Izvor: RTS, 06.Nov.2021, 12:12
Blagoslov i prokletstvo energetike - zašto Srbija mora da pazi da ne "skoči iz vatre u tiganj"
Svedoci smo energetskog fijaska koji se dogodio u EU, struka je to predviđala, da kurs tranzicije vodi u probleme, ali niko nije mogao da predvidi razmere i iz toga treba izvući lekciju, izjavio je predsednik Akademskog odbora za energetiku Slobodan Vukosavić. Posebno je naglasio da je energetika blagoslov ali da može da bude i prokletstvo, jer nema energije koja ne prlja životnu sredinu. Zato, kako je rekao, "moramo paziti da iz vatre ne skočimo u tiganj i da od zla ne napravimo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gore".
Srpska akdemija nauka i umetnosti je Vladi uputila dokument na 231 strani - "Razvoj elektroenergetike Srbije do 2050" u kome predlaže rešenja.
Slobodan Vukosavić, profesor Elektrotehničkog fakulteta je komentarišući svetsku energetsku krizu za RTS istakao, da je obeshrabrujuće da zemlje EU koje su se oslanjale u energiju vetra danas uvoze ugalj iz Australije i Južne Amerike i grade ponovo termoelektrane.
Razlog tome, kaže treba tražiti u kormilaru te enrgetske tranzicije.
"Nažalost to su političari, to su futuristi, nauka i struka nisu dovoljno uključene i nisu joj date slobodne ruke da da objektivne i kvalifikovane stavove, već je dovedena u situaciju da radi studije po narudžbi i to je razlog problema koje imamo", smatra Vukosavić.
Treba li Srbiji nuklearna elektranaNaveo je da u EU postoji inicijativa deset zemalja da se nuklearne elektrane ugrade u Zelenu agendu i da se proglase zelenim izvorima energije.
Dodaje da u pogledu nuklearne energije postoje dva pitanja, da li treba proučavati nuklearnu energetiku i rizike koje ona donosi a drugo je - treba li graditi te elektrane u Srbiji.
"Mi trenutno imamo moratorijum na upotrebu i izgradnju nuklernih elektrana i to treba poštovati. Nažalost, ona je sprovedena tako da je dugo bilo zabranjeno razmišljati da li ih treba graditi. Mi smo danas dovedeni u tešku situaciju jer smo okruženi zemljama, skoro sve oko nas imaju nuklearne elektrane i planiraju uvećanje kapaciteta", ukazao je profesor.
Takođe, Rumunija planira izgradnjnju nuklearnih elektrana četvrte generacije, Mađarska izgradnju ruskih elektrana treće generacije, proširenje grupe reaktora.
"Mi smo okruženi tom nuklearnom energetikom, a nemamo struku koja bi evaulirala rizike s kojima moramo da se suočimo. Pre svega, bez bilo kakvog odlaganja treba formirati stručnjake koji bi mogli da rasuđuju o rizicima nuklearne energetike i mogućnosti da se na nju u budućnosti oslonimo", precizirao je Vukosavić.
Šta predlaže SANUPosebno je naglasio da je energetika blagoslov ali da može da bude i prokletstvo, jer nema energije koja ne prlja životnu sredinu.
Ukazao je da koji god put energetske tranzicije Srbija odredi, jedan deo energije će plaćati novcem a jedan zdravljem. Zato bi građani trebalo da budu svesni toga i to im treba predočiti, jer je to izbor koji mora da se napravi.
Vukosavić kaže da se uglja često navodi kao jedan od glavnih uzroka zagađenja životne sredine u Srbiji.
"Ako budemo žurili u zaustavljanju termoelektrana mi ćemo ih zaustaviti za tri decenije a ako ne budemo žurili zaustavićemo ih za 30 godina. Ugalj se postepeno isrpljuje, njega prosto neće više biti", rekao je Vukasović.
Dodao je i da ne postoje izgledi da u narednih deset do 15 godina povratimo kontrolu na kosmetskim ugljenokopima i da zato ne treba računati na gradnju nekih većih kapaciteta termoelektrana. Zato Srbija, smatra, mora za 30 godina ugalj zameniti nečim drugim.
Obnovljivi izvori - "paziti da od zla ne napravimo gore""Treba paziti da ne skočimo iz vatre u tiganj, da od zla ne napravimo gore. Zamenski izvori su skopčani s rizicim", treba paziti da ne biramo one puteve u tranziciji koji još više ugrožavaju zdravlje stanovnika", upozorio je Vukasović.
Dodao je da se pod parolom energetske tranzicije u Srbiji intenziviralo spaljivanje otpada, tako što ga uvozimo iz EU i spaljujemo biomasu u malim ložištima.
Smatra da je važno gledati šta se protežira u EU, ali da je EU i primer grešaka koje ne treba ponavljati.
"Najvažnije je očuvati stanovništvo, nama u Beogradu u toku jedne godine od zagađenja životne sredine umre oko 7.000 ljudi. Hajde da zaštitimo stanovništvo, da učinimo da jedno zlo ne čini veće zlo. Ja vam garantujem da oni ne umiru od ugljendioksida već od nekih drugih materija", poručio je Vukosavić.
Rekao je i da obnovljivi izvore kao što su energija sunca i vetra treba koristiti u onoj meri koja je u interesu potrošača. kao i da su oni izvrsna dopuna za termoelektrane na gas. To znači, kako je kazao, da treba graditi solarne energija skupa sa elektranama na gas.
"Kada se grade solarne energije pored njih morate graditi baterije za skladište. Ako bi značajno uvećali udeo solarnih elektrana energetska tranzicija bi nas koštala tri do četiri puta više nego nuklearnih elektrana. Rizici baterija, kakve su litijumske, su veoma opasni i nadam se da će uskoro biti napuštene. One su sklone samozapaljenju, a kada gore emituju izuzetno toksične materije", objasnio je Vukosavić.
Što se tiče tenzije oko hidroelektrane "Gazivode" i trafo stanice Valač na Kosovu i Metohiji, Vukosavić ocenjuje da se radi o objektima na privremeno okupiranoj teritoriji gde "mi ne možemo da uspostavimo kontrolu".
"Važno je da ne činimo nikakve poteze koji bi nas sprečili da jednog dana tu kontrolu povratimo", zaključio je Slobodan Vukosavić.
.jpg)
