Izvor: Kurir, 18.Dec.2011, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ATALI POGREŠIO, PRED EVROM IZAZOVNA BUDUĆNOST

prognoza poznatog evropskog bankara Žaka Atalija o mogućoj propasti zajedničke valute 17 članica Evropske unije se neće ostvariti, a međunarodni ekonomisti procenjuju da je pred evrom izazovna budućnost

BEOGRAD - "Crna" prognoza poznatog evropskog bankara Žaka Atalija o mogućoj propasti zajedničke valute 17 članica Evropske unije (EU) "do Božića" se sigurno neće ostvariti, a međunarodni ekonomisti procenjuju da je, naprotiv, pred evrom čak "veoma izazovna" >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << budućnost.

Trenutno stanje kurseva u krugu vodećih svetskih valuta pokazuje da se evro, iako je u nedelji zaključno sa 18. decembrom oslabio prema dolaru za 2,6 odsto, još uvek "drži" iznad važne psihološke granice od 1,30 za jednu "zelenu novčanicu".

Stručnjaci švajcarske UBS banke smatraju da će kurs evra opasti, tokom narednih 12 meseci, do nivoa od 1,25 dolara, a ima i eksperata koji predvidaju još značajnije "poniranje" jedinstvene valute evrozone.

Finansijski ekspert Feliks Salomom tvrdi, u tekstu koji je prenela agencija Rojters, da "kurs evra sada ne izražava realno stanje ekonomije (evrozone), već više zavisi od politike centrobanaka i kamatnih stopa." Salomon ističe da se tečaj evra vratio "tamo gde je bio pre pet godina - ni manje ni više".

Treba, međutim, pomenuti da je lani, kada je naglo buknula grčka dužnička kriza, zajednička valuta "evrolenda" u jednom trenutku na vodećim berzama menjena za 1,22 dolara.

Najviši kurs evra prema američkom takmacu dostignut je u julu 2008. Tada je "evropejac" razmenjivan za 1,6038 dolara, ili približno 80 odsto iznad nivoa koji je beležen na početku 2003. godine.

U minule tri godine evro je najčešće varirao u rasponu od 1,35 do 1,40 dolara, ali je nagla eskalacija dužničke krize u zoni evra tokom drugog polugođa ove godine uzdrmala berzanske pozicije "druge svetske rezervne valute".

Poznati američki finansijski stručnjak i profesor ekonomije na Harvardu Kenet Rogof početkom novembra je javno saopštio da ga "čudi" jak kurs evra prema dolaru, uprkos činjenici da zemlje evrozone nisu prevazišle probleme izazvane dužničkom krizom.

Rogof navodi, u tekstu koji je preneo portal Finmarket, pet razloga koji su, kako on tvrdi, najbitniji da bi se razmela sadašnja pozicija evra u svetskim finansijama.

Kao prvo, mnogi investitori se, prema Rogofu, nadaju da će se evrozona ipak na kraju "suziti", a evro posle toga pretvoriti u neku vrstu "supervalute" zemalja severne Evrope, na čelu sa Nemačkom.

Postoje, prema mišljenju ranijeg šefa ekonomista MMF, takođe i očekivanja investitora da evro "ponovi" sudbinu dolara u vreme krize u 2008. Tada je, bez obzira na unutrašnje ekonomske probleme SAD, "zelena" valuta jačala, a ulagači su "bežali" u dolarsku aktivu, jer u toj situaciji nisu imali bolje investiciono pribežište.

Američki ekonomista ukazuje i na mogućnost da investicioni fondovi ulažu u veća sredstva iskazana u evrima usled bojazni od daljeg slabljenja američke privrede.

Kao četvrti razlog još uvek snažnog evra treba navesti i činjenicu da je u sadašnjim kriznim uslovima ta valuta "vrlo skupa u zemljama zahvaćenim dužničkim problemima", dok je u Nemačkoj "jeftina", jer vodeća evropska privredna sila ima veliki trgovinski suficit, objašnjava Rogof.

On kao poslednji, peti, razlog za snagu i "precenjenost" evra navodi i očekivanje investitora da lideri evrozone na kraju ipak "kompletno" reše dužničku krizu i tako očuvaju zajedničku valutu .

Neposredno uoči "sudbonosnog" samita EU u Briselu, Rogof je ocenio da su sve dosadašnje mere za savladavanje dužničke krize u Evropi bile nedovoljne, uz napomenu da je evro precenjen i da se "drži samo na inostranoj tražnji." Optimistički scenario, a povodom dalje sudbine evra, zasniva se na očekivanju da lideri evrozone, posle briselskog samita, "krenu sa reči na dela" i u naredna tri meseca obave sve pripreme za istinske reforme u monetarnoj uniji koja obuhvata 17 članica EU.

Dve vodeće ekonoske sile evrozone i cele EU, Nemačka i Francuska, su bile predlagači promena kojima se predviđa, između ostalog, da sve zemlje monetarne unije koje premaše troprocentni nivo budžetskog deficita budu automatski podvrgnute sankcijama Brisela.

Druga važna mera je da ukoliko javni dug neke od članica evrozone probije dogovoreni limit od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), tada njen deficit budžeta ne bi smeo da premaši 0,5 procenata od vrednosti ostvarenog BDP.

Većina članica evrozone, uključujući i moćnu Nemačku, sada imaju osetno veći javni dug od dozvoljenog limita i to je veliki izazov za monetarnu uniju, kažu finansijski eksperti u Frankfurtu, gde se nalazi i operativno sedište Evropske centralne banke.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Kurir...

GdeInvestirati.com: Evro se i pored crnih prognoza još uvek dobro drži