Izvor: Blic, 28.Dec.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda preživljava, u komorama uživaju

Prosečna zarada u Privrednoj komori Srbije (PKS) u novembru iznosila je 55.026 dinara neto ili 66.214 dinara sa naknadama. Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, informisanje i promocije PKS, kaže da 75 odsto zaposlenih ima fakultet, magistraturu, doktorat. A to je, smatra Jakšić, dovoljno da opravda 60–80 odsto veću zaradu od proseka privrede koju predstavljaju.

Predsednik Hrvatske udruge poslodavaca Emil Tedeski nedavno je izjavio da je sistem Hrvatske gospodarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komore (HGK) sa oko 650 zaposlenih prevelik i preskup, te da takva komora nikome nije potrebna. Mišljenje da uloga privrednih komora u tržišnoj privredi nije baš jasno definisana nije usamljeno, posebno kad se radi o zemljama u tranziciji koje su komorsku organizaciju većinom preslikale iz nekih ranijih vremena. Tako je i u Srbiji gde, pored PKS, figurira još 19 komorskih pravnih lica – privredne komore Vojvodine, Novog Sada i Beograda i 16 regionalnih komora. Ivan Jakšić kaže da okviran broj zaposlenih u komorskom sistemu Srbije iznosi oko 800–850, od čega je oko 350 zaposleno u PKS. Jakšić napominje da je broj zaposlenih naglo porastao sa raspadom PK Jugoslavije 2003, kada je PKS bila u obavezi da preuzme oko 150 zaposlenih.

– Ne bih se složio s vama da je komorski sistem Srbije glomazan. Naime, u komorskom sistemu Austrije zaposleno je oko 4.000 ljudi – oko 1.000 u centrali i 3.000 u devet regionalnih komora. A u Gospodarskoj zbornici Slovenije posle uvođenja dobrovoljnog članstva broj zaposlenih smanjen je sa 200 na 130. Ali tamo funkcioniše i Trgovačka komora koja takođe ima određeni broj zaposlenih – kaže Ivan Jakšić, napominjući da se uz veliku pomoć Privredne komore Austrije i njenog predsednika Kristofa Lajtla priprema novi zakon o privrednim komorama, koji će komorski sistem Srbije redefinisati prema austrijskom modelu.

Prema informaciji koju smo pribavili iz Beča, u centrali austrijske privredne komore radi 1.056, a u pokrajinskim komorama 3.614 ljudi. Dakle, ukupno komorski sistem Austrije ima 4.670 zaposlenih. Ali privreda Austrije je u 2007. ostvarila izvoz od 114,7 milijardi evra (7. na svetu), bruto nacionalni dohodak po stanovniku od 31.800 evra (13. u svetu), preko 120 miliona noćenja stranih turista itd. Kada bi srpska privreda bar približno bila u stanju od dosegne austrijske domete, broj zaposlenih u komorama bez problema bi mogao da se duplira. Mada, kao što primećuje i Jakšić, Slovenija bi uradila drugačije.

Po rečima našeg sagovornika, krunski dokaz valjanosti ovdašnjeg komorskog sistema jeste činjenica da PKS nije državna institucija i da ne dobija ni dinar iz budžeta, a svoj rad finansira od članarina, naknada za usluge i drugih izvora. Članarina za PKS je 0,19 odsto na bruto zaradu zaposlenih, a firme koje imaju do 10 radnika plaćaju paušalno 5.000 dinara. Trenutno procenat naplate članarine iznosi 16,19 odsto, a Jakšić kaže da je za poslednjih osam meseci broj novih platiša povećan za preko 1.000, što je, po njegovim rečima, „znak da je Komora svojim aktivnostima i uslugama u proteklom periodu bila od velike koristi privrednicima".

Mnogi preduzetnici se s tom ocenom ne slažu. Nelogično je, kažu, da komora raspolaže sredstvima koja omogućavaju da funkcionerske plate budu daleko iznad zarada koje mogu sebi da dozvole njene članice. Da čak i najniže plate u regionalnim komorama (RPK Valjevo, 41.160 dinara za oktobar 2008) budu znatno iznad proseka privrede. Takođe, nelogično je da asocijacija koja zastupa interese domaće privrede u svom voznom parku ima tek jednu „jugo skalu", pa i nju je ustupila RPK Kikinda.

Kritičari komorskog sistema ukazuju i na problem tzv. duple diplomatije i činjenicu da se na predstavništva PKS u inostranstvu troši više od milion evra, iako pri svakoj našoj ambasadi postoji ataše za ekonomske odnose. Ipak, najveća mana srpskih komora je njihova neraskidiva veza s vlastima. Tako je bilo pre 2000, tako je i danas. Otuda, poštenu kritiku ekonomske politike Vlade od rukovodećih ljudi u komorama ne možete čuti ni pod razno. A za uzvrat, vlast dopušta komorama da bez kontrole upravljaju objektima građenim od članarine.

Kome se sve ovo ne sviđa, po volji mu je jednostavno rešenje – ne mora plaćati članarinu. Sankcije za neplaćanje članarine zakonom nisu predviđene, a u 152 godine dugoj istoriji komorskog sistema u Srbiji, kaže Ivan Jakšić, nije zabeležen slučaj da je neka privredna komora zbog toga tužila svoju članicu.

Zakup 15 evra po kvadratu

Pokretnu imovinu PKS čini pet zgrada, šest stanova i tri garaže u Beogradu, poslovni prostor u Master centru u Novom Sadu i lokal sa osam ari placa na Zlatiboru. U 2007. izdavanjem prostora zaradili su oko 700.000 evra. Ivan Jakšić tvrdi da se prostorom „gazduje domaćinski" te da će preseljenjem svih zaposlenih u poslovnu zgradu u Resavskoj ulici biti oslobođen prostor za izdavanje i dodatne prihode. Trenutno najveći zakupac je država, preko Agencije za privatizaciju i Nacionalne službe za zapošljavanje. Deo prostora izdaje se i GTZ-u, a cena zakupa je u proseku oko 15 evra po kvadratu.

Prihodi i rashodi PKS u 2007.

Prihodi (u evrima)

Članarina 7,7 miliona

Usluge 3,3 miliona

Rashodi (u evrima)

Zarade 5,5 miliona

Predstavništva 1,05 miliona

Materijalni troškovi 4 miliona

Putni troškovi 442.500

Honorari 218.750

*Izvor: Informator od radu PKS

Komorske brojke

358 - broj zaposlenih

17.000 - preduzeća plaća članarinu

2.500 evra - plata direktora predstavništava u inostranstvu

33,5 miliona evra - vrednost nepokretne imovine

21 - broj vozila (ford, hjundai, škoda, mercedes, pasat, pežo")

158.314 dinara - najviša plata / novembar 2008.

42.932 dinara – najniža plata / novembar 2008.

*Svi podaci se odnose na Privrednu komoru Srbije

Nastavak na Blic...