Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Administracija zaustavila građevinare
Beograd - Duge i komplikovane procedure dobijanja domaćih sertifikata o usaglašenosti za proizvode, materijale i opremu koja se uvozi iz EU, mnogo koštaju firme u Srbiji, a među najugroženijima je građevinska industrija. Poslovi često stoje, jer se pojedini atesti čekaju i po 18 meseci.
I dok oni koji posluju legalno, po jednom sertifikatu plaćaju u proseku 3.000 evra, istovremeno se otvara prostor na tržištu za neatestirane proizvode sumnjivog kvaliteta, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se slobodno koriste. Iako je iz Ministarstva građevine najavljeno da će sledeće nedelje biti doneta uredba koja treba da pojednostavi i ubrza ove procedure, građevinari smatraju da će time biti rešen samo deo problema.
Predstavnik svetski poznatog koncerna Knauf u Srbiji, Goran Stojiljković, objašnjava da ta firma, koja se bavi proizvodnjom građevinskih, termoizolacionih materijala prema nemačkoj recepturi, po jednom sistemu za sertifikaciju izdvaja od 4.000 do 7.000 evra, a od toga samo na takse ministarstvu odlazi više od 400.000 dinara.
- Priznavanje stranih izveštaja ispitivanja ili dobijanje sertifikata prema stranim izveštajima je skupa i neverovatno duga procedura, jer ne funkcioniše sistem rada komisije unutar Ministarstva. Najava ministarke Mihajlović da će biti donete neke uredbe značiće tek početak rešavanja problema u građevinarstvu. Nama će sigurno značiti to da postoji pravilnik po kome se postupa, jer za sada u Ministarstvu ili ne znaju šta treba da rade ili imaju tehničke propuste. Ovde je zaista potreban niz pravilnika da bi se to rešilo - kaže Stojiljković.
Kao kuriozitet, on je naveo i to da se međunarodni simbol „CE“, koji garantuje da je deklaracija ispravna, kod nas ne priznaje, nego ministarstvo daje posebnu saglasnost kako bi se proizvod sa tom oznakom našao na tržištu.
- Privreda ima dosta resora koji su zavisni jednih od drugih, a kako neke firme mesecima čekaju na ateste, stvoren je zastoj i čitava građevinska operativa je stala. I strana i domaća preduzeća imaju problem i prilikom izvoza, jer i naše sertifikate u inostranstvu ne priznaju - kaže Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji.
Iz Ministarstva odgovaraju da je „u najvećem broju zahteva dokumentacija koja je dostavljena uz zahtev nekompletna“, kao i da se to dešava u više navrata, „jer postoji problem da sami podnosioci zahteva i pored svih, usmenih i pismenih pojašnjenja, ne znaju koje priloge treba da dostave“. U prilog tome da je čitava procedura priznavanja inostranih isprava preduga i komplikovana jeste i podatak da je „od jula 2013. do danas izdato 12 rešenja o priznavanju inostranih isprava, a tri predloga su poslata na saglasnost Ministarstvu privrede“.
Kako je najavljeno, Ministarstvo priprema donošenje uredbe o građevinskim proizvodima, koja će urediti postupak stavljanja na tržište više stotina građevinskih proizvoda. „U pripremnoj fazi potrebno je specijalizovano i detaljno istraživanje tržišta najzastupljenijih građevinskih materijala i proizvoda u srpskom graditeljstvu, kako bi se doneo kvalitetan i primenjiv propis, primeren našoj privredi“, kažu u Ministarstvu i dodaju da su istraživanja u toku.
Goran Rodić, sekretar Komore građevinske industrije, tvrdi da novi pravilnici nisu dovoljna mera, već je neophodno hitno donošenje zakona o građevinskim proizvodima, ali pod uslovom da u njegovom kreiranju glavnu reč vodi struka, inženjerska i komora građevinske industrije, jer one jedine imaju stručne potencijale za to.
- Zakonom moraju precizno da se urede procedure izdavanja atesta, ispitivanja materijala, akreditacija naših i stranih laboratorija, a posebno treba da se povede računa kakvog su kvaliteta i uticaja na zdravlje uvozni repromaterijali. Potrebno je da se domaća proizvodnja forsira i da se dovede u red, ne možemo da idemo u svet ako nemamo zakone, ako nemamo akreditovane laboratorije, i kvalitetne proizvode. Mi ne priznajemo ateste svetskih institucija, a sami nemamo čak ni laboratoriju koja ispituje otpornost daske na lom - kaže Rodić.
On dodaje da je kod predugih procedura najveći problem „birokratija, njihovo neznanje i nepoznavanje posla, jer politički kadrovi dolaze na mesta na kojima je potrebna struka“, a da posao usporava i korupcija.
- Mi smo uvozno zavisni jer nemamo svoju bazičnu proizvodnju repromaterijala. Pretežno se uvozi iz Nemačke, gde postoje problemi oko dobijanja dozvola za uvoz, nešto iz Italije, problem je i izdavanje francuskih i nemačkih atesta. Kod primarnih izvoznika najveći problem je to što energenti utiču 50 odsto na cenu proizvoda. Drugo, mi nemamo puno keramičara, ciglara, crepara, i sada kada su energenti poskupeli, uz ovakve uslove izvoza, oni teško mogu da budu konkurentni - objašnjava Rodić.
Možemo u izvoz
- Veliki deo naše industrije mogao bi da se zaposli kroz izvođačke radove u inostranstvu, da kroz njih izvozimo svoje finalne proizvode. Nekada je to funkcionisalo, i mi se kao Komora zalažemo da vratimo tu ulogu građevinskoj industriji. Imate primer Puteva Užice, koji rade posao od milijardu dolara u Moskvi, a sav repromaterijal, čak i malter, nose iz Srbije. To pokazuje koliko izvoz finalnih proizvoda može da bude interesantna grana, kroz koju se postižu daleko više cene. Isto se može postići i sa stolarijom, podovima, raznim proizvodima za opremanje enterijera - kaže Goran Rodić.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
