Izvor: S media, 31.Mar.2011, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papović: Hleb "sava" do 50 dinara
Sve kalkulacije pokazuju da vekna hleba tipa "sava" u našoj zemlji ne bi smela da bude skuplja do 50 dinara, izjavio predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
On je najavio da će ta organizacija inicirati da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udruživanje.
"Postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana i da ne odslikava relano stanje (na tržištu), a izgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da cena struje u velikoj meri utiče na cenu hleba nije tačan i zapravo predstavlja pokušaj da se ućari", rekao je Papović.
Sve kalkulacije pokazuju da vekna hleba ne bi trebalo da bude skuplja od 45 dinara, a ako se zaračuna i marža tada cena hleba u Srbiji ne može biti veća od 50 dinara, precizirao je Papović.
Pekari: Poskupljenje hleba se može odložiti
Hleb "sava" ostaje 44 dinara (VIDEO)
Cena hleba nije realna
Prema njegovim rečima, trenutne trgovačke marže u Srbiji na hleb kreću se u rasponu od 20 do čak 40 odsto, a ne bi smele da budu veće od pet do 10 procenata.
"Naš je predlog da marže budu pet odsto kao što je to svuda u razvijenim državama", rekao je Papović i naveo da sa postojećom cenom hleba ne samo da zarađuju pekari već i trgovci.
"Kartelsko udruživanje i diktiranje cene hleba je nedopustivo i zabranjeno Zakonom o zaštiti konkurencije i zahteva hitnu intervenciju države", naveo je Papović.
Nacionalna organizacija potrošača očekuje da će država pokrenuti postupak, rekao je Papović i naveo da je ta organizacija spremna da pozove potrošače i da ne kupuju hleb kod pekara koje su članice Unije pekara i objavi njihov spisak, ukoliko se utvrdi da kartelsko urdruživanje postoji.
U Srbiji sada, postoji oko 7.000 pekara i više od 250 mlinova, kazao je Papović, uz napomenu da se kontrola rada tih objekata obavlja dosta teško.
Lako je kontrolisati velike pekarske industrije, jer se tu može tačno utvrditi od kog mlina se dobija brašno, kakvog je kvaliteta i koliko čega je proizvedeno, tvrdi on.
Kontrola malih pekara je, međutim, gotovo nemoguća, naveo je Papović i podsetio da je Nacionalna organizacija potrošača sa Ministarstvom poljoprivrede prošle godine uradila niz analiza koje pokazuju da veliki broj pekara u Srbiji nema osnovne higijenske i tehničke uslove za proizvodnju hleba.
Papović je podsetio da su po zakonu pekari bili dužni da tokom 2010. godine uvedu visoke standarde kvaliteta i da primene dobru higijensku praksu, a od svih pekara koje danas posluje u Srbiji možda svega oko 100, prema njegovom uverenju, ispunjava sve nephodne uslove za rad.
"Pitanje je da li su svi pekari upisani u registar, da li su dostavili dokaze ministarstvu da ispunjavaju minimalne tehničke uslove za proizvodnju, da li su primenili dobru higijensku praksu i da li su uveli visoke standarde kvaliteta - ako nisu treba hitno zatvoriti njihove radnje i ostaviti prostora onim pekarima koji rade savesno i po važećim propsima", naglasio je on.
"Nema smisla da nas godinama, mesecima unazad, varaju, da nas ucenjuju sa osnovnom životnom životnom namirnicom. Sramota je da u Srbiji, koja je bogata žitom i preferira da bude agrarna zemlja, cena hleba proteklih godinu dana tako drastično raste", zaključio je Papović.
(Tanjug)
