Izvor: B92, 30.Okt.2013, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U susret Svetskom danu štednje

Beograd -- Srbija dočekuje Svetski dan štednje, 31. oktobar, sa oko 8,4 milijardi evra devizne štednje i oko 23,3 milijarde dinara štednje u domaćoj valuti.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS) s kraja septembra ove godine, u proteklih godinu dana dinarska štednja povećana je 26,9 odsto, a devizna za 5,6 odsto.

Analize NBS, u kojima je posmatrana isplativost štednje u periodu od januara 2001. do oktobra ove godine, kao i isplativost štednje oročene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko Svetskog dana štednje u 2012. godini, potvrdile su ranije nalaze u korist veće isplativosti dinarske štednje.

Tako je u proteklih 13 godina štednja u dinarima oročena na godinu dana bila isplativija od štednje u devizama iste ročnosti u većem broju posmatranih perioda (u 95 od 142), pokazuje prva analiza. Do istog rezultata se dolazi i ako se devizna štednja obračunava po višoj kamatnoj stopi od prosečne.

Štednja u dinarima oročena na godinu dana oko Svetskog dana štednje u 2012. godini, takođe je bila isplativija od štednje u devizama.

Dinarska štednja ostaje isplativija od devizne i pri obračunu kamata po maksimalnim, odnosno minimalnim kamatnim stopama na dinarsku i deviznu štednju, zaključak je analize, koja potvrđuje da je stabilnost kursa dinara u poslednjoj godini učinila dinarsku štednju znatno isplativijom od devizne u tom periodu.

Dodatni element u korist veće isplativosti dinarske štednje je njen poreski tretman, s obzirom na to da kamatni prihod od nje, za razliku od devizne, nije oporezovan.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godine na skupu bankara iz 29 zemalja u Milanu, i od tada ga na razne načine obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije. Na istom skupu osnovan je i Međunarodni institut za štednju, koji danas okuplja više od 940 banka i štedionica širom sveta.

Prosečna mesečna ušteđevina građana Srbije u septembru je iznosila 4.185 dinara i manja je nego pre godinu dana, kada je bila 4.770 dinara, pokazalo je istraživanje Agencije za tržišna istaživanja IMAS.

Građani u najvećem broju, njih oko 75 odsto, štede za vanredne okolnosti i hitne slučajeve, zatim za neku određenu kupovinu 45 odsto, a najmanje za veće nabavke i renoviranje stana, za šta se izjasnilo 38 ispitanika.

Pokazalo se da žene smatraju štednju važnijom nego muškarci, jer brinu za sigurnost u budućnosti, ali su zato njihovi ulozi manji, što pokazuje da muškarci raspolažu sa većim sumama novca.

Najviše štedi populacija od 29 do 40 godina, a štednja opada s rastom godina života, tako da najmanje štede oni iznad 65 godina. Broj građana koji uopšte ne štede povećan je za 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji septembar. Tako 36 odsto njih ne štedi jer nema sredstava, a u manjem broju su oni koji smatraju da nema potrebe.

NBS je, uoči Svetskog dana štednje, pozvala banke da borbu za klijente i povećanje štednje usmere na poboljšanje uslova, širenje lepeze bankarskih proizvoda i obogaćivanje ponude štedišama, uz nastojanje da ponuđene kamatne stope ne prevazilaze nivo kamata koje se nude tokom cele godine.

"Cilj ovogodišnjeg apela NBS nije postizanje minimalnih kamatnih stopa na štedne uloge, već njihovo prilagođavanje realnim mogućnostima od strane banaka. S obzirom na to da trošak izvora sredstava "diktira" i cenu bankarskih kredita, ovakvo ponašanje banaka svakako je i neophodan preduslov za pad kamatnih stopa koje banke zaračunavaju građanima i privredi na sve vrste svojih usluga".

NBS je apelovala na pojedine banke da se uzdržavaju od vođenja politike nelojalne konkurencije i privlačenja klijenata visokim kamatnim stopama na štednju, a građane je pozvala da se, umesto kamatnim stopama, rukovode sigurnošću svojih uloga.

Nastavak na B92...

Radio 021: Uprkos krizi, više se štedi u Srbiji