Izvor: Politika, 18.Okt.2014, 12:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruske milijarde i dalje čekaju

Deset milijardi dolara za investicije pomenuto i prilikom Putinove posete u martu 2011, ali su konkretna ulaganja znatno manja

Deset milijardi dolara ruskih investicija namenjeno je Srbiji, poručio je prilikom kratke posete predsednik Rusije Vladimir Putin. Iste naslove u novinama imali smo u medijima i posle njegove prethodne posete Srbiji u martu 2011. godine.

Tolike pare nisu u međuvremenu stigle do nas. Za tri godine ruske investicije iznosile su nepunih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 148 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. U godini posete Vladimira Putina (2011.) investirali su 74, sledeće 18, a lane 45 miliona evra. Biće da se tu radi i o ulaganjima već prisutnih ruskih kompanija poput NIS-a i „Lukoila”. Rusi su inače do sada ukupno uložili u Srbiju tri milijarde dolara.

Prilikom pređašnje Putinove posete potvrđena je izgradnja gasovoda „Južni tok”, dodatno rusko ulaganje od 500 miliona evra u NIS, razvijanje mreže benzinskih pumpi „Lukoila”, nove investicije u energetski sistem i elektrane, realizacija kredita od 800 miliona dolara za železnicu...

Ovog puta najavljeno je da bi Rusi čak u naredne tri godine mogli da investiraju deset milijardi dolara u hemijski kompleks, poljoprivredu, visoke tehnologije. I ne samo to. Dogovoreni su i izvozni poslovi. Za početak „Fijatovih” automobila i poljoprivrednih proizvoda, posebno sira. Prema najavama zvaničnika, mogli bi da dobijemo kvotu za bescarinski izvoz od oko 10.000 automobila, ali je neizvesno da li dozvoljena kvota podrazumeva i reciprocitet, to jest da i Rusi nama pod istim uslovima mogu da prodaju automobile njihove proizvodnje.

Putinova izjava o tome da bismo mogli da dobijemo određenu kvotu za „fijat 500L” prijatno je iznenađenje, jer prilikom njegove prethodne posete stavljeno nam je do znanja da o takvom izvozu ne može biti reči. Rezerve i sada postoje iz prostog razloga što „Fijat” već ima svoje pogone u Rusiji i što Rusi štite radna mesta u sopstvenoj automobilskoj industriji.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da u najavama ruskih investicija od deset milijardi evra nema ništa novo, jer političari vole da tako nešto pomenu kao mogućnost. Po njemu, tolike investicije nisu nerealne, jer je reč o velikoj zemlji, ali smo problem mi koji ne iskoristimo ni ono što nam daju, poput kredita za železnicu, od koga je samo mali deo iskorišćen.

– Ekonomski najvažniji je onaj deo koji se odnosi na prodaju naših poljoprivrednih proizvoda, jer Srbija tu ima izvanredne mogućnosti. Otvorio nam se prostor zbog uzajamnih sankcija Rusije i EU, a kada jednom uđete na neko tržište i imate šta da ponudite, možete i da ga zadržite – smatra Savić.

Na podsećanja da nas je Evropska komisija upozorila da ni na koji način, uz državnu pomoć, subvencije i kredite, ne smemo da povećamo izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju i da smo obećali da ćemo to poštovati, Savić odvraća da postoje razni mehanizmi da to poštujemo i da ne izazovemo reakciju EU.

– Nama je jasno stavljeno do znanja da mi u narednih pet godina ne možemo da se nadamo članstvu i zato moramo da vodimo računa o sopstvenim interesima. Naš veliki problem je što mi zapravo nemamo dovoljno robe koju Rusi traže, poput sira, mesa i mleka. Stočarstvo nam je u očajnom stanju, a te proizvode visokog kvaliteta ne možemo u dovoljnim količinama da stvorimo za godinu dana – kaže naš sagovornik.

On dodaje da je tokom Putinove posete bilo govora i o hemijskom kompleksu. To je, po njegovom mišljenju, druga najvažnija stvar pored poljoprivrede, jer je reč o preduzećima iz tog sektora MSK kod Kikinde, Azotari i Petrohemiji.

Ono što za Srbiju danas nije bila dobra vest, kaže Savić, jeste to što je Putin nedvosmisleno rekao da za „Južni tok” da mora da postoji obostrana volja – i Rusije i EU, a samim tim i Srbije, kao zemlje kroz koju će cevi proći na putu do Austrije

Od Fijata 40 miliona evra

Ekonomisti su izračunali koliko para Srbija može da očekuje po osnovu izvoza kontigenta od 10.000 „Fijatovih” automobila u Rusiju. Računica Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, pokazuje da će našoj zemlji „čisto” od tog posla ostati oko 40 miliona evra. On je pošao od pretpostavke da je prosečna jedinična vrednost izvoza „fijata 500L” u 2013. bila 11.667 evra. To znači da ukupan izvoz kontigenta od 10.000 automobila postiže vrednost od 116.670.000 evra. Međutim, na jedan evro izvoza automobila dolazi i 0,6 evra uvoznih komponenata, objašnjava Nikolić. Što znači da će neto efekat tog posla biti oko 40 miliona evra. A. T.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 18.10.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na Politika...