Izvor: Mondo, 25.Mar.2019, 20:20

Bregzit i Balkan: Zima dolazi, i u Britaniju i ovde!

Bregzit i Balkan: Zima dolazi, i u Britaniju i ovde!

Izlazak Velike Britanije iz EU izazvaće tektonske poremećaje u celoj Evropi, a samim tim i na Zapadnom Balkanu, koji kuca na vrata evropske zajednice...

Foto: MONDO/gif

Politička avantura zvana "Bregzit", koja je mnogima u Velikoj Britaniji bila egzotična, pojedinima, poput njenom glavnom zagovorniku Najdželu Feridžu samo predstava posle koje se poklonio i otišao, pokrenula je procese u Evropi čije posledice još niko ne može da sagleda.

Nesumnjivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << je da više ništa NEĆE biti isto. Biće drugačije, a da li će biti bolje ili lošije to ćemo da vidimo. Velika Britanija će na ovaj (dogovorom sa EU) ili onaj (bez dogovora) izaći iz Evropske unije, a to znači... potpunu prekompoziciju odnosa na Starom kontinentu. Što će se, naravno, reflektovati i na Srbiju.

Kako sada stvari stoje - svi su na gubitku. I Velika Britanija, i Evropa i Zapadni Balkan, koji čeka u predvorju Evropske unije, ali će biti na margini dešavanja. Jer, Evropa sada ima mnogo veće probleme na grbači i teško da će Zapadni Balkan biti u fokusu. A i priča o proširenju, čak i dokument o tome, gotovo da se više i ne pominje, pa će Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, BiH i Albanija... verovatno u nekom "sledećem izvlačenju binga" imati više sreće. A to može da bude čak za koju deceniju.

Naravno, ne treba kukati, već biti aktivan, "nuditi se" Evropi, raditi na sebi, menjati se i privlačiti pažnju dobrim stvarima, reformama, uvođenjem evropskih vrednosti, a ne čekati da se neko iz Evrope smiluje da otvori kapiju.

Posluživši se jednim od osnovnih slogana megapopularne serije "Igra prestola" (Game of Thrones), politički analitičar Srđan Majstorović slikovito je danas u Beogradu opisao šta čeka Veliku Britaniju, ali i Srbiju i Zapadni Balkan.

"Ovog proleća, zapravo, Zima dolazi (Winter is coming) i u Veliku Britaniju i kod nas", rekao je Milivojević, aludirajući na to kakvi se sve procesi mogu očekivati nakon što je Velika Britanija na referendumu pre dve i po godine "zaokružila" izlazak iz Evropske unije, a sada taj proces ulazi u završnu fazu.

Na panelu "Bregzit - izazovi za EU i Zapadni Balkan", koji se održavao baš u vreme dok se britanska premijerka Tereza Mej u donjem domu britanskog parlamenta ponovo borila za svoj plan izlaska Britanije iz EU, učesnici diskusije u Beogradu saglasili su se da Veliku Britaniju, ali i Evropu, a samim tim i zemlje koje čekaju na vratima evropske zajednice, čeka "novo vreme", novi izazovi, uz opštu ocenu da Zapadni Balkan ne može da se nada da će biti u centru pažnje.

Nekadašnji ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribićević smatra da je Bregzit NAJVAŽNIjI politički događaj u Evropi još od pada Berlinskog zida i komunizma, jer se prvi put od Drugog svetskog rata u Evropi događa proces razjedinjavanja.

"Iz Evropske unije izlazi jedna od njenih najvažnijih članica, zemlja koja je peta ekonomija sveta, stalna članica Saveta bezbednosti UN, ali i ključni kontributor evropskog budžeta, istog onog čiji Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana žele da budu korisnici", rekao je Pribićević i nastavio:

"Dolazi potpuno novo vreme i što je najvažnije neće biti povratka na stara dobra vremena, koja su  označavala vrhunac civizilacije sa državom blagostanja, multikultulturalnosti. Pred nama je novo vreme, koje može da ima dva ili tri puta, od kojih neki putevi mogu da se vrlo loše završe po sve nas".

Prema oceni Pribićevića, političke elite su iscrple svoje mogućnosti, a ima i onih koji misle da je demokratija iscrpela svoje mogućnosti.

"Došli smo do potpuno zasićenja. Sve se uzima zdravo za gotovo - kao što mi sada ovde imamo struju i vodu i niko ne razmišlja šta ako toga nema, tako se uzima zdravo za gotovo da Evropska unija postoji i zaboravlja se da je to najvažniji koncept mira u istoriji i da iz nje izlazi jedna od njene najvažnije tri zemlje", primetio je Pribićević.

POLITIČKI DILENTATIZAM U BRITANIJI

Kritikovao je političke elite u Velikoj Britaniji - one koji su potpuno promašili procenu raspoloženja naroda, ali i one koji su bili zagovornici Bregzita a onda su samo otišli, poput Faridža ili Borisa Džonsona.

"Mislim da se prvi put dogodilo da neko, poput Faridža dobije na referendumu, a onda sledećeg jutra kaže: 'Do viđenja, odoh ja'.  On je otvoreno, pred televizijskim kamerama, na pitanje o tome što je u kampanji govorio da će se Britaniji u budžet mesečno vraćati 4,5 milijardi evra, odgovorio: ?Pa, niste me, valjda, ozbiljno shvatali?!'. I Boris Džonson je samo otišao, i ostavio onu ženu (Tereza Mej) da se sama bori sa situacijom... Taj slom elite u Velikoj Britaniji je istovremeno i zastrašujući i upozoravajući".

Kako će se sve ovo odraziti na Srbiju i Zapadni Balkan?

Pribićević veruje da bez pomoći Evropske unije zemlje Zapadnog Balkana neće moći same da se izbore za reforme.

"Sve što je učinjeno  u celom regionu, posebno u Srbiji, učinjeno je zahvaljujući EU i SAD od 2000. godine i to ne samo u pogledu donacija i investicija, nego da se uspostavi nešto što bi bio evropski sistem vrednosti. Sada je je situacija drugačija, jer zemlje Zapadnog Balkana sada nisu u centru pažnje, a pitanje je da li su ikada i bile. Sada su na marginama interesovanja, jer EU ima mnogo veće probleme sa kojima mora da se bori", ocenio je Pribićević.

BRITANSKA REALNOST - TRGOVINSKI SPORAZUMI SA PAPUA NOVOM GVINEJOM, ZIMBABVEOM...

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku Srđan Majstorović ukazao je i na pojedine pozitivne aspekte odlaska Velike Britanije iz Evropske unije, pre svega to što se evropska intelektualna elita mobilisala i povela široku javnu raspravu o tome kako Evropa treba da izgleda u budućnosti.

Još jedan pozitivan apsekt je da Bregzit, odnosno Britanija, nije raširio virus odlazaka iz Evrope, odnosno nijedna druga članica nije rekla da želi da naputi Evropsku uniju, a desničarski i populistički pokreti u raznim evropskim zemljama, koji su ranijih godina bili glasni protivnici EU, sada su bitno revidirali stavove i redefninisali pozicije.

"To je delimično i zato što je Bregzit doveo na videlo svu kompleksnost avanture koja se zove izlazak iz EU", rekao je Majstorović i potom ukazao na to sa kojim se sve problemima Britanija suočava zbog Bregzita.

"Britance je dočekalo hladno buđenje kada je minstar za trgovinu putujući svetom i pokušavajući da sklopi sporazume o slobodnoj trgovini to uspeo sa Zimbabveom, Farskim Ostrvima, Papua Novom Gvinejom... To pokazuje značaj koji EU ima za Srbiju. Članstvom u velikoj trgovinskoj sili, kakva je EU, Velika Britanija je bila velika, a videćemo koliko će biti velika jednog dana kad ostane van evrpskog kluba. Vrlo brzo će se suočiti sa svim limitima svoje suverenosti kada počne pregovore o slobodnoj trgovini sa velikim igračima kakvi su Kina, Brazil...".

Koliko Bregzit utiče na Srbiju? Veoma.

"Onog dana kada Velika Britanija izađe iz Evropske unije prestaje da važi Sporazm o stabilizaciji i pridruživanju, koji sada definiše odnose Srbije i Velike Britanije. Obim trgovinske razmene Srbije i Velike Britanije je prilično skroman i to neće predstavljati veliki gubitak, ali pojaviće se potreba da se dogovore novi uslovi za trgovinu. Siguran da će Britanija i dalje imati svoj strateški interes u regionu i da će želeti širenje prostora na vladavini prava i dobrom upravljanju kao štitu od uticaja iz Kine, Rusije, Turske i nekih zalivskih zemalja", smatra Majstorović

Imao je još jednu zanimljivu opasku:

"Mi u Srbiji smo skloni da pojednostavimo naše viđenje EU i smatramo da ćemo odlaskom Velike Britanije izgubiti nekog ko se zalagao za proširenje EU. Ali, Velika Britanija nikad nije bila podržavalac proširenja Evropske unije zato što ga voli, već zato što je uvek težila razvodnjavanju EU. Ona je za to uvek bila više zainteresovana, nego za prijem novih članica, pogotovo nefunkcionalnih".

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović rekao je da je važno da Zapadni Balkan definiše šta hoće, jer se "češće definiše šta nećemo nego šta hoćemo".

Ukazao je na to da je Zapadni Balkan "nedovršeni bezbednosni projekat koji je nastao na razvalinama bivše Jugoslavije koji i dalje nije dovoljno stabilan zbog unutrašnjih problema".

Đukanović ističe da Zapadni Balkan treba da ima proaktivan stav i da pozitivno krene ka daljem procesu evrpskih integracija.

BRITANSKA KRIZA IDENTITETA i KAKO JE GOVORIO ČERČIL Foto: AP Photo/Kirsty Wigglesworth/Tanjug

Feliks Dane, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer u Velikoj Britaniji, smatra da je pomalo zastrašujuće što niko u Londonu ne zna kako će Bregzit biti sproveden.

Za celokupno trenutno stanje iskoristio je reči ZBRKA i NEJASNO.

"Politička situacija u Britaniji je takva da ni za šta više ne možete da nađete većinu. Ni stanovništvo Velike Britanije nije manje podeljeno i ne zauzima manje stavova od donjeg doma parlamenta i taj dom zapravo odlično odslikava stanje u zemlji", kaže Dane, koji je dobro upoznat sa stanjem u Britaniji.

"Bregzit je fenomen engleskog nacionalizma povezanog sa populizmom. To nije britanski fenomen".

Posledice po Veliku Britaniju kada izađe iz EU biće ogromne, veruje, navodeći da je najočiglednije ono što će se desiti u ekonomiji - Britanija će izgubiti 10% svog Bruto društvenog proizvoda, a veliko je pitanje i da li će Ujedinjeno Kraljevstvo opstati, ili će Škotska tražiti nezavisnost, Severna Irska (koja je većinski bila za ostanak u EU) spojiti sa Republikom Irskom...

Ono na šta Feliks Dane posebno ukazuje jesu problemi koji će nastati u pogledu bezbednosnih pitanja, navodeći pritom Evropol i obaveštajni rad.

"Nalozi za hapšenje neće tako lako funkcionisati kao sada. Gube i Evropska unija i Velika Britanija. Britanci više neće moći da unose podatke i traže podatke iz baze, a EU gubi jednog od važnih šrafova u obaveštajnoj superslužbi. Obaveštajna saradnja je najveći izazov i za EU i za Veliku Britaniju, jer svi imaju koristi od tog sistema".

Prema njegovim rečima, Velika Britanija će morati da se redefiniše.

"Britanci su toliko obuzeti debatom o Bregzitu da nije jasno ko su, šta žele i kakvu ulogu žele u svetu. Velika Britanija se sada nalazi u krizi identiteta. Britanci imaju problem da ne predstavljaju veliku silu, već srednju i to je deo izazova za njih", smatra Dane.

Visoki predstavnik nemačke fondacije potom se osvrnuo i na to kakve će posledice Bregzit izazvati po Zapadni Balkan.

"Velika Britanija će verovatno prestati da u svom fokusu drži Zapadni Balkan, jer će se baviti trećim zemljama koje nisu u EU. Postoji vremenski period u kojem će biti moguća saradnja, ali veliko je pitanje da li će se isplatiti ekonomski i diplomatski da Velika Britanija i dalje bude prisutna u ovom regionu. Pitanje koje Velika Britanija mora sebi da postavi je koliko želi da bude bliska ili udaljena od kontinentalne Evrope u budućnosti", primetio je Dane.

Nemac je potom citirao britanskog državnika Vinstona Čerčila, pozivajući da dobro obrate pažnju na ovaj citat:

"Čerčil je uvek govorio da narodi Evrope treba da se ujedine, ali on nikada nije mislio da Velika Britanija treba da bude deo toga i to treba da nam bude na pameti kad razmišljamo o tome kako će se Velika Britanija postaviti u budućnosti".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Mondo...






 Povezane vesti
Bregzit i Balkan: Ovog proleća dolazi zima i ništa više neće biti kao pre

Bregzit i Balkan: Ovog proleća "dolazi zima" i ništa više neće biti kao pre

Izvor: VOA, 25.Mar.2019

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije predstavlja najveći događaj od pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata, i on, uz dolazak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama, predstavlja kraj jedne ere nakon koje ništa više neće biti kao što je bilo do sada, rečeno je na tribini "Bregzit...

Nastavak na VOA...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Mondo. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Mondo. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.