Izvor: B92, 10.Okt.2011, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilantima Srbija i dalje na trasi
Beograd -- Azilanti i dalje, na svom putu ka EU, prolaze kroz Srbiju. Od početka 2011 godine, protiv njih je podignuto više od 200 krivičnih prijava.
U MUP-u tvrde da azilanti prelaze granicu na sve moguće načine, a da im u tome pomažu krijumčari.
Jedni će ući sakriveni u kamionima, iz Turske, preko Bugarske. U Srbiji prave pauzu, pre nego što nastave ka Mađarskoj i, nešto ređe, Hrvatskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Drugi će čamcima doploviti do grčke luke Patras, odakle će preći u Makedoniju, a onda, kod Preševa, u Srbiju. Treći će ući preko Kosova. Često bez ikakvih dokumenata, granicu prelaze kako je god moguće.
"Prelaze i pešice preko zelene linije, sakriveni u kamionima, kombijima, prelaze na sve moguće načine i koriste sva moguća sredstva. Kada ih uhvatimo, u saradnji sa žandarmerijom, svi uglas traže azil", kaže Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije.
Zahtevom za azil, migranti legalizuju svoj boravak u Srbiji i upućuju se ka Banji Koviljači i Bogovađi, gde su Centri za prihvat tražilaca azila. Banović kaže da im u prelasku granice pomažu krijumčari, a od početka godine već je podignuto 200 krivičnih prijava protiv njih.
"Postoji blizak kontakt i dobra uvezanost i s jedne i druge strane srpske granice i migranti tako prelaze uz nadoknadu novačnu, plate jedan deo taksisti u Makedoniji i onda on napravi kontakt s ljudima koji se time bave na jugu Srbije", objašnjava Banović.
Među ljudima koji su na sličan način došli do Banje Koviljače su i Adam i Muhamed iz Somalije. Na pitanje kakvi su mu planovi, Adam kaže da bi ostao u Srbiji. A na pitanje zašto, on odgovara: "Sviđa mi se Srbija."
Njegov "kolega" Muhamed kaže da traže bolji život. "Ako ga nađemo ovde, možemo ovde da ostanemo", dodaje on.
Međutim, pitanje je da li je baš tako. U Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nevladinoj organizaciji koja pruža pravnu pomoć migrantima koji zatraže azil, kažu da se preko 90 odsto predmeta nikada ne okonča, jer imigranti jednostavno nestanu. Oni objašnjavaju da im zahtev za azilom u Srbiji pomaže da se odmore, pre nego što nastave put ka Evropskoj uniji.
"Često u Srbiju ulaze ljudi koji putuju sa porodicom, to ranije nije bio slučaj. Imate avganistanske i somalijske potrodice, malu decu i trudne žene. Zahtev za azil njima olakšava taj put, omogućava im da se odmore, podvrgnu zdravstvenoj zaštiti i onda se zaleče, odmore, povežu s krijumčarima i nastave ka Evropi", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
U MUP Srbije ove godine očekuju ukupno oko 4.000 registrovanih tražilaca azila.
Banović priznaje da u centrima za prihvat tražilaca azila nema dovoljno mesta, ali se ne slaže sa procenama da u Banji Koviljači danas 2.500 imigranata živi van azila. On tvrdi da ih je čak deset puta manje, a da se priča o tražiocima azila politički zloupotrebljava.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
