatile dve proevropske frakcije – opoziciona, koja je u
tom pogledu više ideološka, i vladajuća, koja je više oportunistička.
Otvoreni sukob, koji je usledio neposredno posle objavljivanja izbornih
rezultata, bio je jedini način skretanja pažnje domaće javnosti na
neobuzdanu izbornu krađu i pažnje inostranih činilaca na autokratsku
prirodu režima u Srbiji. To je dosad najveći izazov telima i
funkcionerima EU da se suoče sa političkom realnošću Srbije i izjasne o
prirodi režima koji duže od decenije podržavaju pod okriljem dogovora o
predaji južne srpske pokrajine. Ono što tekuću politiku EU prema Srbiji
vezuje sa njenim autokratskom režimom jeste obostrani okoreli
oportunizam. Rukovodeći funkcioneri EU znaju da u Srbiji nikada neće
naći pogodniju ličnost za okončanje „kosovskog pitanja“ od Vučića. I
obratno, Vučić zna da na svetu neće naći bolju zaštitu svoje vladavine od
„evropske“ ukoliko joj obeća predaju Kosova i Metohije. U takvoj
idealnoj kombinaciji međusobnih prioriteta, proevropska opozicija u
Srbiji nije mogla da privuče Uniju svojom ideološkom vernošću. Danas,
posle sramnih izbora, Unija je izazvana belodanim kršenjem svih normi
demokratskog izbornog procesa, ali, bar zasad, ostaje umerena prema ovim
tvrdim činjenicama i maćehinska prema svojim vernim pristalicama.
Tragedija
Srbije u ovim danima sadržana je i u činjenici da posle ovih izbora ona
ostaje bez ubedljive nacionalne alternative glavnoj struji njene politike.
Stranke sa nacionalnim predznakom svojom samofragmentacijom učinile su
sebe marginalnim političkim činiocem u Srbiji kad su joj postale
najpotrebnije. To je istovremeno dodatna tragedija Kosova i Metohije i
tamošnjih Srba koji žive u permanentnom stanju nasilja. Opstajući u
najtežim uslovima, oni predstavljaju samo funkciju Vučićevog održanja na
vlasti. Ali, njihovu nesreću ignoriše i proevropska opozicija koja je, da
apsurd bude veći, svoje izborno ime ukrasila zvučnim „Srbija bez
nasilja“ a da se nije ni osvrnula na najveće nasilje koje se zbiva u
okupiranom delu Srbije.
* * *
Zbog cenzure i blokiranja svih medija i alternativnih pogleda, pratite naš Telegram kanal
KM novine su jedini nezavisni srpski medij sa Kosova i Metohije koji se oslanja isključivo na podršku svojih čitalaca zbog čega je naš dalji rad ozbiljno ugrožen
Pomozite nam da opstanemo i unapredimo izveštavanje
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2023 :: Hvala na interesovanju
