Izvor: B92, 15.Okt.2018, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procurilo iz ministarstva: Noćni stastanci, situacija dramatična
Italija uprkos krizi ne želi da štedi, zbog čega se nalazi na udaru kritika iz Brisela.
Međutim, nova vlast u Rimu drži se plana prema kojem će deficit budžeta biti 2,4 odsto. Mere štednje koštale bi je glasova birača.
Đulija R. živi u Rimu i otplaćuje kredit za stan. Razmišlja o otvaranju bankovnog računa u Nemačkoj. „Zabrinuta sam zbog političke situacije. Jer nas to slabi umesto da nas jača. Ova politička klasa je neodgovorna“, kaže ta 45-godišnjakinja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
„Imam kredit i bojim se da više neću moći da ga otplaćujem ako Italija istupi iz evrozone.“ I zato će radije preneti svoj novac u Nemačku, jer, kako kaže, tada će barem znati na čemu je.
Mnogo obećanja, a novca nema
Đulija radi u jednom ministarstvu i zato ne želi da objavimo njeno pravo ime i prezime. „Moja plata bi se u tom slučaju pretvarala u lire, ali moji dugovi kod banke – ne“, objašnjava. Ona veruje da je scenario izlaska Italije iz evrozone realan, bez obzira na tvrdnje italijanske vlade kako niko to ne želi.
Nije čudo što se među građanima širi nesigurnost. Drama oko italijanskog državnog budžeta i prezaduženosti se odigrava već sedmicama. Pri tome se razbacuje brojkama, održavaju se noćni sastanci na vrhu, pomeraju se rokovi i daju velika obećanja.
A finansijska tržišta su sve nervoznija. Pre svega „neprijatelji u bunkeru u Briselu“, kako Mateo Salvini naziva čelnike Evropske komisije. Salvini, potpredsednik vlade i šef antiimigrantske stranke Lega, tvrdi da su oni u Briselu krivi za stagnaciju Italije.
I zato bi sada sve trebalo da bude drugačije. „Nestaće siromaštvo“, najavljuje ministar rada Luiđi di Majo iz Pokreta pet zvezdica. No problem je u tome što obećana smanjenja poreza i uvođenje građanskog dohotka za sve košta puno, a taj novac Italija nema.
Jer, ta država je s javnim dugom od 130 odsto BDP i skoro 2,3 biliona evra jedna od najzaduženijih na svetu. Prema pravilima monetarne unije, dopušteno je samo 60 odsto – to je granica koju Italija nije uspela da ispoštuje nijednom od kada je uvela evro. I sada ta zemlja želi nove kredite kako bi vladajući mogli da ispune predizborna obećanja.
Krajem prošle nedelje je italijanski parlament usvojio budžet koji predviđa deficit od 2,4 odsto za sledeću godinu, te 2,1 za 2020. i 1,8 za 2021.
Birači ne žele bolne reforme
Zbog svega toga vlada velika zabrinutost u Briselu i na berzama. Rim mora svoje budžetske planove da predati Evropskoj komisiji do ovoga ponedeljka (15.10.). Onda će Komisija ispitati da li je sve u skladu s pravilima EU.
No već poslednje sedmice su pokazale da ništa nije u redu i da se situacija pogoršava. Na to upozoravaju institucije kao što su italijanska centralna banka, MMF i Evropska komisija. Uprkos tome, italijanska vlada više ne želi da štedi. I opravdava svoje planove argumentom da samo na taj način može da podstakne privredni rast. Bolne reforme bi je koštale birača.
Jedan od njih je i nezaposleni Pjero Kasale (43) s juga Italije, koji je na prošlim izborima svoj glas dao Pokretu pet zvezdica. On kaže da vlada samo pokušava da krene „jednim drugim putem“. „A to je na kraju krajeva i razlog zašto ih je tako puno ljudi biralo.“
.jpg)
