Izvor: Southeast European Times, 20.Jan.2015, 17:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan u borbi protiv trgovine ljudima, izvora finansiranja IDIL-a

Balkanske zemlje očekuju veću pomoć i podršku EU i NATO-a u borbi protiv trgovine ljudima.

20/01/2015

Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 20.1.2015.

Trgovina ljudima jedan je od najunosnijih ilegalnih poslova terorističkih organizacija poput Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) koje obavljaju i na Balkanu kako bi finansirale svoje aktivnosti, kažu eksperti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Nezakonita trgovina ljudima donosi više novca nego trgovina oružjem ili drogom, kaže Ivan Babanovski, profesor Fakulteta bezbednosti u Skoplju.

„Na taj način islamski ekstremisti finansiraju svoje aktivnosti u Iraku, Siriji, Somaliji, Eritreji i na drugim žarištima. Na Balkanu se novac od trgovine ljudima koristi za propagiranje radikalnog islama i obuku boraca, pored drugih finansijskih sredstava koje prikupe njihovi lokalni aktivnisti“, kaže Babanovski za SETimes.

Babanovski navodi da vlasti treba da posmatraju ilegalne imigrante koji prolaze kroz Balkan kao potencijalne žrtve trgovine ljudima koju vrše terorističke organizacije.

„Da bi došli u Evropu, trgovci ljudima moraju da prođu tursko-grčko-makedonsku rutu koja je za sada najrazrađenija. Oni su deo IDIL-a ili neke od 150 drugih terorističkih organizacija osnovanih u Iraku i Siriji. Pretvarajući se da su migranti, oni se kao džihad borci infiltriraju širom EU i dobiju zadatak da obavljaju terorističke ili druge pomoćne aktivnosti“, rekao je Babanovski.

Balkanske zemlje postaju važan deo trgovine ljudima kojom se bave islamski militanti, kaže Vasko Nikoloski, profesor na MIT Univerzitetu u Skoplju.

„To je jedan od glavnih izvora finansiranja IDIL-a. Međutim, nekada žene ili mlade devojke koje su žrtve trgovine ljudima završe u kampovima IDIL-a gde ih obučavaju ili koriste kao teroriste samoubice za potrebe IDIL-a“, rekao je Nikoloski za SETimes.

Broj žrtava trgovine ljudima godišnje iznosi otprilike 4 miliona, a među njima je 1,2 miliona dece.

NATO i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi pomažu Balkanu da se suoči sa svim vidovima trgovine ljudima, kaže Trpe Stojanovski, direktor Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI) u Skoplju koja se bori protiv trgovine ljudima.

„Više puta smo u sedištu NATO-a u Briselu razgovarali o saradnji vezanoj za borbu protiv trgovine ljudima. Važno je da NATO želi da prepozna naše aktivnosti u svojim izveštajima i planovima. Interes NATO-a je da pomogne regionalnu saradnju i mi očekujemo da će Alijansa u sve većoj meri prepoznavati region u svojim projekcijama“, rekao je Stojanovski za SETimes.

Stojanovski dodaje da je MARRI već organizovala radionice za razvoj regionalne saradnje, razmenu informacija i proučavanje novih pristupa borbi protiv trgovine ljudima, zajedno sa glavnim partnerima regiona SAD i Švajcarskom.

„Razmenom konkretnih iskustava i dobrih praksi pokušavamo da postignemo napredak. Vidovi trgovine ljudima se menjaju, pa se takođe otvaraju novi aspekti naših aktivnosti koji možda još nisu precizirani u zakonima“, rekao je on.

Regionalna saradnja na suprotstavljanju trgovini ljudima razvija se dobrim tempom, kažu zvaničnici OEBS-a.

„Naš rad fokusiran je na četiri glavne tačke: krivično gonjenje, prevenciju i partnerstvo. Ključ je u posećivanju zemalja i uspostavljanju kontakta sa žrtvama trgovine ljudima“, rekla je Rut Pojman, koordinatorka za borbu protiv trgovine ljudima u kancelariji OEBS-u u Beču.

Pojmanova je dodala da njihova kancelarija radi sa regionalnim vladama na tome da objasni nove forme krijumčarenja, ali takođe sarađuje sa civilnim društvom i drugim partnerima.

Pristup mora biti regionalan jer je pretnja globalna i nijedna zemlja ne može sama da se nosi s njom, kaže Branimir Mandić, direktor Centra za bezbednosnu saradnju jugoistočne Evrope u Bestovju, u Hrvatskoj.

„Važno je prepoznati da se trgovci ljudima vrlo dobro prilagođavaju postojećim zakonima i traže rupe u zakonima. Zato naš odgovor treba da bude da kroz zajedničku saradnju pronađemo metode za pravovremeno identifikovanje takvih trendova“, kaže Mandić za SETimes.

Šta još balkanske zemlje mogu da učine da bi unapredile borbu protiv trgovine ljudima? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare..
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Southeast European Times...