Izvor: BKTV News, 29.Mar.2018, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DIPLOMATSKI RAT ZAPADA I RUSIJE (Iz našeg ugla)
Posle odluke SAD-a i 14 zemalja EU da proteraju jedan broj ruskih diplomata, potpuno je jasno da je afera oko trovanja nekadašnjeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove kćerke u Engleskoj, za koju je vlada Velike Britanije optužila zvaničnu Moskvu, poslužila kao povod za početak "diplomatskog rata" izmedju Zapada, pre svega SAD-a i njenih zapadnih saveznika, protiv Rusije.
I pored činjenice da >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << aferu „Skripalj“ prati u najmanju ruku čitav niz nelogičnosti (nepoznati detalji istrage, nepostojanje čvrstih dokaza ali i povoda za jedan takav napad od strane Rusije), u zapadnoj javnosti je kreiran stav o nedvosmislenoj krivici zvanične Moskve za ovaj napad, korišćenjem bojnog agensa, za kojeg se tvrdi da ga je proizvodila samo Rusija, iako u nezavisnim medijima ima sve više dokaza da je taj bojni otrov mogao da se proizvede i u drugim zemljama.
U svakom slučaju, afera „Skripalj“ poslužila je kao „inicijalna kapisla“ za novu fazu diplomatskih pritisaka sa Zapada na Rusiju, koja je počela odlukom Londona da protera 23-je ruskih diplomata a koja se nastavila ,,solidarnom“ akcijom Amerike koja će proterati 60 ruskih diplomata iz SAD-a i zatvoriti ruski konzulat u Sijetlu, dok će se i 14 zemalja članica EU solidarisati sa ovom odlukom i takodje doneti odluku o proterivanju srazmernog broja ruskog diplomatskog osoblja. Island je nagovestio da njihovi zvaničnici neće službeno putovati na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji, dok je australijska vlada čak najavila mogućnost da njihova fudbalska reprezentacija i ne učestvuje na predstojećem Mundijalu koji će se na leto održati u Rusiji.
Čak su se i neke zemlje, koje nisu članice EU i NATO pridružile ovim merama protiv Rusije, kao što je to učinila na primer Makedonija. Pojedini politički analitičari uporedjuju sadašnje zatezanje odnosa izmedju Zapada i Rusije sa vremenom „Hladnog rata“, ali je i činjenica da su u to vreme Zapad i Istok nastupali sa koliko-toliko ravnopravnih pozicija. Stiče se utisak da sada Zapad predvodjen SAD-om i NATO-om nastupa sa pozicije moći i dominantne svetske sile, želeći da spreči Rusiju da ponovo postane moćna super-sila ne samo u vojnom već i u političkom smislu.
Zato i ne čude medijske špekulacije da je krajnja namera Zapada da Rusiju izbaci iz Saveta bezbednosti UN-a, iako se postavlja pitanje na koji način bi to učinili. Analitičari, sa druge strane, procenjuju da zapadne sile nisu spremne da ulaze u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, jer bi takav sukob, vrlo izvesno, mogao da preraste u nuklearni. A onda, zbogom svete !
Svesni su u zapadnim centrima moći da je ruska vojna sila dovoljno snažna da im se odupre, sve do uništenja planete, i zbog toga je, sa njihove tačke gledišta, važno Rusiju na drugim poljima potisnuti – diplomatskom, ekonomskom, geostrateškom, a na kraju krajeva i sportskom. Pokušaji da se Rusija uruši ekonomskim sankcijama nisu doneli očekivane rezultate, a zvanična Moskva je čak u nekim globalnim nadmetanjima uspela da odnese i pobedu (na primer u Siriji). Sigurno je da svi pritisci sa Zapada nanose štetu Rusiji, ali je sa druge strane vidljivo jedinstvo ruskog naroda, koji je na nedavnim predsedničkim izborima ubedljivo podržao politiku predsednika Putina.
Sa druge strane, Zapad na ovaj način možda čini sebi ,,medvedju uslugu“ jer u stvari gura Rusiju ka Kini, još jednoj brzo rastućoj svetskoj sili, koja je takodje na meti različitih pritisaka zapadnih sila (na primer nedavne trgovinske mere Bele kuće koje su SAD dovele na ivicu trgovinskog rata sa Kinom). Potencijalno stvaranje strateškog partnerstva izmedju Rusije i Kine (koje imaju sve više zajedničkih interesa) moglo bi da stvori jednu moćnu geostratešku strukturu, koja bi definitivno mogla da parira Americi i njenim saveznicima.
A Zapad kao da ne vidi da svojim postupcima u stvari kreira takvu situaciju i „seče granu na kojoj sedi“.
Svet se nepobitno menja, a velike zapadne sile, pre svega SAD i NATO ne žele da se tek tako odreknu svoje geostrateške monopolske pozicije. Pitanje je samo po koju cenu. Ni Srbiji nije lako, tu na Balkanu, izmedju Istoka i Zapada, trudeći se da održi svoju poziciju dobrih odnosa sa EU i SAD, ali i sa Rusijom i sa Kinom, i to u vreme ovako turbulentnih odnosa izmedju velikih sila. Pritisak sa Zapada je sve veći da se odreknemo naših istorijskih veza sa Rusijom (mediji prenose i nezvanične informacije da je i Velika Britanija tražila od Srbije da osudi Rusiju u vezi sa aferom „Skripalj“).
A Srbija samo želi da nas velike sile ovoga puta ostave na miru, i da ponovo ne plaćamo cenu njihovih sukoba.
Pogledaj vesti o: Moskva
