Izvor: B92, 23.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su na Balkanu videli bankari
Beograd -- Predsednik EBRD-a Žan Lemijer ocenio je na kraju skupštine EBRD-a da je ona bila prilika da region pokaže koliko je napredovao.
Lemijer je poručio da je SCG mesto u koje treba investirati i gde, prema oceni bankara i investitora, postoje dobri uslovi da se investicije i povećaju: "To je mesto gde ima potencijala i gde treba razmotriti mogućnost ulaganja. Ima promena na bolje, ali ima i pitanja. Međutim, ne postoji mesto na kojem nema pitanja i problema, ali za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to su potrebne promene nabolje".
"Da se ide u tom pravcu u Srbiji i Crnoj Gori potvrđuju inevstitori koij su već pristigli u ovu zemlju i koji stalno dolaze, dakle to nije više samo pusta želja već je ovaj region na mapi investitora", kazao je Lemijer.
Sličnu ocenu dao je i predsedavajući Borda guvernera EBRD-a Karl-Hajnc Graser, inače ministar finanija Austrije. On je najavio će preuzimanjem uloge predsedavajuće EU iduće godine, Austrija poslati jasan signal investitorima" da finansijski podrže reformu zapadnog Balkana: "Jako je teško davati preporuke vladama šta treba da da rade kako bitranzicija bila što uspešnija. Ipak, Vlada Srbije prvenstveno treba da se usmeri na dostizanje pravne sigurnosti za sve strane investitore koji imaju želju da ulažu u Srbiju. Ona treba da nastaviti oštru borbu protiv korupcije i da ukloni prepreke za slobodnu trgovinu u regionu".
Sledeća skupština ove značajne finasijke institucije biće održana u Lonodonu iduće godine.
Na radnom ručku zvaničnika Srbije s premijerima i ministrima finansija zemalja regiona zaključeno je da zemlje regiona moraju mnogo bolje komunicirati jer se ugovori o zoni slobodne trgovine ne primenjuju, a svi imaju isti cilj, a to je ulazak u Evropsku uniju.
Vrlo uspešan skup
Srbija je politički stabilna zemlja koja rado sarađuje sa svetom i u kojoj se može dobro zaraditi i stranci su to shvatili, procenili su srpski zvaničnici na kraju dvodnevnog zasedanja Skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj.
Srbiji su najpotrebnija ulaganja, jer bez njih nema novih radnih mesta, a bez posla nema ni demokratije, rekao je potpredsednik vlade Srbije Miroljub Labus. Ovaj međunarodni skup došao je u pravom trenutku: "Rezultat je bolji od mojih očekivanja. Mi se uvek plašimo kako ćemo nešto da organizujemo, ali mislim da smo prevazišli sebe, da smo pokazali jedno ljubazno lice, da su se svi veoma trudili i ja želim da zahvalim organizatorima".
Beograd je ponovo postao svet i atmosfera za ulaganja se vratila, što je dobra novost. Dobro je i to što su republička i lokalna vlast u Beogradu odlično sarađivale, svesne da je to u nacionalnom interesu: "Pre svega za krupne projekte, krupne investitore, infrastruktura, posebno putna, imamo nekoliko ponuda za pomoć u koncesijama, od investicionih banaka do EBRD, koja bi želela da pomogne oko restrukturiranja ovog velikog posla na Koridoru 10, plus auto-put do Požege. Tu je i energetika, sve oblasti. Takođe telekomunikacije", kaže Mlađan Dinkić.
Stranci su, kako je rečeno, dobronamerno sugerisali da popravimo zgrade u centru Beograda razrušene tokom bombardovanja. Jedna od najvećih prepreka za ulaganje je nerešena svojina nad zemljištem i sporo dobijanje građevinskih dozvola, rekao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić: "Sva pitanja koja se tiču vlasništva na zemljištu, urbanizma i građevine, moraju da se preispitaju u ovoj zemlji, da se privatizuje gradsko građevinsko zemljište, da se donesu urbanistički propisi i da se promeni zakon o planiranju i izgradnji objekata, da se omoguće brže procedure za izgradnju. To je najveća prepreka".
Srpski zvaničnici razgovarali su sa stranim bankarima i investitorima i o dolasku osiguravajućih društava, dobrovoljnom penzionom osiguranju i usaglašavaju pravnog sistema Srbije sa Evropskom unijom. Najavljena je i ratifikacija sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji se inače već primenjuje.
Zadovoljstvo organizacijom i gradom
Kako Beograd izgleda strancima najbolje mogu da kažu žene guvernera i ministara finasija koje su ova tri dana iskoristile da razgledaju grad. Bojazan da smeštaj za visoke zvanice neće biti odgovarajući nestao je pred gostoprimljivošću Beograđana.
Obilazak Beograda supruge guvernera i ministara finansija završile su su u kafani Dva jelena u Skadarliji. Za razliku od svojih muževa, one su imale priliku da vide Beograd, posete Kalemegdansku tvrđavu, Etnografski muzej, Konak knjeginje Ljubice i Beli i Stari dvor.
Kao što je red, ove dame su o domaćinu rekle sve najbolje. Supruga predsednika Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj Žan Mari Lemijer peti put je na zasedanju skupštine Evropske banke i kaže da se smeštaj i usluga koji su imali u Beogradu ne razlikuje od ostalih gradova u svetu: "Prvi put sam u Beogradu kao i većina koji su došli na skupštinu Evropske banke. I ono što smo videli zaista je drugačije od onoga što smo očekivali. Ovaj grad je mnogo propatio, ali vide se promene. Imali smo veoma srdačnu dobrodošlicu. Svideo nam se Etnografski muzej, slušali smo dobru tradicionalnu srpsku muziku. I Beograd je veoma živo mesto".
Gospođa Lemijer nije sklona kupovini, ali zato će ostale supruge popodne i sutrašnji dan provesti u kupovini. Najviše su im se svidele ikone.
Strani izveštači su takođe imali reči hvale za Beograd:
"Bio sam prilično iznenađen kvalitetom vaših restorana. U odnosu na pre 20 godina promena je spktakularna, proveo sam lepo veče u restoranu, dobra je muzika, hrana i usluga. Bio sam baš impresioniran promenama na koje sam naišao. Mislim da je najupečatljivija količina pozitivne energije na ulicama, ljudi sede u kafićima, izlaze uveče i sve to čini dobru atmosferu", kaže Endru Herst, novinar Rojtersa.
"Sili smo u Skadariji, jeli smo roštilj, bilo je baš dobro. Sviđa mi se grad, veoma je lep, a sviđa mi se i srpska muzika koja je slična Bugarskoj. Ono što mi se ne sviđa jesu putevi, posebno do bugarske granice", kaže Irina Aleksejeva, BTV Bugarska.
Podrška, ali čemu
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da region Jugoistočne Evrope ulazi u fazu veće stabilnosti, što pokazuje i odluka EBRD da Godišnju skupštinu održi u Beogradu. S takvom ocenom saglasan je predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji je izjavio da Skupštinu vidi kao šansu za ekonomiju, a ne kao podršku državnoj zajednici.
"To apsolutno razumem kao šansu za nove investicije, za podsticaj pristupanja EU, za šansu da iskoristimo ono što su naši resursi u privredi i mogućnost da ubrzamo razvoj. Ne doživljam to kao podršku SCG, već kao šansu da iskoristimo ono što su naše razvojne mogućnosti. Mislim da ih treba maksimalno iskoristiti", kaže Vujanović.
"Evro za pet godina"
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je Srbija spremna da evro kao zvaničnu valutu uvede za manje od pet godina.
Na okruglom stolu u organizaciji italijanske banke "Inteza", o uvođenju evra, na Skupštini EBRD, Jelašić je rekao da je evro u Srbiji već ušao u upotrebu jer je za većinu građana najvažnija stvar koju ujutro žele da znaju kurs evra. "Pravo je pitanje kako preći na evro odmah posle desetogodišnjeg ubeđivanja javnosti da prihvati dinar i da se ne boji da štedi u dinarima", kaže Jelašić, prenosi Beta.
Međutim, Jelašić je potom izjavio da je pogrešno interpretiran u vezi sa izjavom o spremnosti uvođenja evra kao zvanična valute. "Verovatno je nastala zabuna oko izjava zamenika guvernera Narodne banke Hrvatske Borisa Vujčića", rekao je Jelašić.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da se ne razmišlja o mogućnosti uvođenja evra kao zvanične valute u Srbiji.
"Diplomatski i pravni spor"
Jedan diplomatski i jedan poslovni spor bacili su senku na Godišnju skupštinu EEBRD, piše "Fajnenšel tajms".
List navodi da se Beograd nadao da će taj skup ići u prilog reformama i ekonomskom rastu, dok je EBRD želela da, pod sloganom "Izgradnja mostova", bude promovisana regionalna saradnja. "Ali i Srbiju i EBRD je pogodila odluka ministra finansija Hrvatske Ivana Šukera da ne prisustvuje skupu", piše list, prenosi BBC. Portparol Vlade Hrvatske je izjavio da Šuker nije imao nameru da svojim nedolaskom nanese štetu, navodi list i podseća da je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić prethodno otkazao posetu Beogradu.
Ministre u Srbiji zbunile su i optužbe predsednika kompanije "Valeant farmasjutikals interenešenel" Roberta O'Lirija, koji je u otvorenom pismu potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu optužio Srbiju za neuvažavanje međunarodnog prava i protivzakonito nepoštovanje imovine. Spor "Valeanta" i Beograda u vezi je s "Galenikom", mešovitim preduzećem te kompanije i Vlade Srbije, koje su 1999. preuzeli službenici Slobodana Miloševića. Spor je završio pred Arbitražnim sudom pri Međunarodnoj trgovinskoj komori, ali je rešenje tog suda, novembra 2004, otvorilo novi sukob jer "Valeant" tvrdi da je Beogradu naloženo da plati odštetu od najmanje 50 miliona dolara, dok Beograd kaže da je ta suma maksimalna, a ne minimalna.
Labus je, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", izjavio da Srbija nedvosmisleno podržava pravo na privatnu svojinu, ali je priznao da je Beograd suočen s teškoćama u ustanovljavanju vlasničkih prava zbog sistema zaostalog iz SFRJ i loše definisanog društvenog vlasništva, prema kojem akcije poseduju država, lokalne vlasti i radnički saveti, prenosi Fonet.
.jpg)
