Izvor: RTS, 02.Okt.2012, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilno društvo i EU
Usklađivanje zakona sa evropskim standardima, uz toleranciju i otvorenost i dijalog sa civilnom društvom, učiniće Srbiju demokratičnijom, poručeno sa skupa "Podrška civilnom društvu".
Trajan dijalog uz učešće civilnog društva, usklađivanje zakona sa evropskim standardima i njihova efikasna primena, uz toleranciju i otvorenost, učiniće Srbiju demokratičnijom, zaključeno je na skupu posvećenom učešću građana u procesu EU integracija.
Panel diskusiju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << povodom završetka projekta "Podrška civilnom društvu" otvorio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, koji je izrazio uverenje da se društvo u Srbiji može stimulisati da bude demokratičnije i tolerantnije, zahvalivši na volji i kreativnosti prisutnim predstavnicima organizacija koje u tome učestvuju.
"Smatram da je ovo trajan proces promene, stalna borba za demokratske vrednosti", ocenio je Dežer, izrazivši zadovoljstvo što je EU mogla da doprinese tome, između ostalog i kroz finansijsku podršku projektu.
On je rekao da se taj projekat bavio praktičnim problemima, kao što je siromaštvo, potrebe osoba sa invaliditetom, ali i zapošljavanje i druga bitna pitanja svakodnevnog života, koja se, kako je rekao, moraju analizirati, prepoznati i rešiti.
Istakavši da su tim projektom obuhvaćene sve generacije, od školske dece do starijih osoba, uz toleranciju u školama i bez pravljenja razlike među polovima, Dežer je ukazao da je cilj i bio stvaranje inkluzivnog društva, uz puno kreativnosti i međusobnih kontakata.
Provera primene zakona
Šef delegacije EU u Srbiji je naglasio da je, u izgradnji demokratije, veoma važno da u zakonodavstvu u procedurama konsultovanja učestvuju sve relevantne strane, uključujući i civilno društvo.
Po njegovim rečima, treba efikasno i "na terenu" primeniti usvojene zakone kako bi bili od koristi svim građanima, a značajan je i sistem provere adekvatne primene zakona, jer, kako je naveo, "ako nešto ne valja, treba da vidimo kako to da popravimo".
"Od suštinskog je značaja imati trajan dijalog između donosilaca odluka, vlade, parlamenta, institucija, domaćih aktera", poručio je Dežer, napomenuvši da to nije uvek lako.
Što se tiče pristupanja EU, ukazao je Dežer, ne treba da bude cilj samo mogućnost dobijanja novčanih sredstava iz strukturalnih fondova, već je prvo i osnovno da se društvo učini demokratičnijim i otvorenijim.
"Na tome moramo da radimo u oblasti pravosuđa, kroz borbu protiv korupcije, u oblasti socijalne ekonomije i na drugim poljima", poručio je Dežer, istakavši da je to danas, čak i u doba krize, važnije nego ikada.
Govoreći o značaju Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, direktorka Ivana Ćirković rekla je da ona neće biti ukinuta iako je to bilo najavljeno i dodala da je ta institucija veoma važna za komunikaciju sa građanima.
"Za godinu i po dana, koliko postojimo, Kancelarija je omogućila da civilno društvo postane otvorenije, kao i da državna uprava ima sluha za ono što radimo", navela je Ćirkovićeva i dodala da joj se čini da je region u kome živimo privilegovaniji od ostalih, jer Evropska komisija budno radi na tome da razvija civilno društvo.
Ona je ocenila da treba iznaći nove modele projekata koji podrazumevaju partnerstvo i saradnju države i civilnog društva, uz dalje povezivanje sa građanima .
Podizanje svesti
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da su svi projekti koje su radili doprineli da institucija Poverenika menja društveni kontekst i utiče da se određeni zakoni usklađuju sa standardima Evropske unije.
Prema njenim rečima, ti projekti, posebno o toleranciji i medijaciji u slučaju diskriminacije pomogli su kako podizanju svesti kod građana, tako i samoj toj instituciji.
Skupu se obratio i Zaštitnik građana Saša Janković koji je kazao da je ombudsman mnogo bliži građanima nego državnim organima, ali da građani često greše i umesto da se zbog njih obraćaju zaštitniku, oni pomoć traže od države.
"Država više ne treba da bude 'mama ili tata' za sve, pogotovu jer nije najekonomičniji i najfunkcionalniji akter, ali jeste garant ostvarivanja prava", napomenuo je Janković, poručivši da zato građanima u rešavanju mnogih problema može da pomogne civilni sektor.
Po njegovim rečima, "udruživanjem u civilno društvo građanin će uvideti da može da ostvari svoje interese i reši probleme".
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović istakao je da ta Kancelarija ima dobru saradnju sa građanima i civilnim društvom. On je naveo da se u tom pogledu veliki broj građana odazvao pozivu Kancelarije kada je ona radila jedan projekat.
„To je pokazalo koliko je javnost zainteresovana za evropske integracije, jer je odziv za učešće u projektu bio fenomenalan", kazao je Majstorović.
Delegacija EU u Srbiji u oktobru 2010. godine pokrenula je dvogodišnji projekat "podrška civilnom sektoru" i to sa ciljem da pruži dodatnu podršku aktivnom učešću civilnog sektora u daljem procesu integracija Srbije u EU.
Fokus projekta bio je na oblastima izgradnje civilne kohezije i prevazilaženja diskriminacije u srpskom društvu kroz promociju tolerancije i na obezbeđivanju aktivnog učešća civilnog društva u socijalno-ekonomskom razvoju Srbije.
