Izvor: Politika, 08.Maj.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geci – glavni obaveštajac kosovske tajne službe
Sabit Geci umešan u šverc droge i oružja, u trgovinu belim robljem a učestvovao je i u napadu na autobus „Niš ekspresa”
Sabit Geci (52), zvani Ljimpa, Batali i „Veliki šef”, koga je policija Euleksa uhapsila prekjuče zbog ratnih zločina počinjenih 1999. godine, bio je zadužen za nabavku oružja i obuku pripadnika OVK na području Drenice. Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Geci je imao značajnu ulogu u planiranju i izvođenju terorističkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napada na pripadnike policije i vojske, u kidnapovanju civila kao i u etničkom čišćenju srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na području opštine Srbica.
Geci je, prema tim informacijama, bio jedan od rukovodilaca improvizovanog zatvora u selu Likovac kod Srbice. U tom zatvoru je zlostavljano više desetina otetih ljudi od kojih je većina, kako se sumnja, likvidirana upravo po njegovom nalogu. Sumnja se da je Geci sa svojim saradnicima iz ovog logora odvodio zarobljenike u takozvanu Žutu kuću u mestu Burelj, na severu Albanije, gde su im odstranjivani vitalni organi.
Kada su na području Kosova i Metohije stigle međunarodne snage bezbednosti, Sabit Geci angažovan je u kosovskoj tajnoj službi. Tu je uspostavio bliske veze sa ljudima iz krimogene sredine. Podaci do kojih je došlo srpsko tužilaštvo govore da se uključio u ilegalnu nabavku droge, oružja, cigareta, nafte ali i u trgovinu belim robljem, kao i u reketiranje. Povezan je preko Sulejmana Selimija zvanog Sultan sa dreničkom kriminalnom grupom.
Tužilaštvo ima podatke da su međunarodne snage na KiM uhapsile Gecija zbog ovih kriminalnih poslova u novembru 2000. godine. Pred Okružnim sudom u prištini suđeno mu je pod optužbom da je, pored ostalog, minirao restoran „Šou” u Prištini, kada je povređeno 13 osoba, uglavnom Albanaca, kao i za napad na Borislava Vukićevića, tadašnjeg predsednika Jugoslovenskog komiteta za KiM. U aprilu 2001. godine osuđen je na šest godina zatvora.
Operativni podaci kažu da je Geci vodio obaveštajnu službu na Kosovu i da je bio komandir policijske stanice tajne službe OVK. Veruje se da je bio povezan sa Hašimom Tačijem i da je umešan u slučaj poznat kao „Niš ekspres”, kada je od podmetnute bombe na mostu nedaleko od Podujeva u autobusu niškog prevoznika poginulo 12 Srba, a 43 povređeno.
Istražujući aktivnosti kriminalnih grupa na KiM, tužilaštvo je prikupilo podatke da ne postoji organizacija koja se bavi nelegalnim poslovima, a koja nema uporište u nekoj političkoj partiji. Izdvaja se veći broj grupa koje imaju jake veze u političkom vrhu, a oslanjaju se i na zaveru ćutanja stanovništva. Mala je mogućnost da se neko spolja infiltrira u neku od ovih grupa. Zajedničko im je i to što su im dostupne velike količine raznih vrsta oružja.
Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine, šverc droge je tradicionalna aktivnost albanskih kriminalnih grupa. Prednost klime koristi se za gajenje konoplje i maka. Kroz teritoriju Kosova prelazi velika količina narkotika na putu za razvijeni deo Evrope, a jedan deo droge ostaje na ovom prostoru. Neke procene govore da se na Kosovu kroz šverc droge napravi promet od 100 do 150 miliona dolara godišnje. Deo tog novca, kažu podaci, odlazi za finansiranje nekih institucija, a nije zanemarljiv ni deo koji pripada pojedincima iz vrha politike.
Od ranih osamdesetih godina albanska mafija kontroliše tržište heroina u centralnoj i severnoj Evropi. Svoj rad maskira povezujući se sa „poštenim” Albancima. Klanovi su visoko organizovani i sastavljeni često od članova porodica. Ime Sabita Gecija na spisku je vodećih ljudi za koje se sumnja da se na Kosovu bave kriminalom.
Pored šverca droge, kriminalne grupe krijumčare ukradena vozila iz zapadne Evrope preko graničnog prelaza u Trstu. Luksuzni automobili u Crnoj Gori dobijaju lažnu dokumentaciju sa kojom ulaze na teritoriju KiM. Drugi pravac su italijanske luke na Jadranskom moru, odakle vozila brodovima putuju do luka u Albaniji, a odatle na Kosovo.
Takozvano prikupljanje poreza je kriminalna aktivnost koja postoji na KiM već više godina, a nastala je sa idejom da se na taj način finansira borba protiv srpskih vlasti. Posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti ta praksa nije prestala jer se pokazala kao dobar način prikupljanja novca koji je kasnije korišćen za finansiranje Kosovskog zaštitnog korpusa.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 08/05/2010]
