Izvor: Politika, 10.Okt.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta može da pokvari Krstićevu računicu
Ukoliko zbog povećanja PDV-a dođe do pada potrošnje ili rasta sive ekonomije, budžet se neće puniti kako je planirano
Očekivanje ministra Krstića da će se zbog povećanja PDV-a sa osam na deset odsto u budžet sliti dodatnih 200 miliona evra ostvariće se samo ukoliko ne dođe do pada potrošnje i rasta sive ekonomije. Odnosno, ukoliko građani nastave da kupuju istu količinu robe kao i do sada i da to ne čine „na crno”.
Međutim, ukoliko zbog povećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog poreza dođe do poskupljenja u supermarketima i potrošači počnu manje da kupuju, to bi moglo da pokvari računicu ministra finansija. Tim pre što nas višegodišnje iskustvo uči da povećanje maloprodajnih cena uvek bude znatno veće od procenta u kojem je skočio evro ili se povećali porezi. Situacija je utoliko lošija što se u Srbiji od početka krize kontinuirano beleži pad prometa u maloprodaji, pa samim tim i punjenje budžeta. Tako poslednji podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je promet robe u trgovini na malo u našoj zemlji u avgustu ove godine 4,6 odsto manji nego što je bio u avgustu 2012. godine. Alarmantan je i izveštaj Privredne komore Srbije po kojem i hranu kupujemo manje nego ranije. Podaci objavljeni u aprilu ove godine pokazali su da je u toku cele 2012. godine u našoj zemlji potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva manje nego 2011. godine, 6,5 odsto mesa manje, kao i 4,7 odsto manje mleka. A uzroci su dvojaki – zbog besparice se manje kupuje, ali su i mnogi trgovci počeli da rade „na crno”.
Ekonomisti, međutim, ne strahuju da bi zbog očekivanih poskupljenja moglo da dođe do pada potrošnje. Goran Nikolić, saradnik Centra za evropske studije, smatra da će se projekcije o punjenju budžeta po osnovu računice ministra Krstića u najvećoj meri ostvariti, jer hrana mora da se kupuje bez obzira na povećanje cena.
– Mislim da će najveći deo proizvoda za koje će PDV biti povećan građani nastaviti da kupuju kao i do sada, jer je reč o artiklima koji su neelastični na povećanje cena. To znači da ima malo prostora za odricanje. Jednostavno, hleb, mleko, meso, voće, povrće morate da kupujete – objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, do pada potrošnje može doći kod onih artikala za koje će PDV sa osam biti povećan na 20 odsto. A kako je najava iz vlade da je reč o proizvodima koji nisu egzistencijalni, pretpostavlja se da bi u toj grupi mogli da budu artikli poput računara.
– Tu može da dođe do pada prometa, jer će se raditi o poskupljenju od gotovo 12 odsto, što nije malo, naročito ukoliko je reč o skupljim proizvodima – zaključuje Nikolić, ali dodaje da će mnogo veći problem biti kako nakupiti taj novac za budžet, a to otvara problem na koji upozorava i ekonomista Aleksandar Stevanović. On kaže da bi predviđanja o većem prilivu novca u budžet zbog povećanja PDV-a mogla da se izjalove, ali ne samo zbog pada potrošnje.
– U ovom slučaju to smanjenje neće biti većeg obima, ali će se pojačati sivo tržište. Ono što nas plaši jeste da će država administrativnim merama pokušati da ovaj teret prebaci na proizvođače i trgovce kao što se već dešavalo – kaže Goran Kovačević, vlasnik trgovinskog lanca „Gomeks” i potpredsednik Unije poslodavaca.
Kako objašnjava, reč je o merama koje su iznuđene i kratkoročne i povećanje poreza će povećati prihod u budžet, ali to neće dovesti do privredne ekspanzije već do krpljenja budžetskih rupa. Jedine jasne uštede, navodi on,jesu na platama javnog sektora što vidi kao zaokret. Smanjenje subvencija je, sa druge strane, najavljeno bez preciznih brojki.
–Očekujemo mnogo problema. Ali mi podržavamo ove aktivnosti kao prvi korak u sistemskom rešenju koje mora biti dubinsko i sveobuhvatno i da uključi i neefikasan politički sistem kao glavni generator privrednih problema – zaključuje Kovačević.
S. Despotović
-----------------------------------------------------------
Nedostaje razvojna komponenta
Predlog ekonomskih mera predstavlja prvi korak u smanjivanju troškova administracije, ali nedovoljan jer će teško nadomestiti manjak koji će budžet imati u narednim godinama. Takođe, izostala je razvojna komponenta u planu vlade jer mere sugerišu da će zaduživanje i dalje biti osnovni način obezbeđivanja likvidnosti, a nije pomenuto za šta će taj novac tačno biti namenjen, navodi se u jučerašnjem saopštenju NALEDA – Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
– Drugim povećanjem PDV-a u kratkom periodu vlada je zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Dobar model kako da se to uradi jeste ukidanje doprinosa na zdravstvo i nezaposlenost dok bi nedostajuća sredstva mogla da budu obezbeđena kroz viši PDV. Sa druge strane, to bi dalo šansu da svi građani imaju zdravstvenu zaštitu – objašnjavaju, dodajući da su ohrabrujuće najave izmena Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji, kao i smanjivanje subvencija za preduzeća koja proizvode gubitke.
objavljeno: 10.10.2013
.jpg)
