Izvor: Politika, 08.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezerve oprezno izlaze na tržište
Država u ovom času ne kupuje žito, jer bi svojim nabavkama samo dolila ulje na vatru visokih cena
Tromesečna zabrana izvoza žitarica, iako ekonomski nepopularna, jer mi se ipak zalažemo za slobodno tržište, naišla je na razumevanje svih učesnika u lancu proizvodnje hrane i očekujem da će smiriti cene pšenice i kukuruza, izjavio je za naš list Slobodan Damnjanović, generalni direktor Direkcije robnih rezervi Srbije. " – Mi pokušavamo u okviru finansijskog plana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da povećamo rezerve žitarica, ali su tu brojni izazovi. Pre svega, ograničeni smo sredstvima, čiji su iznosi odmereni prošle godine, a cena žitarica je znatno povećana. Sem toga, kada bismo se sada pojavili na tržištu da kupimo pšenicu, na primer, pogurali bismo joj ionako visoku cenu. Sadašnja razmišljanja su da bi to eventualno trebalo uraditi na jesen, kada proizvođači budu praznili silose da bi u njih stavili kukuruz – objašnjava Damnjanović, dodajući da je uzrok poskupljenja kukuruza i to što je postao sirovina za biodizel, a mi već imamo dve takve fabrike.
Po njegovim rečima važno je da se strateški planira upravo sam taj trenutak pojavljivanja na tržištu. Na disparitete utiče mnogo faktora pa čak i da ima dovoljno sredstava pitanje je da li treba intervenisati jer neko može biti doveden u neravnopravan položaj. Takav je upravo slučaj kad meso enormno poskupi pa se od države očekuje da intervencijom zaštiti potrošače. Međutim, u tim situacijama najzad profitiraju proizvođači kojima država u suprotnim situacijama nije baš tako brzo priticala u pomoć.
Damnjanović kaže da nisu tačne trdnje da Direkcija robu ima više na papiru, nego u stvarnim zalihama i da svih strateških roba imaju u propisanim količinama. U Direkciji je trenutno aktuelno zanavljanje zaliha pšenice putem razmene semenske pšenice za merkantilnu ovogodišnjeg roda, kao i zanavljanje "na zeleno" ugovaranjem razmene takođe semenske pšenice za merkantilnu roda 2008. godine.
– U narednom periodu aktivnije ćemo davati na zajam neku robu koju više imamo na zalihama, a to će nam omogućiti da ne zavisimo samo od budžetskih sredstava, već da dođemo do sopstvenih koja su nam, između ostalog, potrebna i za pokrivanje troškova koje imamo kod skladištenja.
Od državne institucije, kakva su robne rezerve, tradicionalno se očekuje da spreči poremećaje na tržištu, prehrambenih proizvoda, naravno, a naročito se mnogo očekuje i od novog zakona o robnim rezervama koji je u pripremi i čije se donošenje očekuje krajem ove ili početkom naredne godine.
– Valjalo bi naći meru državnog uticaja kako bi se pomoglo poljoprivredi u ovom tranzicionom periodu, a da se pri tom ne naruše standardi EU i STO sa kojima propise tek moramo da uskladimo. Mi se često u ovom smislu poredimo sa zemljama u okruženju, Slovenijom koja ima jedan razvijen sistem intervencija na tržištu, ali koja je istovremeno i članica EU pa može da koristi njihove fondove. S druge strane Hrvatska se u prvom članu zakona o robnim rezervama ogradila od državnih intervencija, verovatno zbog propisa STO, ali dalje u zakonu putem davanja na zajam neke robe dozvoljava državni uticaj – veli Damnjanović.
Upravo pozajmljivanje neke robe iz robnih rezervi bilo je "na tapetu" ovdašnje javnosti, pa su se neretko pekari bunili zbog, kako su rekli, privilegovanih raspodela brašna, a čule su se i zamerke da je pojedinim prehrambenim industrijama ranije baza bila u robnim rezervama, a ne na njivi. Poznato je, inače, i da Direkcija vodi izvestan broj sudskih sporova.
– Rad Direkcije bi trebalo da bude što transparentniji i sa širim krugom potencijalno zainteresovanih smo voljni da srađujemo. Direkcija nije dobrotvorna ustanova i samo mera dobrih poslovnih običaja može biti mera buduće saradnje. U obligacionim odnosima Direkcija je bila zaštićena bankarskim garancijama, ali tačno je da je bilo slučajeva da je prilikom kontrole skladištenja utvrđeno da nema svih preuzetih količina – kaže Damnjanović.
Problem cene svinja zimus samo je privremeno odložen, a ovih dana, zbog suše i visokih cena žitarica, pojavio se u sasvim suprotnom obliku. Tovljenici su već poskupeli, a samim tim cene mesa i prerađevina u maloprodaji. S druge strane, zbog visokih cena žitarica tov se slabo zanavlja pa zato već mnogi stručnjaci upozoravaju da će meso na jesen biti još skuplje. Otuda i pitanje da li robne rezerve već sada nekom intervencijom, poput kupovine veće količine žitarica koje bi kasnije ponudile proizvođačima po nižom cenama, mogu da spreče neki takav nadolazeći poremećaj.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Intervencije već od danas
Popis robe u robnim rezervama je pri kraju i država će, najverovatnije već danas, početi sa intervencijama, izjavio je načelnik odeljenja za cene i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine i usluga Mladen Radović. "Država će iz robnih rezervi intervenisati pozajmicama brašna i pšenice direktno pekarima i mlinarima, tako da će to smanjiti korekcije cena", kazao je Radović.
Prema njegovim rečima, napraviće se precizni bilans robnih rezervi i intervenisaće se tamo, gde su poskupljenja prehrambenih proizvoda najveća.
Radović je poskupljenje hleba vojvođanskih pekara ocenio kao "ishitrenu odluku". "Trebalo je korigovati cene, ali ne odmah i u razumljivim granicama, a argument za neposkupljenje hleba je i to što hleb jedemo od roda pšenice od prethodne godine", kazao je on.
Ocenjujući poskupljenje drugih životnih namirnica, on je naglasio da država ne može reagovati administrativnim merama, jer je to u suprotnosti sa slobodnim formiranjem cena. "Doći će do povećanja cena, ali nikako u najavljenom procentu. Verujem da će tržište kazniti one koje su bili ishitreni i vratiti cene na prihvatljivi nivo", dodao je on.
Beta
-----------------------------------------------------------
Hrana gura inflaciju
Nezapamćene vrućine i dugotrajna suša koja je ove godine u Srbiji nanela poljoprivredi veliku štetu izazvala je rast ili najave rasta cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što će se odraziti i na prekoračenje projektovane stope inflacije od 6,5 odsto do kraja godine, smatraju neki ekonomisti.
Pomoćnik direktora u Institutu za ekonomiku poljoprivrede Vladana Hamović izjavila je da će projektovana inflacija od 6,5 odsto najverovatnije biti probijena, ali da će ostati u okvirima jednocifrenih vrednosti.
Prema proceni Hamovićeve, inflacija bi do kraja godine "mogla da ode i do nekih osam odsto", što, kako je navela, "nije ništa strašno, jer to ne bi bilo veliko odstupanje od projektovane".
Kako je ocenila, na probijanje inflacije najviše će uticati najavljeno poskupljenje struje i rast cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, prouzrokovano promenjenim klimatskim uslovima "koji su nas ove godine opet na neki način iznenadili". "Sasvim je opravdano očekivati da će se to odraziti i na finalne proizvode, na šećer, ulje, brašno. Kod svih proizvoda ovogodišnjeg roda, koji će se pojaviti u septembru u prodaji, trebalo bi očekivati određeni rast cena", kazala je Hamovićeva.
Prema njenim rečima, najavljeno poskupljenje struje, "bez obzira da li će biti pet, tri ili osam odsto", imaće uticaja na kretanje cena zato što je to jedan od najvažnijih inputa u proizvodnji svake robe i usluge.
Posledice probijanja inflacije najvećim delom osetiće potrošači, navela je ona, ali je izrazila i nadu da to ipak neće mnogo uticati na standard i uslove života stanovništva.
Predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević izjavio je Tanjugu da bi projektovana inflacija od 6,5 odsto do kraja godine bila probijena i da nije bilo suše koja je prouzrokovala poskupljenje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. "I pre toga je bilo jasno da inflacija ne može ostati na 6,5 odsto ove godine. Već je dostigla 4,8 za sedam meseci i ako samo bude išla po 0,6 za preostalih pet meseci to je još tri procentna poena, što je 7,8 odsto na godišnjem nivou", ocenio je on.
On procenjuje da će do kraja godine inflacija "verovatno biti negde između osam i 10 odsto".
Tanjug
[objavljeno: 08.08.2007.]
.jpg)
