Izvor: B92, 30.Jan.2012, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi samit, nova nada za spas EU
Brisel -- Evropski lideri okupili su se u Briselu na prvom ovogodišnjem samitu posvećenom suzbijanju dužničke krize i podsticanju privrednog rasta.
Tema samita biće i novi sporazum kojim će biti uvedene strože mere zajedničke evropske budžetske discipline.
Samit, na kome učestvuju šefova država i vlada 27 zemalja članica Evropske unije, protiče u znaku generalnog štrajka u Belgiji, sazvanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u znak protesta zbog mera štednje koje je najavila belgijska vlada.
Očekuje se da lideri na današnjem samitu potvrde novi fiskalni sporazum kojim se sve zemlje EU, osim Velike Britanije, obavezuju na strogu disciplinu kad je reč o javnoj potrošnji kako bi dobile pristup novouspostavljenom stabilizacionom fondu.
Fond, nazvan Evropski mehanizam za stabilnost, koji će biti vredan 500 milijardi evra, ima za cilj da pomogne prezaduženim državama, poput Španije i Italije, da lakše dođu do kredita.
Britanija je na prošlom samitu u decembru 2012. odbila da prihvati fiskalni sporazum uz obrazloženje da je štetan po nacionalne interese. Sem toga, evropski lideri pokušaće da na današnjem samitu postignu saglasnost o nizu mera koje imaju za cilj da podstaknu privredni rast i smanje nezaposlenost.
Barozo: Ima novca za zapošljavanje
Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo kaže da u budžetu ima još 82 milijarde evra neraspodeljenih fondova koji bi mogli biti upotrebljeni za podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radnih mesta, ali uz uslov da u okviru nacionalnih planova za zapošljavanje bude izdvojena isto tolika suma.
"Na raspolaganju je prilično velika suma novca koja još nije dodeljena u okviru strukturalnih fondova - 82 milijarde evra ukupno", rekao je Barozo, dodavši da bi bar deo tog novca mogao biti preusmeren u kreditne programe za mala i srednja preduzeća.
Španija bi, prema Barozu, mogla da na taj način dobije 10,4 milijarde evra, Italija osam milijardi, Grčka 4,3 milijarde i Britanija, koja nije članica zone evra, 1,4 milijarde evra. Ekonomska sila, Nemačka bi, pak, mogla da preuzme 5,8 milijardi evra.
Tu, međutim, postoji jedan uslov - da lokalne vlade izdvoje isto tolike finansije, što neće biti lako, s obzirom na strogu budžetsku štednju.
Šulc: Manje discipline, više rasta
Novi predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc oštro je kritikovao Evropski savet zbog previše insistiranja na fiskalnoj disciplini, umesto na podsticanju privrednog rasta i otvaranju novih radnih mesta.
"Fiskalni sporazum je podignut na nivo leka za sve bolesti”, rekao je Šulc na iznenadnoj konferenciji za štampu održanoj tokom neformalnog samita Evropske unije posvećenom suzbijanju dužničke krize.
Fiskalni sporazum, za koga se očekuje da će danas biti usvojen, obavezuje sve članice EU osim Britanije da se pridržavaju stroge fiskalne discipline.
"Umesto nametanjem fiskalne discipline, Savet bi danas morao više da se bavi suzbijanjem nezaposlenosti”, rekao je Šulc, upozorivši da je u nekim evropskim zemljama više od polovine mladih bez posla.
"Ne treba biti profesor ekonomije da znate da ne možete izaći iz krize ako vam je stopa privrednog rasta nula”, naglasio je Šulc, koji je zatražio da se milijarde dolara viška iz budžeta EU usmere ka otvaranju novih radnih mesta za mlade, umesto da se vrate donatorima.
I Grčka na dnevnom redu Samita
U centru pažnje je i polemika o visini pozajmice koja će biti dodeljena Grčkoj. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra.
Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.
Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušala je da umiri kritičare nemačkog predloga da se grčki budžet stavi pod kontrolu EU, navodeći da Evropa mora Atini da pomogne u sprovođenju ekonomskih reformi.
Debata mora da se vodi oko toga "kako Evropa može da pomogne Grčkoj da ispuni zadatke koji su pred njom", poručila je Merkelova po dolasku na samit EU u Briselu, nakon što su grčki zvaničnici i neki evropski lideri odbacili predlog Nemačke.
"Međutim, sve ovo može da funkcioniše samo ako Grčka i ostale članice (EU) razgovaraju o tome. Zbog toga ne želim kontroverznu debatu, već diskusiju koja može da rezultuje uspehom", kazala je kancelarka.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i ne smanji deficit.
