Izvor: S media, 01.Okt.2011, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pripremljena za novu krizu
Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju: Povećanje deficita je generalno razumna ideja.
Implementacija, implementacija, implementacija. To je pravo pitanje u Srbiji. Sve vreme. U svakom pogledu. U smislu strategije, naš program je dobar, ali je sporno kakva će biti primena - reči su Alberta Jegera, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju koji u ekskluzivnom intervjuu za Danas tokom godišnjeg zasedanja ove institucije u Vašingtonu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << govori o detaljima novog aranžmana, kompromisima na koje se moralo pristati zbog predstojećih izbora, odbijanju srpskih političara da sprovedu reforme sa kojima se i sami potpuno slažu i razlozima zbog kojih smatra da je Srbija ovog puta dobro pripremljena za novi talas krize.
- Ceo sastanak je bio pod senkom dešavanja u globalnoj ekonomiji i evrozoni, što je bilo od velikog interesa za srpsku delegaciju. Mnogo smo razgovarali o tome. S obzirom na predizbornu klimu u Srbiji, srpskoj delegaciji smo iznova ponavljali kolika je potreba da se ostane u okviru fiskalnih ciljeva. Znamo da predstoje izbori, ali očekujemo da strukturne reforme neće biti stavljene na led.
* Pomenuli ste fiskalnu disciplinu i držanje ciljeva. Međutim, sada imamo revidirane ciljeve jer su svi prethodni promašeni. Kako vi na to gledate?
Bajec: Očekujem uspešan novi aranžman
- Kako mi kažemo, hajde da zadržimo crkvu u selu. Cilj deficita je revidiran nagore, to je tačno, za oko 13 milijardi za opštu državu. Iza toga je to što imamo reviziju procene rasta za ovu godinu sa tri odsto na dva odsto i prema fiskalnim pravilima, manji rast automatski znači pad prihoda zbog čega je potrebno određeno prilagođavanje fiskalnih ciljeva. To je generalno razumna ideja. Istovremeno, potrošnja će biti veća zbog veze plata, penzija i socijalnih doprinosa sa inflacijom. To nije zato što je vlada odlučila više da troši, već zato što je to u zakonu navedeno tako. Kada se sve to sabere, moralo je da bude rezova i smanjene su kapitalne investicije.
* Kada ste odlazili iz Srbije, rečeno je da će investicije biti smanjene za 5,9 milijardi, a kada je objavljen rebalans ispostavilo se da je rez čak 8,8 milijardi, kada se uračuna NIP. Da li je to dogovoreno sa vama?
- To funkcioniše tako što se mi dogovorimo o ciljevima za fiskalni deficit i tako što dogovorimo ukupni okvir za budžetsku potrošnju. Ali, kako će politički proces onda odrediti tačnu kompoziciju te potrošnje, mi time ne možemo da mikroupravljamo. To je ishod političkog procesa.
* Da li ste bili iznenađeni ili razočarani kada ste videli brojku?
Završnica pregovora sa MMF-om
- Mi bismo svakako preferirali manje rezove na kapitalnim investicijama i stavili veća ograničenja na drugim mestima za koja smatramo da su manje produktivna. Ali, treba imati u vidu da je ukupna potrošnja za kapitalne investicije jedno pitanje, ali da je takođe važno da proces budžetiranja kapitalne potrošnje prvo mora da bude reformisan. Treba da se usvoje višegodišnji planovi budžeta za investicije. Trenutno je to vrlo kratkoročno orijentisano. Pravila o nabavkama za kapitalne investicije koje se finansiraju domaćim sredstvima su vrlo nezgrapna. Potrebno je da se u Ministarstvu finansija unapredi sposobnost procene investicionih projekata, jer generalno niko nema dokumentaciju niti pojma o tome šta se dešava sa kapitalnom potrošnjom na raznim nivoima vlasti.
* Koliko mislite da ćemo još imati šokova zbog događaja u Grčkoj i celoj evrozoni i manjka spoljne tražnje?
- To je veliko pitanje, koje zavisi od razvoja događaja u evrozoni. Evrozona je veoma važna za Srbiju, naročito Nemačka, Italija i Austrija. Videćemo. Mislim da smo već postavili realističnu stopu rasta za 2011. godinu. Za narednu godinu predviđamo tri odsto, ali moramo da vidimo kako će se u narednih nekoliko meseci razvijati spoljna trgovina.
* Mislite li da su rizici veliki?
- Mi smatramo da rizik nadole za rast od tri odsto jeste veliki, ali da sve zavisi od toga šta će se dogoditi u evrozoni. Sada su svi u ovom regionu u istom položaju u tom smislu.
* Postoji to pitanje koliko smo pripremljeni za novu krizu?
Krkobabić: Povećanje penzija nije dovedeno u pitanje
- Ako bude svežeg talasa negativnih prelivanja, to će naravno biti bolno. Preduzeća su već rastegnuta i nezaposlenost je velika. Ali istovremeno bih tvrdio da je Srbija prilično dobro pripremljena ovog puta. Spoljni deficit je daleko manji nego što je bio 2008. godine. Deficit je bio preko 20 odsto BDP-a. Kurs se prilagodio od 2008, pa je sada daleko konkurentniji. Sada imate devizne rezerve koje su i dalje visoke, imate bankarski sistem koji je i dalje dobro kapitalizovan i visoko likvidan, tako da tu ne morate da budete ekstremno zabrinuti i konačno sa izdavanjem milijardu dolara obveznica, postoji fiskalna gotovinska rezerva koja može da drži finansije na mestu. Plus, tu je i stend baj aranžman, koji jeste iz predostrožnosti, ali koji može da se iskoristi ako stvari krenu nagore. Tako da postoji mnogo bafera.
(Danas)
