Izvor: B92, 06.Apr.2014, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaje se Arena Zagreb?
Zagreb -- Prošle nedelje prihvaćen je Plan finansijskog restrukturiranja hrvatske građevinske kompanije Ingra. Jedna od opcija za namirenje duga je prodaja Arene Zagreb.
Plan finansijskog restrukturiranja Ingre prošao je zahvaljujući glasovima finansijskih institucija, koje su najveći poverioci, prenosi portal SEEbiz.
Ingra najveći dug ima prema BKS Bank AG - 244.924.576,73 kune (32 miliona evra), ali dugovi prema ostalim bankama nisu ništa manji.
Tako Grupi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Privredne banke Zagreb Ingra duguje 29 miliona evra, Sosijete ženeral - Splitskoj Banci nešto manje ‚oko 20 miliona evra, Zagrebačkoj banci oko 15 miliona evra, članicama grupacije Rajfajzen banke preko 13 miliona evra, a grupaciji Erste banke oko pet miliona evta. Ingra je dužna i Hrvatskoj banci za obnovu i razvoj (HBOR), koji potražuje nešto više od 4,7 miliona evra duga.
Predstečajni postupak pokrenut je 27. avgusta prošle godine. Ukupan iznos utvrđenih potraživanja, kako se navodi u rešenju Nagodbenog veća od 27. marta ove godine, iznosi 1.264.063.990,61 kunu (165 miliona evra). Osporeno je 213.453.037,75 kuna (28 miliona evra) potraživanja. U istom rešenju se navodi i kako je izvršeno prebrojavanje utvrđenih potraživanja sa dospelim kontrapotraživanjima Ingre u iznosu od 5.833.253,94 kune (764.000 evra), a preostali iznos potraživanja iznosi 1.258.751.007,17 kuna (164,8 miliona evra).
Samom Ministarstvu finansija Ingra duguje 42.000 evra, ali je iznos ukupnog duga prema državi i više nego deseterostruko veći ako se tome dodaju razne državne institucije i preduzeća u državnom vlasništvu i suvlasništvu, i iznosi preko pet miliona evra.
Tako se na popisu poverilaca nalazi i Kroacija osiguranje, kojem Ingra duguje čak 3,6 miliona evra. Dug prema Hrvatskoj eletroprivredi (HEP) iznosi oko 57.000 evra, Hrvatske šume prijavile su 250.000 evra potraživanja, a Hrvatske vode oko 74.000 evra. Među brojnim poveriocima iz državnog sektora je i Grad Zagreb, kojem Ingra duguje 326.000 evra. Zasad nije poznato koliki će tačno dug država predstečajnom nagodbom otpisati Ingri, kao ni na koliki će otpis pristati ostali poverioci.
Prema podacima iz predstečajne nagodbe, Ingra duguje oko četiri miliona evra povezanim preduzećima.
Kako se navodi u Nacrtu predstečajne nagodbe, Ingra deo potraživanja planira da namiri obveznicama koje će izdati najkasnije u roku od devet meseci od pravosnažnog rešenja o predstečajnoj nagodbi. Obveznice planiraju da izdaju do maksimalnog nominalnog iznosa od 61.268.057 evra. Jedna obveznica će vrediti 1 evro. Kamatna stopa iznosiće 4,5 posto, uz mogućnost rasta na 5,5 posto od 15. jula 2025. godine.
Takođe se navodi kako će Ingra "u slučaju prevremenog otkupa i/ili prodaje društva Lanište d.o.o. i/ili prodaje nekretnine Arena Zagreb, iz takvog priliva sprovesti otkup obveznica, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana podmirivanja svih obveza izdavaoca prema BKS Bank i obveza izdavaoca iz redovnog poslovanja".
Planirano je i da se namirivanje dugovanja rešava i založnim pravima, kao i zajmovima koji su u Nacrtu predstečajne nagodbe navedeni kao alternativa izdavanju obveznica.
Ingra je predlog za otvaranje postupka predstečajne nagodbe podnela 18. aprila prošle godine. Kao razloge za predstečajnu nagodbu, u dokumentima koje je dostavila Fini, Ingra je navela blokadu računa, neusklađenost bilansa (neusklađeni novčani tokovi projekta Arena Zagreb i obaveza prema poveriocima) i nemogućnost osiguranja likvidnosti i postizanja dogovora poverilaca o restrukturiranju duga. Računi Ingre bili su blokirani od maja 2012. godine pa sve do kraja avgusta prošle godine kad je pokrenut predstečajni postupak, gotovo 500 dana.
Veliki deo novčanih problema Ingre vezan je za Arenu Zagreb, čija je prodaja jedan od predloga iz predstečajne nagodbe. Ingra je njenu izgradnju finansirala kreditom austrijske banke BKS, a potom je iznajmila Gradu Zagrebu i državi. Ali država je kasnila s plaćanjima, pa je Ingra sama morala da finansira ne samo Arenu, nego i događaje u Areni. To državu nije sprečilo da redovno Ingri na naplatu šalje sopstvena potraživanja.
Najlošija opcija za Ingru što se tiče same Arene, bila bi ta da Ingra završi u stečaju jer bi banka u tom slučaju aktivirala založno pravo i postala vlasnik građevine, iako je veliki deo kredita za nju već otplaćen, a preostali iznos je znatno manji od tržišne vrednosti Arene Zagreb.
