Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Ban Ki Mun vratiti Euleks na „šest tačaka”
Boris Tadić je u Njujorku morao da urgira kod generalnog sekretara SB UN da se poštuju uslovi pod kojima je misija EU došla na Kosovo
Boris Tadić i Ban Ki Mun složili su se da se do rešenja za Kosovo i Metohiju mora doći mirnim putem, kroz dijalog.
Toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je saopšteno, posle njihovog susreta u Njujorku, javnosti koja je ostala uskraćena za, na primer, reakciju generalnog sekretara UN na Tadićev zahtev da se poštuje plan od šest tačaka za Kosovo koji je pre više od tri godine sačinio upravo Ban Ki Mun u dogovoru sa Beogradom.
Tih šest tačaka su bili uslovi pod kojima je Srbija prihvatila dolazak Euleksa na Kosovo. Uoči razgovora sa prvim čovekom SB UN Tadić je rekao da će upravo to biti njihova glavna tema, jer je, po oceni zvaničnog Beograda, misija EU „probila” svoj mandat dovođenjem albanskih carinika na Brnjak i Jarinje 16. septembra što je u potpunoj suprotnosti sa dogovorom u šest tačaka u kome piše da na njima mogu da budu samo međunarodni carinici.
„Misija Euleks, kao i sve druge, mora da zadrži statusnu neutralnost. Vidim da neki međunarodni posrednici taj izveštaj poslednjih dana ignorišu, ali Srbija neće odustati od tog plana, jer je on bio osnova za legalizaciju i legitimizaciju prisustva Euleksa na KiM”, izjavio je Tadić najavljujući teme razgovora sa Banom.
Posle dogovora sa Beogradom, koji je naišao na oštre kritike srpske opozicije, Ban Ki Mun je napravio izveštaj o preoblikovanju međunarodne civilne misije na KiM, koji je sadržao i plan od šest tačaka (a koji Priština nikada nije prihvatila). On je prihvaćen u novembru 2008. godine tako što je Savet bezbednosti jednoglasno, u formi predsedničkog saopštenja, podržao izveštaj generalnog sekretara.
Jedna od šest tačaka posvećena je pitanju carine i njome je predviđeno da će „Kosovo nastaviti da funkcioniše kao jedinstvena carinska oblast” i da će „međunarodni carinici imenovani u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 biti vraćeni na punktove 1 i 31”. Na primedbe da se Euleks ne pridržava uslova pod kojima je došao na Kosovo, u Briselu se, nezvanično, može čuti i to da Banov plan s njima nije ni u kakvoj vezi . Euleksu je samo, kako navode, bio potreban dogovor o carinskom pečatu pa da aktiviraju svoj „izvršni mandat” radi uspostavljanja jedinstvenog upravljanja granicom Kosova.
Koliko je ovaj dokument zaista obavezujući za Euleks? Stručnjaci za UN, naime, ukazuju da samo rezolucije SB UN imaju obavezujuću snagu, dok su predsednička saopštenja akti blažeg karaktera, takoreći „opomene” ili „preporuke” i donose se dogovorom.
Sagovornik „Politike” iz Vlade Srbije kaže, pak, da odluke Saveta bezbednosti obavezuju sve države u svetu pa bi onda trebalo da obavezuju i EU. Problem je, međutim, kako ističe naš sagovornik, što vrlo često Euleks radi po svojim dokumentima i pravilima EU.
„Mnogi u EU se ponašaju kao da nije bitno šta je dogovoreno u Savetu bezbednosti. Takođe, plan u šest tačaka neki tumače kao dogovor između Srbije i UN, što je potpuno besmisleno”, kaže naš sagovornik.
Pre tri godine, zvanični Beograd je verovao da će situacija biti drugačija i da je dogovor u UN garancija za statusnu neutralnost misije EU. Međutim, još tada su se pojavila različita tumačenja o tome kako će funkcionisati Euleks i kome će biti odgovoran. Takođe, iako su se, kroz podršku izveštaju generalnog sekretara SB, saglasile sa planom od šest tačaka, zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova nisu propustile da podsete na svoje stavove. Tako je predstavnica SAD Rozmari di Karlo pozdravljajući dolazak misije EU podvukla „neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova” navodeći da SAD ohrabruju kosovske lidere da primene Ahtisarijev plan. Slično su bila intonirana i izlaganja predstavnika Velike Britanije, Francuske, Italije. Najotvoreniji je bio predstavnik Hrvatske koji je rekao da očekuje da će misija Euleksa pomoći i ojačati nezavisnost Kosova.
Razlog za ponovno insistiranje na Ban Ki Munovom dokumentu profesor Predrag Simić, stručnjak za međunarodne odnose, vidi u pokušaju Beograda da izdejstvuje specijalni status za sever Kosova zasnovan na planu „Ahtisari plus”.
Nešto izmenjeni Ahtisarijev plan, čiji je idejni tvorac bivši administrator UN za severni deo Mitrovice Džerald Galuči, predviđa neki oblik specijalne autonomije za sever Kosova, koja bi bila manja od autonomije srpskog entiteta u BiH, ali veća od autonomije koju predviđa originalni Ahtisarijev plan. To rešenje podrazumevalo bi očuvanje statusa kvo na severu Kosova, sa lokalnom samoupravom koja bi funkcionisala uz podršku Srbije i bez mešanja Prištine, ali bi istovremeno sever bio povezan sa celokupnim pravnim i političkim okvirom Kosova.
„Ovo što se radi u UN su taktički potezi Beograda, jer je za Srbiju jako važno da Kosovo ostane u UN, bez obzira na to što imamo pat poziciju u Savetu bezbednosti, gde već u dva navrata nisu prošla predsednička saopštenja koja smo mi i Rusi predlagali. Jer u Generalnoj skupštini i dalje imamo većinu uz podršku nesvrstanih. Ovo zasedanje GS UN upravo je bio trenutak da ta podrška koju Srbija uživa u ’trećem svetu’ dođe do izražaja”, objašnjava Simić.
Kriza na severu Kosova, kako ističe, dugo traje i mora se nečim završiti. Za Srbiju je, po Simićevim rečima, najbolji Banov plan od šest tačaka, koji bi mogao biti platforma odakle bi se moglo krenuti prema nekom specijalnom statusu i rešenju za sever.
J. Cerovina – B. Baković
objavljeno: 27.09.2011.
Pogledaj vesti o: Eulex, Evropska Unija
