Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 24.Avg.2009, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada predlaže veći deficit budžeta i reformu javnog sektora

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda su već juče, prvog dana revizije stendbaj aranžmana sa Srbijom, ocenili da je povećanje PDV jedina brza i adekvatna mera za popunjavanje rupe u srpskom budžetu, saznaje „Blic" iz dobro obaveštenih izvora. Pregovarači iz MMF pozdravili su plan uštede u javnom sektoru koji su im izneli naši zvaničnici, ali su primetili da će efekti najavljene racionalizacije državnog aparata biti vidljivi tek 2011, zbog čega MMF vidi povećanje PDV kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedino adekvatno rešenje na kraći rok.



Vlada Srbije saopštila je juče da je na sastanku naše delegacije predvođene premijerom Mirkom Cvetkovićem i delegacije MMF postignuta saglasnost da je neophodno prihvatanje većeg deficita budžeta, ali će na tehničkim razgovorima Vlade i Fonda biće razmotrene različite opcije. Cvetković je predstavnicima MMF izložio strategiju Vlade koja podrazumeva reformu javnog sektora u cilju smanjenja javne potrošnje. Kako je iz Vlade saopšteno, predstavnici MMF su reformu javnog sektora istakli kao „nužnu", koja će na srednji rok dati pozitivne rezultate.

Međutim, kako saznaje „Blic", pregovarači iz Vašingtona smatraju da pored uštede na duge staze koju nudi Srbija, nešto mora da se preduzme i u kraćem roku. Stručnjaci iz MMF pitali su juče srpsku stranu imaju li bolje rešenje od povećanja PDV i naveli da oni ne insistiraju na povećanju poreza, ali da se „nešto mora preduzeti".

Ne treba da čudi to što je MMF uočio da doneseni „paket mera štednje" nije potpuno poslužio svrsi, niti to što je već prvog dana revizije na dnevni red stiglo pitanje povećanja PDV. Naime, kada je MMF sredinom maja odobrio Srbiji trogodišnji zajam od 2,9 milijardi evra, usvojen je i paket mera štednje kojim su troškovi u budžetu smanjeni za 65 milijardi dinara, a trebalo je da prihodi budu povećani za oko 30 milijardi dinara. Međutim, deo ovog paketa nikada nije primenjen, poput uplate dobiti javnih preduzeća.

Kada je istim dogovorom MMF pristao da obezbedi kreditnu podršku srpskim deviznim rezervama, deficit budžeta je rebalansom povećan na 70 milijardi dinara, uz projektovani pad BDP od dva odsto. Uz to, Vlada je tada obećala da će, u slučaju da dogovorene mere ne daju traženi efekat, biti spremna na povećanje PDV i smanjenje plata u celom javnom sektoru.

Ipak, u poslednjih mesec dana, kako se bližio rok za reviziju ekonomskih pokazatelja u Srbiji, pojedini ministri, a i sam premijer, uveravali su javnost da PDV neće biti povećan.

Jevrosimović i Drašković apeluju da se ne povećava PDV

Valja podsetiti da je rezervni plan skrojen za situacije poput one u kojoj se nalazimo - veći pad BDP od očekivanog, uz veći budžetski deficit i manje budžetske prilive.

Većina stručnjaka se slaže da bi povećanje PDV poguralo cene i inflaciju, čime bi se smanjio ionako slab životni standard, dok bi mnogo teži udar pretrpela sama preduzeća koja se u ovom trenutku bore za opstanak.

Dejan Šoškić, član Ekonomskog saveta Vlade, rekao je nedavno da je predlog o smanjenju državne administracije umesto povećanja poreza razuman jer ako „podignemo PDV, usporavamo ekonomsku aktivnost".

Privrednici u Srbiji odavno upozoravaju na činjenicu da bi povećanjem PDV, kojim se svake godine prikupi najviše državnog novca, firme sve više upadale u krizu nelikvidnosti. Svoj glas nedavno je digao i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, koji je u ime privrede tražio od Vlade da u razgovorima sa MMF traži smanjenje PDV.

Veselin Jevrosimović, predsednik Kompanije „Komtrejd", kaže za „Blic" da bi bilo koje povećanje poreza samo dodatno onesposobilo ionako pokleklu privredu.

- Više novca prikupilo bi se kada bi država stala na put sivoj ekonomiji. Ovako, najlakše je dizati namete, a ništa ne raditi. Ako se ipak poveća stopa PDV, sve više firmi ući će u nelikvidnost, a građanima će roba poskupeti. Ne znam kome to može da koristi. Neka se budžet puni uterivanjem crnog tržišta u legalne tokove i smanjivanjem troškova države, a ne preko leđa onih koji nose ceo privredni sistem i uredno izmiruju svoje obaveze - kaže prvi čovek „Komtrejda".

Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon Takovo", kaže za „Blic" da je povećanje PDV najgore što bi Vlada mogla da uradi.

- Posledice bi bile rast sive ekonomije, pad standarda građana, potrošnje i likvidnosti privrede. Od ove vlasti očekujemo da uvede finansijsku disciplinu u zemlji i spreči sivu ekonomiju kako bi napunila budžet, a ne da teret praznog budžeta prebaci na one koji uredno servisiraju svoje obaveze prema državi - kaže Drašković.

Iako je na jučerašnjem dnevnom redu sastanka bilo povećanje PDV, vlast u Srbiji je uoči samih pregovora, pored ranije najave o proširenju budžetskog manjka na 4,5 odsto BDP, otkrila da će pred MMF izaći i sa planom smanjenja javne potrošnje koji æe se zasnivati na racionalizaciji i efikasnijem radu državne administracije. U toku je procena viška zaposlenih u državnim službama na osnovu koje æe se napraviti plan njihovog otpuštanja i obezbeðivanja otpremnina.

Prema planu Vlade, prvi talas otpuštanja u javnom sektoru bi obuhvatao službenike kojima je ostalo malo do penzije. Međutim, pošto bi na teretu budžeta ostale njihove otpremnine, efekti tog poteza osetiće se tek 2011.

Manjak u državnoj kasi trebalo bi da se popuni zaduživanjem države na domaćem tržištu kroz izdavanje trezorskih zapisa, od čega je do sada prikupljeno više od 70 milijardi dinara. Dodatni novac biće obezbeđen kreditima Svetske banke i EU, koja je već odobrila 100 miliona evra bespovratne pomoći, ali sve to uz uslov dogovora sa MMF.

Savet stranih investitora pružio je juče podršku planu Vlade Srbije da pred MMF izađe sa predlogom celovite reforme javne administracije, kao merom za pokrivanje budžetskog deficita.

- Povećanje poreskog opterećenja imalo bi jako negativan uticaj na sveukupni ekonomski razvoj, podjednako na strane i domaće kompanije, navodi se u saopštenju SSI.

Srbija je iz trogodišnjeg stendbaj aranžmana povukla prvu ratu od 788 miliona evra, a povlačenje druge tranše zavisi od pregovora koji su u toku. Konačna rešenja neće se znati sve do samog kraja razgovora, a misija MMF napustiće Srbiju 2. septembra.

MMF u NBS ranom zorom

Predstavnici MMF u toku prepodneva bili su u Narodnoj banci Srbije. Domaćin je bila Ana Gligorijević, viceguvernerka NBS, sa saradnicima, pošto je Radovan Jelašić, prvi čovek NBS, na odmoru. Guverner se na posao vraća sledeće nedelje.

Ljajić: Neće biti smanjenja penzija

Delegaciju MMF posebno su interesovale reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja i sistema socijalne zaštite, kao i dinamika izmene sadašnjih i donošenja novih zakonskih rešenja u tim dvema oblastima, saopštilo je juče Ministarstvo rada i socijalne politike. Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, koji se među prvima juče susreo sa delegacijom MMF, rekao je da je zvaničnicima MMF preneo da neće biti smanjenja socijalnih davanja i penzija. „Neće se smanjivati socijalna davanja i penzije, a uštede ćemo ostvariti racionalizacijom državne uprave", kazao je Ljajić.

Nastavak na Blic...