Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Nov.2018, 23:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Debata: Bez rešenja krize na Kosovu nema puta ka EU

Kriza nastala između Beograda i Prištine je daleko od rešavanja, a bez nekog rešenja za Kosovo, ni Beograd ni Priština nemaju jasan put ka Evropskoj uniji, ocenjeno je u debati u Beogradu "Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova".

Tokom skupa koji je organizovao Institut za evropske poslove, sagovornici su se složili i da Srbija otvara mnogo manje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU nego što je spremna, što je "kazna" Unije za nepoštovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << vladavine prava, za stanje demokratije, ali da retorika Brisela po tom pitanju nije glasna koliko posledice usporenog evropskog puta.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić je ocenila da dijaloga dve strane već neko vreme ne postoji i da EU kao posrednica između Beograda i Prištine nije uspela da održi dinamiku dijaloga.

"U atmosferi kakva je sada, dijalog će se teško nastaviti u Briselu, što ne znači da dijaloga nema", rekla je Grubješić i dodala da su mehanizmi koje Srbija može da upotrebi unutar CEFTA, kako bi uticala na odluku o vraćanju uvoznih tarifa na početni nivo, jesu veoma ograničeni, zato što se odluke donose konsenzusom.

Grubješić je navela i da proces pristupanja Srbije EU mora oslanjati na reforme u oblasti vladavine prava, kao i da će Srbija morati da definiše spoljnopolitičke prioritete, da neće, kao do sada, "da bude na dva koloseka, i Evropa i Kosovo", već da će morati da napravi izbor.

Programski direktor Beogradskog centra za političku izuzetnost Marko Savković rekao je da pored dva aktera, predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija koji razgovaraju i koji se na neki način zalažu za proces "razgraničenja", postoji i treći akter, premijer Kosova Ramuš Haradinaj koji nastoji da taj proces zaustavi.

Savković je naveo da nema informaciju da li je razgraničenje "proces koji je naredovao", ali da čuje od kolega da se dešava i da je neke vrste razgovora o tome bilo.

"Ono što sam imao priliku da čujem, jeste da se razgovaralo o podeli i razmeni teritorija, ali su to politike o kojima se razgovara godinama unazad. Reći da to nije jedan od legitimnih ishoda je neozbiljno", kazao je Savković i dodao da je većina stanovništva iz obe zajednice protiv podele, što ne znači da se ne može stvoriti drugačija stvarnost na terenu.

Prema njegovoj oceni, priče da su sukobi dve strane "fingirani ili unapred dogovoreni" najverovatnije ne odgovaraju istini, a da ga opcija da jesu plaši, zato što na obe strane postoji veliki broj ljudi koji to ne zna, koji je naoružan i koji se sa rešenjem podele ne bi saglasili.

Savković je naveo i da se sve češće diskutuje o tome u kakvu će Evropsku uniju Srbija ući, pošto niz zemalja članica napušta načela liberalne demokratije, koje su se ranije izjednačavale sa evropskim vrednostima.

Izvršni urednik portala Juropijen Vestern Balkans (europeanwesternbalkans.com) Nikola Burazer je takođe izjavio da ne veruje da ne smatra da su akcije koordinisane, da je to domen "teorije zavere" i spekulacija, ali da ne može da se otme utisku da dve strane postupaju tako da "same sebe dovedu u bezizlaznu situaciju".

"Ako uvedete carine od 100 odsto, vi ste sami sebi odsekli odstupnicu, to zahteva dalju eskalaciju. Kada gradonačelnici četiri opštine sa severa Kosova podnesu ostavke, postavlja se pitanje zašto je nisu podneli lideri Srba južno od Ibra. Ponekad se čini kao da se radi na poništavanju svih dosadašnjih dometa dijaloga, kako bi se stvorila atmosfera da ništa drugo (sem razgraničenja) ne funkcioniše", rekao je Burazer.

On je ocenio i da je problem što EU prema regionu ima politiku "štapa i šargarepe", ali da ima sve manje "štapova" koje može da upotrebi, kao što je bio slučaj kada Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju, iako to nije vezano za članstvo u Uniji.

"EU to koristi da bi se Kosovo nateralo da sprovodi neke sporazume, kao jedini mehanizam koji ima na raspolaganju. Mi možemo samo da spekulišemo, da li je (podela ili razmena teritorija) jedina opcija na stolu, jer je mnogo veći problem kako da se dobije podrška za takvu politiku, koja je doskoro bila tabu tema za obe strane", kazao je Burazer.

To se, po njegovim rečima, dešava zato što vlasti na Kosovu od početka dijaloga govore da će normalizacija značiti priznanje nezavisnosti, i da je sada teško biračima predstaviti rešenje koje ne bi pretpostavljalo međunarodno priznanje.

Izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi izjavio je da je za evropski put Srbije važno da li je država uređena, da li su sprovedene reforme, a da je zatvaranje poglavlja tehnička stvar.

"Naši građani traže (od države) isto što i EU traži - da Srbija uradi reforme iz poglavlja, da građani imaju posao, da idu normalno kod lekara... Ako bismo živeli u zemlji vladavine prava, u kojoj zakon važi za sve, onda bi se problemi rešavali institutcionalno. Mi živimo u zemlji gde se predsednik bavi pitanjem Kosova, iako je njegova uloga ceremonijalana", rekao je Beširi.

On je naveo i da kao organizator "sedi u stolici gde je trebao da sedi zamenik direktora Kancelaje za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev", koji je u poslednjem trenutku otkazao učešće na tribini i da njegova organizacija često ima probleme sa nalaženjem adekvatnog prostora za održavanje događaja.

Na pitanje da je u rezoluciji Evropskog parlamenta jasno navedeno da je Unija protiv stvaranja etničkih država, pošto je takođe navedeno "da neće imati ništa protiv ako se obe strane dogovore", Beširi je kazao da se često zaboravlja da ni jedna strana ne zna šta želi i da su najvažnije države članice jasno stavile do znanja da neće podržati stvaranje granica po etničkom principu.

"Evropa neće rešiti sve naše probleme i ne može EU da bude glasnija od građana Srbije u izražavanju nezadovoljstva trenutnom situacijom, ne mogu građani Belgije da budu nezadovoljniji stanjem demokratije u Srbiji (od Srba)", kazao je Beširi i dodao da problem u toj rezoluciji nije samo Kosovo, nego stanje sudstva i rasprostranjenost korupcije.

Naveo je i da je pitanje slobode govora i medija postalo aktuelno u poslednjih šest godina, zato što političke elite svako glasnije neslaganje ne odobravaju, tako da nije bilo predstavnika vlasti koji je debatovao sa suprotnim mišljenjem.

"Kada nemate slobodu govora, dobijate prebijanje šipkom političkih oponenata", kazao je Beširi.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na NoviMagazin.rs...