Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset razloga da se veruje u EU
Nacionalizam, žar novih i budućih članova i visoki kvalitet proizvoda, samo su neki od prednosti Unije, tvrdi Dominik Moasi
Da rezultati izbora mogu bar kratkoročno da otklone vladajuću apatiju dokaz je Francuska u kojoj je dolazak socijaliste Fransoa Olanda na čelo zemlje izazvao porast optimizma kada je u pitanju očuvanje EU.
Ima puno razloga da se veruje u Evropu, bez obzira što EU nikada ranije nije bila u tako teškoj situaciji kao sada. Dominik Moasi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan od osnivača Francuskog instituta za međunarodne odnose (Ifri), profesor političkih nauka i autor knjige „Geopolitika emocija”, obrazložio je za „Politiku” ovu svoju konstataciju sa kojom se slaže jedan deo francuskih analitičara iz uglednog Instituta „Ifri”.
Moasi opovrgava pesimističke prognoze da evro neće izdržati pod pritiskom neuspešne političke klase u Grčkoj, i rastuće nezaposlenosti u Španiji. Za nekoliko meseci, kako predviđaju, nastupa kolaps Evropske unije.
„Državničko umeće se vraća u Evropu”, tvrdi za „Politiku” Moasi i u tome vidi prvi razlog za nadu. „Suviše je rano da se proceni uticaj francuskih izbora i dolazak Fransoa Olanda na čelo zemlje, ali već se vidi razlika u Italiji otkad je Mario Monti došao na čelo vlade.”
Iako Monti nije izabran, pa je njegova pozicija labava i kontroverzna, ipak je u Italiji došlo do opšte saglasnosti u vezi sa neophodnim strukturalnim reformama. Ne zna se koliko će ovakvo uverenje javnog mnjenja trajati, i da li će to biti dovoljno da se izvedu neophodne promene.
„Ipak, u Italiji, zemlji koja je očajavala u vreme arogantne politike Silvija Berluskonija, danas, kako pokazuju istraživanja, vlada oprezni optimizam. Demokratija je u Evropi i dalje stabilna brana za sva ekonomska i druga kolebanja”, uverava Moasi.
U činjenici da žene u Italiji i Francuskoj dobijaju značajna ministarska mesta u novoj vladi, francuski politikolozi vide drugi razlog za probuđenu veru u opstanak EU.
„Žene i manjine sa sobom donose žarku želju za uspehom, baš zbog toga što su dugo bile marginalizovane”, kaže Moasi. „Multikulturalizam donosi snagu, pre nego slabost.”
Treći razlog za veru u opstanak EU jeste taj što je evropsko javno mnjenje najzad u potpunosti shvatilo o kakvoj teškoj krizi je reč. Realnost se više ne negira.
„Građani u Francuskoj ne uljuljkuju se iluzijama. Naš glas za Olanda bio je u stvari protiv Sarkozija, a ne protiv oštrih mera štednje”, kaže ovaj stručnjak i ukazuje na najnovija istraživanja prema kojima je „većina uverena da novi predsednik neće moći da održi neka od neostvarivih obećanja iz izborne kampanje, ali prihvataju da izdrže ono što je neizbežno.”
Četvrti podsticaj za umereni optimizam je „evropska kreativnost”.
Evropa nije osuđena da postane muzej svoje sopstvene istorije, kaže Moasi. Naravno, turizam na Starom kontinentu igra važnu ulogu, multikulturalizam je atraktivan, ali različitosti su takođe podsticaj za veću kreativnost.
Ako se samo pogleda spektar evropskih proizvoda, od nemačkih automobila do francuskih parfema, jasno je da malo ko u svetu može ozbiljnije da konkuriše Evropi, smatraju pojedini francuski analitičari. Oni ističu da u značajnim industrijskim granama, Stari kontinent po tradiciji kreira proizvode „najvišeg kvaliteta”, što je svetski priznato.
Peti razlog za veru u Evropu je najparadoksalniji: ekscesi u nacionalizmu uzrokovali su katastrofalne ratove u prošlosti. Danas povratak nacionalizmu unutar kontinenta, podstiče takmičarski duh, mišljenje je Instituta za međunarodnu politiku. To je, objašnjava Dominik Moasi, isti onaj osećaj koji je svojevremeno bio motorna snaga za Korejce, Tajvance ili Kinu da dostignu prosperitet Japana. Na isti način, brzo će i Francuzi hteti da napreduju istim tempom kao Nemačka.
Šesti razlog, prihvaćen kao univerzalni princip, jeste vera u demokratiju, kao najmanje loš od svih drugih političkih sistema. Francuski analitičari ističu da je više od 80 odsto građana u njihovoj zemlji, izašlo na predsedničke izbore. Kažu da su Francuzi ponosni što imaju privilegiju da „žive u demokratskoj državi” i da se to osećalo na dan primopredaje vlasti, kada je „poraženi kandidat Sarkozi dostojanstveno, mirno i transparentno predao ovlašćenja izabranom predsedniku”.
Sedmi razlog je univerzalnost pojedinih jezika u Evropi. Francuzi tvrde da „uz engleski, španski i francuski i sve više nemački” prelaze nacionalne granice i postaju univerzalni način komuniciranja. Osmi je multikulturalizam, a deveti element koji budi nadu u opstanak unije je „žar koji u nju unose nove i buduće članice EU”. Moasi smatra da ulaskom „Hrvatske, Crne Gore i pregršt drugih balkanskih zemalja može da nadoknadi eventualni izlazak Grčke, ukoliko situacija u toj zemlji dođe do krajnosti”.
Najvažniji razlog za opstanak EU, po viđenju ovog eminentnog profesora, jeste taj što „Evropa nema bolju alternativu”. Grčka kriza mogla bi stoga da obaveže Evropu da se više integriše, „bilo sa Helenima ili bez njih”.
Investitori su, kako se tvrdi u uglednom francuskom institutu, posle neprijatnih iznenađenja u nekim od zemalja Azije, Afrike i Južne Amerike, „ponovo otkrili dobru staru, pouzdanu demokratičnu Evropu”.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 06.06.2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
