Izvor: VOA, 17.Okt.2019, 12:48

Bezbednosni forum: Normalizacija odnosa BG-PR prioritet

Bezbednosni forum: Normalizacija odnosa BG-PR prioritet

Drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma tema u fokusu je bila dijalog Beograda i Prištine, a govorili su direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u američkom Stejt departmentu Dejvid Kostelančik,  bivša visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, direktorka za jugoistočnu Evropu i Tursku u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Suzana Šic, kao bivši ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni. Direktor Kostelančik rekao je da priznanje Kosova od strane Beograda stoji na evropskom putu Srbije, da SAD znaju da to nije lak proces, ali da Beograd ima podršku Amerike. Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine strateški je prioritet SAD, jer je to način da se odredi put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. Govoreći o nedavno održanim izborima na Kosovu rekao je da SAD podržavaju i imaju nadu i očekivanje da će biti formirana vlada koja će biti za dijalog, vlada koja će govoriti jednim glasom i imati objektivne ciljeve. "SAD će i dalje podržavati nezavisnost i suverenitet Kosova ali jasno smo rekli da put u budućnost nije zamisliv bez pomirenja sa Srbijom", rekao je Kostelančik. Kada je reč o Beogradu, kaže da je on "agresivan" u nameri da delegitmizuje Kosovo na međunarodnoj sceni, čime se narušava, kako kaže, atmosfera za kompromis. "To što su sada iz SAD dva čoveka fokusirana na region znači da imaju snažnu podršku i punu pažnju vlade da se ulože napori da se to pitanje reši jednom zauvek", ističe on. "Nemojte propustiti priliku", poručio je on Prištini i Beogradu i ponovio stav Vašingtona da je obostrano priznanje suština sporazuma između dve strane, koji treba da im omogući da ostave sukobe u prošlosti i da iskoriste potencijle. Bivša visoka predstavnica EU Ešton, pod čijim je okriljem počeo dijalog Beograda i Prištine 2012. godine, rekla je da se od strana nije tražilo da prelaze svoje crvene linije i da je cilj bio da predstavnike strane pokušaju bar da dovedu u istu sobu, za isti sto. To je bila izuzetna stvar za njih, prisetila se ona početaka razgovora, navodeći da je i fotografija nakon postizanja prvog Briselskog sporazuma sama po sebi slala jaku poruku. Govoreći o prvom Briselskom sporazumu i činjenici da je otada prošlo šest godina, a da on nije primenjen, istakla je značaj toga da dogovori budu primenjeni jer treba da olakšaju život običnih ljudi. "To je bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja da bude i poslednji", rekla je Ešton na panelu "Održiva rešenja za Zapadni Balkan" u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma. Ljudima treba govoriti kakva će im biti budućnost, posebno mladima, govoriti im o tome da ovaj region treba da bude mesto gde će želeti da nastave život, koji će se uklopiti u jednu širu, optimističniju sliku. Upitana da li su predstavnici Beograda i Prištine imali tu svest o hitnosti rešavanja pitanja, kaže da nema sumnje da su na razgovore došli sa ozbiljnošću. Direktorka iz spoljnih poslova Nemačke Šic izjavila je da se nada da će dijalog Beograda i Prištine početi čim bude formirana nova vlada u Prištini i istakla da je održiv dogovor potreban celom regionu. "Potreban je proces u kojem će sve strane u obe zemlje doći do održivog dogovora koji se može implementirati i koji će pokriti sva otvorena pitanja", rekla je Šic. Ona je istakla da dogovor dve strane mora doprineti stabilnosti u regionu, a da ne sme doneti još nestabilnosti. Govoreći o evropskoj perspektivi regiona, Šic je istakla stav Nemačke da EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana i istakla da je ta zemlja ubeđena da naredni koraci na tom putu moraju biti odmah preduzeti. Podsetivši da je na Samitu u Solunu 2003. godine, EU dala evropsku perspektivu celom Zapadnom Balkanu, Šic je istakla da smo danas dalje nego tada, ali da još ima prostora. Bivši francuski ambasador u Beogradu Mondoloni rekao je da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen što pre i poručio je da je njegova država spremna da pomogne u tom procesu i organizuje sastanak u Parizu, ukoliko će to biti od pomoći, nakon što se formira vlada u Prištini. “Želimo da organizujemo sastanak, zajedno sa Nemačkom, ako to može da uzbrza proces”, rekao je Mondoloni.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.