Izvor: Večernje novosti, 09.Sep.2012, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veći porez - prvi korak!

MMF je ponovo u Srbiji. Ovoga puta se, posle razgovora koji će trajati do četvrtka, ne očekuju nikakve posebne odluke, ali se među upućenima poseta delegacije Fonda procenjuje kao ključna za buduće odnose sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Delegaciju MMF predvodi, kako je “Novostima” potvrđeno u beogradskoj kancelariji Fonda, Zuzana Murgasova, šef misije Fonda za Srbiju. Već u ponedeljak, na plenarnoj sednici koja će biti održana u NBS, predstavnici aktuelne vlasti moraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svojim sagovornicima iz Vašingtona da razjasne razloge za izmenu Zakona o Narodnoj banci. Da podsetimo, u vreme najava i donošenja navedenih izmena, Fond je upozoravao da se promenama Zakona bitno narušava nezavisnost centralne banke. MMF je, inače, ostao pri stavu da je monetarna politika Srbije koja je vođena prethodnih godina, jedina svetla tačka ekonomske politike naše zemlje. Čak i nakon izbijanja afere “Agrobanka” iz Fonda su komentarisali da je NBS svoj posao radio kako treba u svim segmentima, pa i u oblasti supervizije bankarskog sektora.U PONEDELJAK O KASI I ZAKONIMA Vlada Srbije u ponedeljak bi trebala da razmatra rebalans budžeta za ovu godinu, kao i set izmena zakona koji bi trebalo da donese, da Srbija u narednoj godini ostvari uštedu od oko milijardu evra. Kako se najavljuje, uz rebalans koji predviđa značajnije uštede na troškovima rada državnih institucija, tu je i izmena Zakona o PDV i Zakona o akcizama. Predviđeno je da se promeni i 25 zakona, a što će za posledicu imati ukidanje više od 100 nameta koje sada ima privreda, a pre svega mala preduzeća i preduzetnici. Murgasova će, kako nam je potvrđeno, za razgovore ispred sebe imati analizu makroekonomske situacije, a koju su, u saradnji sa našim stručnjacima, uradili predstavnici tehničke misije Fonda koji su prošle nedelje bili u Beogradu. Na njenom stolu će se naći i spisak mera za finansijsku konsolidaciju, a koje bi ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić u ponedeljak trebalo da predstavi javnosti. Ministar Dinkić je, inače, o planiranim merama koje bi trebalo da spreče bankrot zemlje, tokom vikenda u Švajcarskoj razgovarao sa prvim zamenikom generalnog direktora MMF Dejvidom Liptonom, kao i prvim zamenikom generalnog direktora Svetske banke Filipom Leruom. Kako “Novosti” saznaju, mnoge od mera koje predviđa Vlada Srbije “na liniji su” onoga što i Fond vidi kao recept za finansijsku konsolidaciju. Tu je i povećanje poreza na dodatu vrednost, viša akciza na cigarete, ukidanje nameta privredi, brisanje mnogobrojnih agencija, ali i subvencionisani krediti i dotacije iz budžeta na koje stručnjaci Fonda i ne gledaju baš blagonaklono. Aranžman koji je Srbija imala sa Fondom stavlja se “ad akta”. Ništa čudno, ako se zna da je ovaj sporazum koji je napravljen krajem prošle godine predviđao budžetski minus od 4,25 odsto BDP, a da srpska državna kasa danas ima deficit od skoro sedam odsto domaćeg društvenog proizvoda. Da podsetimo, sporazum koji je prvobitno bio planiran na 15 meseci, nije doživeo ni prvu reviziju. Prema zvaničnim saopštenjima datim u februaru ove godine, kada su odnosi sa Fondom praktično prekinuti, aranžman je samo “zamrznut”. Međutim, razlog za prekid aranžmana bila je činjenica da je Vlada Srbije predložila, a Skupština usvojila budžet za 2012. godinu koji nije bio u skladu sa onim što je sa Fondom dogovoreno. Kako je nedavno u razgovoru za “Novosti” rekao i Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF za Srbiju, “od decembra prošle godine pravac fiskalne politike Vlade Srbije bio je drugačiji od onoga koji je dogovoren sa Fondom”. Misija je insistirala da se odmah uradi rebalans budžeta, jer su smatrali da je predviđeno emitovanje državnih obveznica i garancija javnim preduzećima, kao i predviđene investicije pre svega u državne banke, u suprotnosti sa programom smanjenja javnog duga. U vreme kada je, u februaru ove godine, Zuzana Murgasova sa saradnicima napuštala Beograd bez dogovora o prvoj reviziji aranžmana, ekonomski stručnjaci upozaravali su da postoji velika verovatnoća da budžetski deficit, do kraja godine, naraste do katastrofalnih sedam odsto BDP. I, upravo je to pozicija sa kojom u ponedeljak predstavnici ekonomskih institucija Srbije ulaze u razgovore sa MMF.OKTOBAR U TOKIJU Sa predstavnicima Fonda razgovaraćemo i početkom oktobra u Tokiju tokom redovnog zasedanja MMF i Svetske banke - rečeno je “Novostima” u Vladi Srbije: - Cilj nam je da već krajem oktobra započnemo pregovore o aranžmanu sa Fondom, koji bi trebalo da stupi na snagu prvog dana 2013. godine, u isto vreme kada i budžet. Srbija će, tokom tih pregovora, prvi put od MMF zatražiti i pomoć za budžet. MMF retko odobrava ovu vrstu povoljnih kredita, ali se procenjuje da, ukoliko aranžman bude dogovoren, Srbija može da računa i na ovaj vid finansiranja budžetske kase. Do sada smo, da podsetimo, od Fonda povlačili sredstva isključivo za popunu deviznih rezervi. Kako je “Novostima” potvrđeno u Vladi Srbije, cilj je da se sa Fondom dogovori aranžman koji bi važio bar naredne dve godine. Razloga za to ima više. Bez “zelenog svetla” Fonda za našu ekonomsku politiku, automatski nema ni kredita međunarodnih finansijskih institucija, a pre svega Svetske banke. Ni ostali kreditori iz sveta, uključujući i Rusku Federaciju, nevoljno ulaze u finansijske aranžmane sa državama koje Fond ne prepoznaje kao one koje imaju ispravnu monetarnu i fiskalnu politiku. U slučaju neuspeha u pregovorima sa Fondom, izvestan je i niži kreditni rejting, a samim tim i manja zainteresovanost stranih investitora za ulaganja. NISU MOGUĆE BRZE PROMENE PORESKOG SISTEMA Ključne promene u poreskom sistemu Srbije nije moguće obaviti brzo, već postepeno u naredne četiri godine, do kada bi trebalo da traje i mandat sadašnje Vlade, kaže Vladimir Ilić, šef poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije. Kao najvažnije reformske poteze u poreskom sistemu Srbije Ilić je naveo pojednostavljenje poreskog postupka, stvaranje efikasnije poreske administracije i smanjenje parafiskalnih nameta. Kao ozbiljan problem u važećem poreskom sistemu Ilić navodi i činjenicu da u Srbiji dominira indirektno oporezivanje. Kako kaže indirektni porezi su, po svojoj prirodi, najlakši za ubiranje, veoma su efikasni, ali su u suštini nepravedni. Direktni porezi koji “pogađaju” imovinu, bogatstvo i prihode, daleko su manje zastupljeni u Srbiji nego, na primer, u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i nizu zapadnoevropskih zemalja, članica EU.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Večernje novosti...