Izlazak Velike Britanije iz EU izazvaće tektonske poremećaje u celoj Evropi, a samim tim i na Zapadnom Balkanu, koji kuca na vrata evropske zajednice...
Politicka avantura zvana "Bregzit", koja je mnogima u Velikoj Britaniji bila egzoticna, pojedinima, poput njenom glavnom zagovorniku Najdželu Feridžu samo predstava posle koje se poklonio i otišao, pokrenula je procese u Evropi cije posledice još niko ne može da sagleda.
Nesumnjivo je da više ništa NECE biti isto. Bice drugacije, a da li ce biti bolje ili lošije to cemo da vidimo. Velika Britanija ce na ovaj (dogovorom sa EU) ili onaj (bez dogovora) izaci iz Evropske unije, a to znaci... potpunu prekompoziciju odnosa na Starom kontinentu. Što ce se, naravno, reflektovati i na Srbiju.
Kako sada stvari stoje - svi su na gubitku. I Velika Britanija, i Evropa i Zapadni Balkan, koji ceka u predvorju Evropske unije, ali ce biti na margini dešavanja. Jer, Evropa sada ima mnogo vece probleme na grbaci i teško da ce Zapadni Balkan biti u fokusu. A i prica o proširenju, cak i dokument o tome, gotovo da se više i ne pominje, pa ce Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, BiH i Albanija... verovatno u nekom "sledecem izvlacenju binga" imati više srece. A to može da bude cak za koju deceniju.
Naravno, ne treba kukati, vec biti aktivan, "nuditi se" Evropi, raditi na sebi, menjati se i privlaciti pažnju dobrim stvarima, reformama, uvodenjem evropskih vrednosti, a ne cekati da se neko iz Evrope smiluje da otvori kapiju.
Posluživši se jednim od osnovnih slogana megapopularne serije "Igra prestola" (Game of Thrones), politicki analiticar Srdan Majstorovic slikovito je danas u Beogradu opisao šta ceka Veliku Britaniju, ali i Srbiju i Zapadni Balkan.
"Ovog proleca, zapravo, Zima dolazi (Winter is coming) i u Veliku Britaniju i kod nas", rekao je Milivojevic, aludirajuci na to kakvi se sve procesi mogu ocekivati nakon što je Velika Britanija na referendumu pre dve i po godine "zaokružila" izlazak iz Evropske unije, a sada taj proces ulazi u završnu fazu.
Na panelu "Bregzit - izazovi za EU i Zapadni Balkan", koji se održavao baš u vreme dok se britanska premijerka Tereza Mej u donjem domu britanskog parlamenta ponovo borila za svoj plan izlaska Britanije iz EU, ucesnici diskusije u Beogradu saglasili su se da Veliku Britaniju, ali i Evropu, a samim tim i zemlje koje cekaju na vratima evropske zajednice, ceka "novo vreme", novi izazovi, uz opštu ocenu da Zapadni Balkan ne može da se nada da ce biti u centru pažnje.
Nekadašnji ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribicevic smatra da je Bregzit NAJVAŽNIjI politicki dogadaj u Evropi još od pada Berlinskog zida i komunizma, jer se prvi put od Drugog svetskog rata u Evropi dogada proces razjedinjavanja.
"Iz Evropske unije izlazi jedna od njenih najvažnijih clanica, zemlja koja je peta ekonomija sveta, stalna clanica Saveta bezbednosti UN, ali i kljucni kontributor evropskog budžeta, istog onog ciji Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana žele da budu korisnici", rekao je Pribicevic i nastavio:
"Dolazi potpuno novo vreme i što je najvažnije nece biti povratka na stara dobra vremena, koja su oznacavala vrhunac civizilacije sa državom blagostanja, multikultulturalnosti. Pred nama je novo vreme, koje može da ima dva ili tri puta, od kojih neki putevi mogu da se vrlo loše završe po sve nas".
Prema oceni Pribicevica, politicke elite su iscrple svoje mogucnosti, a ima i onih koji misle da je demokratija iscrpela svoje mogucnosti.
"Došli smo do potpuno zasicenja. Sve se uzima zdravo za gotovo - kao što mi sada ovde imamo struju i vodu i niko ne razmišlja šta ako toga nema, tako se uzima zdravo za gotovo da Evropska unija postoji i zaboravlja se da je to najvažniji koncept mira u istoriji i da iz nje izlazi jedna od njene najvažnije tri zemlje", primetio je Pribicevic.
POLITICKI DILENTATIZAM U BRITANIJI
Kritikovao je politicke elite u Velikoj Britaniji - one koji su potpuno promašili procenu raspoloženja naroda, ali i one koji su bili zagovornici Bregzita a onda su samo otišli, poput Faridža ili Borisa Džonsona.
"Mislim da se prvi put dogodilo da neko, poput Faridža dobije na referendumu, a onda sledeceg jutra kaže: 'Do videnja, odoh ja'. On je otvoreno, pred televizijskim kamerama, na pitanje o tome što je u kampanji govorio da ce se Britaniji u budžet mesecno vracati 4,5 milijardi evra, odgovorio: ?Pa, niste me, valjda, ozbiljno shvatali?!'. I Boris Džonson je samo otišao, i ostavio onu ženu (Tereza Mej) da se sama bori sa situacijom... Taj slom elite u Velikoj Britaniji je istovremeno i zastrašujuci i upozoravajuci".
Kako ce se sve ovo odraziti na Srbiju i Zapadni Balkan?
Pribicevic veruje da bez pomoci Evropske unije zemlje Zapadnog Balkana nece moci same da se izbore za reforme.
"Sve što je ucinjeno u celom regionu, posebno u Srbiji, ucinjeno je zahvaljujuci EU i SAD od 2000. godine i to ne samo u pogledu donacija i investicija, nego da se uspostavi nešto što bi bio evropski sistem vrednosti. Sada je je situacija drugacija, jer zemlje Zapadnog Balkana sada nisu u centru pažnje, a pitanje je da li su ikada i bile. Sada su na marginama interesovanja, jer EU ima mnogo vece probleme sa kojima mora da se bori", ocenio je Pribicevic.
BRITANSKA REALNOST - TRGOVINSKI SPORAZUMI SA PAPUA NOVOM GVINEJOM, ZIMBABVEOM...
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku Srdan Majstorovic ukazao je i na pojedine pozitivne aspekte odlaska Velike Britanije iz Evropske unije, pre svega to što se evropska intelektualna elita mobilisala i povela široku javnu raspravu o tome kako Evropa treba da izgleda u buducnosti.
Još jedan pozitivan apsekt je da Bregzit, odnosno Britanija, nije raširio virus odlazaka iz Evrope, odnosno nijedna druga clanica nije rekla da želi da naputi Evropsku uniju, a desnicarski i populisticki pokreti u raznim evropskim zemljama, koji su ranijih godina bili glasni protivnici EU, sada su bitno revidirali stavove i redefninisali pozicije.
"To je delimicno i zato što je Bregzit doveo na videlo svu kompleksnost avanture koja se zove izlazak iz EU", rekao je Majstorovic i potom ukazao na to sa kojim se sve problemima Britanija suocava zbog Bregzita.
"Britance je docekalo hladno budenje kada je minstar za trgovinu putujuci svetom i pokušavajuci da sklopi sporazume o slobodnoj trgovini to uspeo sa Zimbabveom, Farskim Ostrvima, Papua Novom Gvinejom... To pokazuje znacaj koji EU ima za Srbiju. Clanstvom u velikoj trgovinskoj sili, kakva je EU, Velika Britanija je bila velika, a videcemo koliko ce biti velika jednog dana kad ostane van evropskog kluba. Vrlo brzo ce se suociti sa svim limitima svoje suverenosti kada pocnu pregovore o slobodnoj trgovini sa velikim igracima kakvi su Kina, Brazil...".
Koliko Bregzit utice na Srbiju? Veoma.
"Onog dana kada Velika Britanija izade iz Evropske unije prestaje da važi Sporazm o stabilizaciji i pridruživanju, koji sada definiše odnose Srbije i Velike Britanije. Obim trgovinske razmene Srbije i Velike Britanije je prilicno skroman i to nece predstavljati veliki gubitak, ali pojavice se potreba da se dogovore novi uslovi za trgovinu. Siguran da ce Britanija i dalje imati svoj strateški interes u regionu i da ce želeti širenje prostora na vladavini prava i dobrom upravljanju kao štitu od uticaja iz Kine, Rusije, Turske i nekih zalivskih zemalja", smatra Majstorovic
Imao je još jednu zanimljivu opasku:
"Mi u Srbiji smo skloni da pojednostavimo naše videnje EU i smatramo da cemo odlaskom Velike Britanije izgubiti nekog ko se zalagao za proširenje EU. Ali, Velika Britanija nikad nije bila podržavalac proširenja Evropske unije zato što ga voli, vec zato što je uvek težila razvodnjavanju EU. Ona je za to uvek bila više zainteresovana, nego za prijem novih clanica, pogotovo nefunkcionalnih".
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanovic rekao je da je važno da Zapadni Balkan definiše šta hoce, jer se "cešce definiše šta necemo nego šta hocemo".
Ukazao je na to da je Zapadni Balkan "nedovršeni bezbednosni projekat koji je nastao na razvalinama bivše Jugoslavije koji i dalje nije dovoljno stabilan zbog unutrašnjih problema".
Ðukanovic istice da Zapadni Balkan treba da ima proaktivan stav i da pozitivno krene ka daljem procesu evrpskih integracija.
BRITANSKA KRIZA IDENTITETA i KAKO JE GOVORIO CERCIL
Feliks Dane, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer u Velikoj Britaniji, smatra da je pomalo zastrašujuce što niko u Londonu ne zna kako ce Bregzit biti sproveden.
Za celokupno trenutno stanje iskoristio je reci ZBRKA i NEJASNO.
"Politicka situacija u Britaniji je takva da ni za šta više ne možete da nadete vecinu. Ni stanovništvo Velike Britanije nije manje podeljeno i ne zauzima manje stavova od donjeg doma parlamenta i taj dom zapravo odlicno odslikava stanje u zemlji", kaže Dane, koji je dobro upoznat sa stanjem u Britaniji.
"Bregzit je fenomen engleskog nacionalizma povezanog sa populizmom. To nije britanski fenomen".
Posledice po Veliku Britaniju kada izade iz EU bice ogromne, veruje, navodeci da je najociglednije ono što ce se desiti u ekonomiji - Britanija ce izgubiti 10% svog Bruto društvenog proizvoda, a veliko je pitanje i da li ce Ujedinjeno Kraljevstvo opstati, ili ce Škotska tražiti nezavisnost, Severna Irska (koja je vecinski bila za ostanak u EU) spojiti sa Republikom Irskom...
Ono na šta Feliks Dane posebno ukazuje jesu problemi koji ce nastati u pogledu bezbednosnih pitanja, navodeci pritom Evropol i obaveštajni rad.
"Nalozi za hapšenje nece tako lako funkcionisati kao sada. Gube i Evropska unija i Velika Britanija. Britanci više nece moci da unose podatke i traže podatke iz baze, a EU gubi jednog od važnih šrafova u obaveštajnoj superslužbi. Obaveštajna saradnja je najveci izazov i za EU i za Veliku Britaniju, jer svi imaju koristi od tog sistema".
Prema njegovim recima, Velika Britanija ce morati da se redefiniše.
"Britanci su toliko obuzeti debatom o Bregzitu da nije jasno ko su, šta žele i kakvu ulogu žele u svetu. Velika Britanija se sada nalazi u krizi identiteta. Britanci imaju problem da ne predstavljaju veliku silu, vec srednju i to je deo izazova za njih", smatra Dane.
Visoki predstavnik nemacke fondacije potom se osvrnuo i na to kakve ce posledice Bregzit izazvati po Zapadni Balkan.
"Velika Britanija ce verovatno prestati da u svom fokusu drži Zapadni Balkan, jer ce se baviti trecim zemljama koje nisu u EU. Postoji vremenski period u kojem ce biti moguca saradnja, ali veliko je pitanje da li ce se isplatiti ekonomski i diplomatski da Velika Britanija i dalje bude prisutna u ovom regionu. Pitanje koje Velika Britanija mora sebi da postavi je koliko želi da bude bliska ili udaljena od kontinentalne Evrope u buducnosti", primetio je Dane.
Nemac je potom citirao britanskog državnika Vinstona Cercila, pozivajuci da dobro obrate pažnju na ovaj citat:
"Cercil je uvek govorio da narodi Evrope treba da se ujedine, ali on nikada nije mislio da Velika Britanija treba da bude deo toga i to treba da nam bude na pameti kad razmišljamo o tome kako ce se Velika Britanija postaviti u buducnosti".
