Izvor: B92, 17.Sep.2014, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Univerexport nije na prodaju
Uspešni se poznaju po tome što rešavaju probleme, dobre poteze vuku pre drugih, imaju viziju i znanje da je sprovedu u delo... U srpskoj trgovini takvih nema mnogo ali su time vredniji a njihovo znanje i sposobnost primer kako se gradi i razvija uspešna trgovinska i proizvodna kompanija. O uspešnim poslovnim potezima, stanju u srpskoj trgovini, onome što nas očekuje nakon spajanja Agrokora i Mercatora, neutemeljenog forsiranja dolaska stranih lanaca, ali i koliko je strast prema maloprodaji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << važna za opstanak u srpskoj trgovini za Market network govori Vesna Vučurević, predsednica grupe Univerexport.
Univerexport je jedan od najvećih domaćih trgovinskih lanaca. Nedavno ste zaključili jedan strateški veoma važan posao za kompaniju. O čemu je reč?
Pošto se povremeno provlači priča da je Univerexport na prodaju ili da se prodaje, odmah da kažem da Univerexport nije na prodaju niti se prodaje. Naprotiv, u skladu s našim razvojnim planovima Univerexport širi svoju maloprodajnu mrežu. Dogovorima koji su ovih dana finalizovani o preuzimanju dve trgovinske kompanije Univerexport će postati najveći domaći maloprodajni lanac, a zajedno s maloprodajnom mrežom Trgoprometa imaće više od 130 maloprodajnih objekata.
Šta očekuje Univerexport u narednom periodu?
Pre svega okončanje zakonskog postupka dobijanja saglasnosti Agencije za zaštitu konkurencije da možemo preuzeti kompanije s kojima smo postigli dogovor. Nakon toga biće potrebno organizaciono povezati sve to u jedan skladan i održiv sistem. Paralelno s tim radimo na zameni postojećeg softverskog sistema. To je složen posao koji podrazumeva primenu novog rešenja koje će kontrolisati sve aspekte poslovanja. Obim i struktura Univerexporta danas iziskuju efikasan sistem upravljanja ljudskim i materijalnim resursima. Opredelili smo se za softverska rešenja tri vodeća svetska proizvođača iz oblasti upravljanja lancem snabdevanja, upravljanja skladišnim procesima i procesima u maloprodaji, zatim finansija, kontrolinga, proizvodnje, kasa...
Poseban izazov u toku implementacije predstavlja integracija pomenutih softvera u jedinstven sistem.
Fokus poslovanja i širenja maloprodajne mreže Univerexporta i dalje su Vojvodina i Beograd. Razmišljate li o otvaranju objekata u drugim delovima Srbije?
Osim u različitim gradovima u Vojvodini za sada imamo i tri objekta u Beogradu. Dva smo otvorili ove godne, u naselju Banjica i na Dorćolu, a za sledeću godinu u planu su još dva objekta u glavnom gradu. Ozbiljnije širenje na ovom i drugim tržištima bilo bi problematično dok se ne završi izgradnja našeg distributivnog centra. Kada taj posao privedemo kraju, moći ćemo da razmišljamo o drugim tržištima. Sve će, naravno, zavisiti i od kretanja na tržištu koja stalno moramo da pratimo.
Kako ocenjujete trenutno stanje u trgovini Srbije?
Stanje na tržištu je teško, ali to nije razlog da se ne borimo da budemo bolji. Ovdašnje tržište je specifično jer zahteva poslovnu umešnost i veliku emociju prema trgovini.
Bez emocije se ne može raditi ovaj posao. To je ono što nas drži i zašto smo u ovom poslu. Trgovina u Srbiji je oblast koja se polako stabilizuje, ali i dalje je vrlo turbulentna. Ako ste u tom poslu, morate stalno da pratite promene potrošačke korpe, njenog sastava, navike kupaca, ponudu, trendove... Činjenica da ne reaguju svi jednako u takvom okruženju pruža mogućnost da se poveća tržišno učešće. Naravno, to donosi i veću odgovornost prema potrošačima, ali i veće mogućnosti.
Koliko je situacija složena mogu vam pokazati podaci da je u periodu januar–maj ove godine, na primer, u Srbiji zabeležen pad prodaje prehrambenih proizvoda za devet odsto, a u kategoriji pića za 10 odsto.
Kada govorimo o tome, kako će se na trgovinu u Srbiji odraziti nedavno preuzimanje Mercatora od Agrokora?
To možemo posmatrati kao deo procesa globalizacije koji je neminovan i kod nas. Ne mislimo da će to preuzimanje znatno unaprediti stanje u trgovini u Srbiji, posebno zbog činjenice da je Agrokor vertikalno organizovani holding koji će logično forsirati proizvode svojih kompanija i sopstvene PL proizvode kao i PL proizvode Mercatora. Nova tržišna pozicija znatno menja njihov položaj i odnos prema dobavljačima.
Da li to znači manje mesta na policama novoformiranog lanca za domaće proizvođače?
Logično je da se to desi, a to bi onda moglo da ima mnogo teže posledice po sve ostale učesnike u lancu trgovine i proizvodnje u Srbiji. Zapravo, u istoj poziciji biće i domaći proizvođači i domaći trgovci koji se potpuno neutemeljeno okrivljuju za držanje visokih cena i navodni nedostatak konkurencije na tržištu.
Često se može čuti, pa i u ocenama najviših državnih funkcionera, da u srpskoj trgovini nema dovoljno konkurencije. Šta mislite o tome?
Uopšte se ne slažem s tom konstatacijom. U Srbiji ima mnogo trgovaca, istina različite tržišne snage, ali to nikako ne znači da konkurencije nema. Ona postoji najpre između domaćih učesnika na tržištu, ali i nas sa stranim trgovcima. I pre nego što su se povezali, Agrokor i Mercator ovde su poslovali kao veliki regionalni igrači. Imali smo i još imamo Interex, pa je došao Metro, pa belgijski Delhaize, a bilo je i još nekih regionalnih trgovaca – Tuš, KTC, Pevec... Ne treba zaboraviti ni male nezavisne trgovce koji snabdevaju značajan deo tržišta.
Forsiranje dolaska stranih lanaca nije neophodno, ali se protiv toga ne treba boriti. Činjenica je da strani lanci nastupaju veoma agresivno, ulaze na tržište s velikim brojem objekata i imaju ozbiljne planove. Znamo da se već kupuju lokacije, da njihove firme već deluju u Srbiji i da se ozbiljno pripremaju za ulazak.
Kakvu strategiju treba da primene domaći lanci?
Rešenje za domaću trgovinu jeste u širenju sopstvenih kapaciteta, ali tako da to širenje bude održivo i da ne optereti poslovanje. Što se tiče Univerexporta, možda je naš put za strane kompanije spor, ali iz naše perspektive to je jedino ispravno i ima izgleda za uspeh.
Kakvi su planovi u segmentu proizvodnje?
Univerexport se još od osnivanja bavio proizvodnjom, tako da mi taj segment razvijamo zajedno s maloprodajom. U početku smo imali pogone u kojima smo proizvodili lične marke u segmentu testenina, sladoleda i pekarstva. Ti proizvodi bili su usmereni na popunjavanje ponude naših maloprodajnih objekata. Sistemu je 2007. godine priključena AD Bačka, čime je znatno unapređena ponuda svežeg mesa, pa i proizvoda od mangulice. Pre pet godina počeli smo proizvodnju PL-a i danas u svom asortimaniu imamo više od 600 artikala pod robnom markom. Učešće tih artikala u prodaji u našim objektima je oko 10 odsto. Nastavićemo da razvijamo taj segment jer njime dajemo dodatnu vrednost potrošačima. Ono što je budućnost u tom segmentu, ali i ukupnom poslovanju Univerexporta, jeste i početak organske proizvodnje. U našim maloprodajnim objektima već imamo posebna odeljenja u kojima se nude organski proizvodi, uključujući i kategoriju organskog voća i povrća. Posebnu pažnju posvetili smo i delu asortimana s proizvodima bez glutena i programu koji je pogodan za dijabetičare.
Vide li domaći trgovci u tome šansu da ponude dobavljačima mogućnost da kroz njihovu mrežu plasiraju više svojih proizvoda?
Mi ne možemo da se dogovaramo s proizvođačima. Oni sami treba da procene s kim će i pod kojim uslovima sarađivati, odnosno kroz koje će kanale nuditi svoju robu. Ono što mi možemo i što već radimo jeste da maksimalno podržavamo domaću privredu davanjem maksimalnog prostora domaćoj robi u našoj ponudi. Naravno, ona mora da zadovolji sve standarde kvaliteta.
Pominjali smo dobavljače. Kakva je sada saradnja s njima?
Mi imamo korektne poslovne odnose sa svim našim partnerima i uvek smo jedni druge poštovali. Nama, na primer, nije ni bio potreban zakon o ograničavanju rokova plaćanja da bismo svoje obaveze izmirivali na vreme.
U segmentu organske hrane Univerexport je pionir među trgovcima koji posluju u Srbiji?
Da, prvi smo trgovinski lanac koji je ozbiljno počeo da se bavi time. Već imamo saradnju s proizvođačima organske hrane, a odnedavno smo ušli i u sopstvenu proizvodnju organske hrane. Naime, skoro je završen period konverzije oko 60 hektara zemljišta, a do kraja ove godine naš prvi organski proizvod biće ponuđen potrošačima u svim našim prodajnim objektima.
Zašto vam je to važno?
To je kvalitet po kome vas potrošači i tržište prepoznaju. A mi stalno radimo na tome.
Univerexport je pokrenuo veoma uspešan kanal on-lajn kupovine e-lakolije. Da li ste zadovoljni rezultatima i kako će se dalje razvijati taj segment poslovanja?
E-lakolije je servis koji su potrošači prepoznali kao jedan od načina moderne kupovine. Zasada odlično funkcioniše u većim gradskim sredinama kao što su Beograd, Novi Sad, Vršac i Subotica. Nastojimo da stalno unapređujemo on-lajn servis i usluge koje nudimo potrošačima.
