Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Evroazija nije alternativa
Ako novogodišnju izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina da Srbija treba da revidira svoju politiku prema Evropskoj uniji zbog toga što ona (navodno) ništa ne preduzima da zaustavi neprihvatljive poteze Kosovske vlade oko taksi na srpsku robu, oko otvaranja granice sa Albanijom i oko formiranja sopstvene vojske, shvatimo kao pokušaj da se izvrši dodatni pritisak na Brisel, onda se može primetiti da je politički vrh Srbije izabrao sasvim pogrešnog čoveka da sasvim pogrešno “poplaši” >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Evropsku uniju. Vulin je, naime, odavno potrošen kao babaroga i u manje značajnim stvarima.
Ako, međutim, spomenutu Vulinovu izjavu stavimo u kontekst sve veće treme koja muči sve političke činioce u Srbiji uoči posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu 17. januara, onda bi ona mogla imati dalekosežniji cilj – da se pripremi teren za javno proširenje polja predstojećih razgovora sa Kosova i kupovine naoružanja, na ekonomski teren, te da očekivano “parafiranje” novog sporazuma Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom o slobodnoj trgovini dobije krupniji značaj i sadržaj. I u tom slučaju nije baš pametno što je za takvu najavu izabran ministar Vulin, kao ministar vojni.
Takva promena “političkog formata” novog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom nadam se da nije moguća (bolje reći – nije logična), uprkos tome što je ruski predsednik još početkom proteklog decembra rekao da treba ubrzati pregovore ove asocijacije o slobodnoj razmeni s nekoliko zemalja, pa je među njima spomenuo i Srbiju. Iako je tom prilikom sam Putin napomenuo da bi zemlje članice Evroazijske unije trebalo da konstruišu sopstvenu “platnu infrastrukturu”, što će reći sistem plaćanja (ili kliringa) koji bi istisnuo američki dolar iz međusobnih transakcija, što dakako ima političku notu. Jer, naravno da tamo gde postoji zasebna “platna infrastruktura” – postoji i politička sinhronizacija i sve ostalo što uz nju ide.
Uostalom, ako to još nije primetila sama Vlada Srbije, onda je politički sadržaj sporazuma sa Evroazijskom unijom već javno zapazila jedna opoziciona stranka – Demokratska stranka Srbije. U nedavno objavljenom saopštenju DSS-a tako se kaže da bi “proširenje zone slobodne trgovine sa Rusije, Kazahstana i Belorusije, sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, na sve države EEU i perspektivom daljeg proširenja na Izrael, Indiju, Egipat, Iran, Vijetnam... bilo od ogromnog ekonomskog interesa za Srbiju”. DSS zatim navodi da je sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom nespojiv sa članstvom u Evropskoj uniji jer će pristupanjem EU Srbija biti dužna da sve svoje sporazume o slobodnoj trgovini stavi van snage ukoliko su u suprotnosti s politikom EU, kao što je to slučaj sa Rusijom i drugim državama u okviru EEU. Zato je, po oceni ove stranke, ponuda Vrhovnog saveta Evroazijske ekonomske unije Srbiji istovremeno i jasan signal kakvu politiku Srbija treba da vodi “ukoliko sledi interese svojih građana”, a to je politika saradnje sa svima umesto politike evrointegracija. Ne sumnjam da bi slična saopštenja mogla da lako potpiše i većina političkih stranaka Srbije, bilo one na vlasti, bilo one iz opozicije. Iako bi okretanje od Evropske unije ka Evroaziji bilo ekonomsko samoubistvo Srbije.
Evo samo nekoliko “zaokrugljenih” podataka o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evroazijom i Evropskom unijom (statistika spoljne trgovine za celu 2018. godinu nije okončana). Prema podacima koje je objavila Politika (30. decembra 2018) ukupan izvoz Srbije u zemlje Evroazijske unije u 2017. godini iznosio je 1.080,8 miliona dolara, a ukupan uvoz iz te asocijacije 1.796,8 miliona dolara. Između 80 i 90 odsto tih tokova je na relaciji između Srbije i Ruske Federacije. Prema podacima RSZ, za 11 meseci 2018. godine izvoz Srbije u Rusku Federaciju iznosio je 954,6 miliona dolara, a uvoz 1.839 miliona dolara. To uprošćeno znači da je kompletna razmena Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom prošle godine iznosila oko tri milijarde dolara. Sa druge strane, u 11 meseci prošle godine izvoz Srbije u zemlje EU iznosio je 12 milijardi dolara (67,4 odsto celog izvoza), a uvoz 14,4 milijardi dolara (60,7 odsto celog uvoza). To bi značilo (kada dodamo procenu za decembar) da je razmena Srbije sa EU prošle godine bila skoro 30 milijardi dolara. Dakle bila je deset puta veća od razmene sa Evroazijskom ekonomskom unijom.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Vojska Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
