Izvor: Glas javnosti, 02.Mar.2010, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više dinara, veća stabilnost
BEOGRAD - Početkom marta trebalo bi da budu dogovorene nove mere usmerene na privredu i građane, na kojima zajednički rade Vlada Srbije i Narodna banka Srbije, izjavio je juče Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
- Vlada je trenutno najviše fokusirana na to kako da krediti, koji će ići kao stimulans za privredu i građane, ne budu plasirani u evrima nego u dinarima - rekao je Ilić i naveo da se u ovom trenutku sa NBS razmatra kompletan paket, a ne samo ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << što se odnosi na vladine mere.
Ilić je rekao da bi, u slučaju da bude doneta odluka da se fokus stavi samo na dinarske plasmane, trebalo da bude izvršena korekcija već donetog vladinog paketa mera za 2010. godinu.
Da li će taj predlog biti usvojen, ne zavisi samo od države i NBS, već i od drugih poslovnih banaka. Što se tiče države, ona može, preko Fonda za razvoj, da plasira dinarske kredite i dinarske hartije od vrednosti, ali kada je reč o tim hartijama od vrednosti država mora da vodi računa o nivou i granicama zaduženosti dogovorenim sa MMF.
Smanjenje obima kredita za 20 odsto, bez većih posledica
BEOGRAD - Poslovne banke mogu od aprila da smanje svoju kreditnu aktivnost za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, kaže Radovan Jelašić, guverner NBS, ocenjujući da banke za sada ne planiraju to da učine, "ali čak i da to urade, to ne bi uticalo na projektovane makroekonomske parametre".
Povodom novog Bečkog sporazuma, on je dodao da banke imaju dovoljno kapitala i povećale su svoju izloženost, odnosno obim plasmana tokom 2009. godine za dva odsto. Učestvujući na okruglom stolu Bankar magazina, posvećenog efektima Bečkog sporazuma, Jelašić je podsetio da 1. januara 2011. godine Bečki sporazum prestaje da važi.
- Mogućnost da banke smanje plasmane 20 odsto će smanjiti neizvesnost šta će se desiti od 1. maja 2011, što je rok aranžmana sa MMF - rekao je on i dodao da je Bečki sporazum prošle godine bio neophodan jer je na naplatu dospevalo oko četiri milijarde evra privatnog duga i postojala je opasnost da banke povuku sva ta sredstva, što bi ugrozilo kurs, uticalo na inflaciju, ali i ugrozilo makroekonomsku stabilnost.
On je naveo da će ključni izazov u ovoj godini biti i kako da se obezbedi da klijenti banaka na vreme vraćaju kredite, izražavajući uverenje da će kreditori, odnosno banke biti opreznije.
- Mislim da će ova godina biti interesantna što se tiče odnosa realnog sektora i banaka i verujem da će mere omogućiti da taj odnos bude kvalitetniji i da prođemo sa što manje gubitaka i štete - rekao je Ilić.
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, takođe smatra da će više dinara u finansijskom sistemu Srbije doprineti makroekonomskoj stabilnosti i manjem pritisku na devizni kurs i dodao da se u poslednjih godinu i po dana pokazalo da nivo evra u sistemu čini finansijski i makroekonomski sistem Srbije mnogo ranjivijim nego u drugim zemljama.
- Finansijski sistem bi bio stabilniji, a i dužnici bi mogli bolje da planiraju mesečne rate - rekao je Jelašić i dodao da bi se time dalo puno prostora za monetarnu politiku i njene instrumente - referentnu kamatnu stopu i nivo obaveznih rezervi.
On je kao primer zaduživanja u dinarima naveo državu, ističući da je državni dug u dinarima povećan sa jedan na 12 odsto za poslednjih godinu i po dana.
Uz to, Jelašić je istakao da će najavljena poskupljenja sigurno uticati na inflaciju i da će se ponovo dokazati da su cene koje najviše rastu one koje su kontrolisane, a ne one koje se slobodno formiraju na tržištu.
