Izvor: B92, 28.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blic: Glomazan komorski sistem
Beograd -- Prosečna zarada u Privrednoj komori Srbije u novembru iznosila je 55.026 dinara neto ili 66.214 dinara sa naknadama, piše Blic.
Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, informisanje i promocije PKS, kaže da 75 odsto zaposlenih ima fakultet, magistraturu, doktorat. To je, smatra Jakšić, dovoljno da opravda 60-80 odsto veću zaradu od proseka privrede koju predstavljaju, piše list.
Predsednik Hrvatske udruge poslodavaca Emil Tedeski nedavno je izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je sistem Hrvatske gospodarske komore sa oko 650 zaposlenih prevelik i preskup, te da takva komora nikome nije potrebna.
Mišljenje da uloga privrednih komora u tržišnoj privredi nije baš jasno definisana nije usamljeno, posebno kad se radi o zemljama u tranziciji koje su komorsku organizaciju većinom preslikale iz nekih ranijih vremena.
Tako je i u Srbiji gde, pored PKS, figurira još 19 komorskih pravnih lica – privredne komore Vojvodine, Novog Sada i Beograda i 16 regionalnih komora.
Ivan Jakšić kaže da okviran broj zaposlenih u komorskom sistemu Srbije iznosi oko 800–850, od čega je oko 350 zaposleno u PKS.
Jakšić napominje da je broj zaposlenih naglo porastao sa raspadom PK Jugoslavije 2003, kada je PKS bila u obavezi da preuzme oko 150 zaposlenih.
"Ne bih se složio s vama da je komorski sistem Srbije glomazan. Naime, u komorskom sistemu Austrije zaposleno je oko 4.000 ljudi – oko 1.000 u centrali i 3.000 u devet regionalnih komora. A u Gospodarskoj zbornici Slovenije posle uvođenja dobrovoljnog članstva broj zaposlenih smanjen je sa 200 na 130. Ali tamo funkcioniše i Trgovačka komora koja takođe ima određeni broj zaposlenih”, kaže Ivan Jakšić, napominjući da se uz veliku pomoć Privredne komore Austrije i njenog predsednika Kristofa Lajtla priprema novi zakon o privrednim komorama, koji će komorski sistem Srbije redefinisati prema austrijskom modelu.
Prema informaciji koju je list pribavio iz Beča, u centrali austrijske privredne komore radi 1.056, a u pokrajinskim komorama 3.614 ljudi.
Dakle, ukupno komorski sistem Austrije ima 4.670 zaposlenih.
Ali, privreda Austrije je u 2007. ostvarila izvoz od 114,7 milijardi evra (7. na svetu), bruto nacionalni dohodak po stanovniku od 31.800 evra (13. u svetu), preko 120 miliona noćenja stranih turista itd.
Kada bi srpska privreda bar približno bila u stanju od dosegne austrijske domete, broj zaposlenih u komorama bez problema bi mogao da se duplira.
Mada, kao što primećuje i Jakšić, Slovenija bi uradila drugačije.
Po rečima sagovornika Blica, krunski dokaz valjanosti ovdašnjeg komorskog sistema jeste činjenica da PKS nije državna institucija i da ne dobija ni dinar iz budžeta, a svoj rad finansira od članarina, naknada za usluge i drugih izvora.
Članarina za PKS je 0,19 odsto na bruto zaradu zaposlenih, a firme koje imaju do 10 radnika plaćaju paušalno 5.000 dinara.
Trenutno procenat naplate članarine iznosi 16,19 odsto, a Jakšić kaže da je za poslednjih osam meseci broj novih platiša povećan za preko 1.000, što je, po njegovim rečima, "znak da je Komora svojim aktivnostima i uslugama u proteklom periodu bila od velike koristi privrednicima".
Mnogi preduzetnici se s tom ocenom ne slažu. Nelogično je, kažu, da komora raspolaže sredstvima koja omogućavaju da funkcionerske plate budu daleko iznad zarada koje mogu sebi da dozvole njene članice.
Da čak i najniže plate u regionalnim komorama (RPK Valjevo, 41.160 dinara za oktobar 2008) budu znatno iznad proseka privrede.
Takođe, nelogično je da asocijacija koja zastupa interese domaće privrede u svom voznom parku ima tek jednu "jugo skalu", pa i nju je ustupila RPK Kikinda.
Kritičari komorskog sistema ukazuju i na problem tzv. duple diplomatije i činjenicu da se na predstavništva PKS u inostranstvu troši više od milion evra, iako pri svakoj našoj ambasadi postoji ataše za ekonomske odnose.
Ipak, najveća mana srpskih komora je njihova neraskidiva veza s vlastima. Tako je bilo pre 2000, tako je i danas, piše list.
Otuda, poštenu kritiku ekonomske politike Vlade od rukovodećih ljudi u komorama ne možete čuti ni pod razno. A za uzvrat, vlast dopušta komorama da bez kontrole upravljaju objektima građenim od članarine.
Kome se sve ovo ne sviđa, po volji mu je jednostavno rešenje – ne mora plaćati članarinu. Sankcije za neplaćanje članarine zakonom nisu predviđene, a u 152 godine dugoj istoriji komorskog sistema u Srbiji, kaže Ivan Jakšić, nije zabeležen slučaj da je neka privredna komora zbog toga tužila svoju članicu.
