Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Nov.2015, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda evrozone gubi impuls
Privredni oporavak evrozone izgubio je impuls u trećem tromesečju, pokazali su danas objavljeni podaci koji će povećati pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da poveća monetarne podsticaje.
Uprkos povoljnim okolnostima, privrede 19 članica evrozone ostvarile su rast od 0,3 odsto u periodu jul-septembar u odnosu na prethodno tromesečje, dok je očekivan porast od 0,4 odsto. Na godišnjem nivou privreda evrozone je porasla za 1,6 odsto, pošto je u prethodnom kvartalu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << rast bio 1,5 odsto.
Na nivou cele Evropske unije rast u odnosu na prethodno tromesečje je bio 0,4 odsto, dok je na godišnjem nivou bio 1,9 odsto.
Evrozona je počela oporavak iz svoje najduže recesije pre nešto više od dve godine, ali nije uspela da dodje do snažnijeg rasta i pored povoljnih uslova kao što su jeftina nafta, slab evro i niska inflacija. Usporenje rasta u zemljama u razvoju, posebno Kini, nije pomogao, pa se očekuje da će ECB u decembru povećati mere podsticaja.
Optimizam je i dalje mlak u evropskom regionu pošto je prethodnih sedam godina bio obuzet dužničkom krizom koja je povremeno pretila i samoj valuti. Nezaposlenost je i dalje na visokih 10,8 odsto i pored manjih pomaka proteklih meseci.
Prvi pokazatelji ukazuju da su potrošači najviše uticali na rast u trećem tromesečju, što je pomoglo nadoknadjivanju slabe industrijske i trgovinske aktivnosti u većem delu evrozone.
Nemačka, najsnažnija privreda evrozone, zabeležila je pad rasta na 0,3 sa 0,4 odsto. Slab rast je zabeležen u Italiji, dok su Holandija i Portugal imali nulti rast.
Grčka privreda je ponovo zabežila pad od 0,5 odsto, dok su najveći rast u evrozoni imali Slovačka od 0,9 i Španija od 0,8 odsto. Francuska, koja je u drugom tromesečju bila na nuli, sada je zabeležila povećanje od 0,3 odsto.
Hrvatska i Slovenija su u trećem tromesečju bile bez rasta, dok je privreda Rumunije u trećem trosemečju porasla za 1,4 odsto, a na godišnjem nivou 3,6 odsto, dok je u Bugarskoj taj rast bio 0,7 i 2,9 odsto.
.jpg)
