Izvor: Politika, 26.Dec.2008, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuženi a nekažnjeni
Nezakonite javne nabavke, poput aerodromskog terminala i švedskih šinobusa, godinama bez sudskog epiloga
Mada Srbija godišnje zbog korupcije u javnim nabavkama gubi najmanje 800 miliona evra, za šest godina od donošenja prvog zakona – niko za to nije odgovarao, niti je ozbiljnije kažnjen. Čak ni u slučajevima kad su Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača utvrđivale i ukazivale na očigledne nepravilnosti, tražile da se otklone neregularnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili donosile odluke o poništavanju postupka javne nabavke, a inspekcije i policija naknadno otkrivale da se „iza jedne krije gomila bubašvaba”.
Tako ni posle pune četiri, odnosno tri godine otkako je počelo da se raspetljava klupko zapetljano oko rekonstrukcije terminala 2 beogradskog aerodroma i kupovine švedskih šinobusa za srpske železnice (nabavki vrednih 18, odnosno 3,5 miliona evra), ovi predmeti „dremaju” u tužilaštvu(Železnice) ili su prešli u ruke istražnog sudije (Aerodrom).
U međuvremenu, iako su ugovori potpisani suprotno zakonskim odredbama, rešenjima Uprave i odlukama Komisije pravno ništavi, radovi su završeni, terminal se uveliko koristi, polovni švedski šinobusi su kupljeni i voze dotrajalim srpskim prugama. Kao posledica tako obavljenih nabavki, obnova aerodromskog terminala i šinobusi koštali su više nego što je prvobitno ugovoreno, odnosno procenjeno. Konačna cena obnove terminala uvećana je, prema poslednjim informacijama dospelim u javnost, sa osamnaest na dvadeset i nekoliko miliona dinara (bilo je pokušaja da se naduva i na 47 miliona evra), a deset polovnih motornih vozila koštalo je Železnicu, odnosno državu 3,5 umesto procenjenih 2,85 miliona evra.
A šta je sa onima koji su, kumujući svemu, i umešani u ove afere? Nekažnjeni, ali i neoslobođeni bave se nekim drugim poslovima.
Slučaj aerodromskog terminala dospeo je u javnost u januaru 2004. godine, kada je tek osnovana Komisija za zaštitu prava ponuđača, razmatrajući zahtev austrijske firme „Štrabag”, jednog od učesnika na tenderu za izvođenje radova, delimično poništila postupak za dodelu ugovora na rekonstrukciji terminala 2, u toku koga je za najpovoljnijeg ponuđača izabran konzorcijum „Montanja” (dve italijanske firme i domaća „Kolubara invest-gradnja”). Po odluci državne komisije, tenderska komisija Aerodroma trebalo je da ponovo boduje prispele ponude i donese novu odluku o tome kome će dodeliti taj posao.
Nove odluka nikada nije ni doneta, a nepunih šest meseci kasnije Aleksandar Lukić, predsednik Komisije za zaštitu prava ponuđača, podnosi ostavku zbog pritisaka (filovanih psovkama, uvredama i pretnjama) resornog ministra Velimira Ilića, koji se otvoreno stavio na stranu prekršioca zakona, odbijajući mogućnost da se tender poništi.
Prvoj utvrđenoj proceduralnoj grešci prethodile su i druge nepravilnosti, od nabavki fikusa i piksli za VIP salon po enormno većim cenama od tržišnih. Upravo one su slučaj i plejadu umešanih – od bivšeg ministra i direktora Aerodroma do privatnika sa kojima su sklapali poslove – doveli do suda. Ali, ni posle dve godine otkako je istraga okončana, konačnog epiloga nema. Pred Okružnim sudom u Beogradu u toku je istražni postupak po zahtevu za dopunu istrage protiv osumnjičenih.
Okružno javno tužilaštvo je, u novembru 2004. godine, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, zatražilo sprovođenje istrage protiv nekadašnje ministarke za saobraćaj i telekomunikacije Marije Rašete-Vukosavljević i još 11 osoba.
Osumnjičenima je na teret stavljeno da su tokom 2003. godine, prilikom izrade projekta i rekonstrukcije terminala 2 i VIP salona na beogradskom aerodromu, iskoristili službeni položaj, pribavivši tako više miliona dinara. Istraga je okončana krajem 2006. godine i spisi predmeta su prosleđeni nadležnom tužilaštvu koje je 20. marta prošle godine protiv okrivljenih podiglo optužnicu. Pošto su uloženi prigovori na optužnicu, koji su usvojeni u novembru 2007. godine, predmet je vraćen tužilaštvu. Posle razmatranja spisa, Okružno tužilaštvo je zatražilo dopunu istrage protiv osumnjičenih, po kojoj se sada postupa. Predmet se trenutno nalazi na finansijskom veštačenju, objašnjavaju u Okružnom sudu zašto slučaj još nema sudski epilog.
Kad je o popularnim „šveđankama” reč, po već oprobanom i kasnije primenjivanom receptu u ovoj firmi, bez saglasnosti i uprkos upozorenju Uprave za javne nabavke da se time krši zakon, Železnice Srbije na čelu sa direktorom Milankom Šarančićem kupuju deset polovnih šinobusa iz Švedske bez javnog oglašavanja. Zaobilaze tender i vozove nabavljaju u postupku sa pogađanjem (i to samo sa jednim ponuđačem), obrazlažući to hitnošću nabavke i, iz koraka u korak, praveći niz formalnopravnih propusta. To je potvrdila i policijska istraga.
Međutim, otkako je krajem 2005. Okružno tužilaštvo potvrdilo da mu je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala prosledila svoje izveštaje, u kojima se izričito kaže da su Železnice kršile zakon, slučaj kao da je u rupu propao. Bar za javnost.
Republičko javno tužilaštvo ovih dana nije bilo voljno da na zahtev „Politike” proverava dokle se stiglo, tako da je poslednja zabeležena rečenica o ovom predmetu ona koju je pre tri godine izgovorila Mirjana Ilić, zamenik okružnog javnog tužioca: „U toku je pretkrivični postupak tokom kojeg će biti utvrđeno ima li zloupotrebe i krivične odgovornosti”.
Zvuči prilično ohrabrujuće za sve one koji bi, koliko sutra, krenuli u slične poduhvate.
Sutra: Kazne jure provizije
Vesna Jeličić - Mirjana Derikonjić
[objavljeno: 27/12/2008]
