Izvor: B92, 22.Maj.2012, 21:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemci ne mogu sami da spasu evro

Berlin -- Vlasti Nemačke teško da su u stanju da ozbiljno olakšaju život evropskih "stradalnika" - Grčke, Italije i Španije.

Naime, bez obzira na stabilnost nemačkog budžetskog sistema i ekonomski rast, ona ne poseduje realne mogućnosti za spasavanje svih kojima je ono potrebno, smatra ekonomista švajcarske banke UBS Amit Kara.

Previše aktivni pokušaji da se pomogne svima koji to žele mogu, sem toga, da nanesu udarac reputaciji samog spasioca, budući da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi investitori istog momenta izgubili poverenje u Nemačku.

Ekonomija evrozone stagnira i mnogi smatraju da je za to kriva Nemačka, ukazao je Kara. Nemačka domaćinstva i korporacije više vole da štede, nego da troše i ta zemlja, kao rezultat, beleži znatan suficit računa tekućih plaćanja. To znači da Nemačka, najstroži savetnik i kontrolor problematičnih članica evrozone, praktično uzrokuje usporavanje njihovog rasta zbog smanjenja uvozne tražnje.

Ukupan izvoz u Nemačku iznosi svega 2,5 odsto ukupnog BDP Irske, Italije, Portugalije, Španije i Grčke. Da bi se taj pokazatelj znatnije povećao, vlada Nemačke bi morala da se odluči na džinovski skok izdataka, što je izvan moći čak i te najveće evropske ekonomije. Teoretski bi izdatke mogla da povećaju nemačka domaćinstva koja štede 11 odsto svojih prihoda, što je prilično mnogo. Ako se, međutim, gleda prema "čistom blagostanju", terminu koji označava ukupnu vrednost njihovog celokupnog imetka minus dužničke obaveze, pokazatelji Nemaca su gori nego kod Francuza, pa čak i Italijana.

Postoji mišljenje da je smanjenje trgovinskog suficita Nemačke neophodan uslov za oporavak ekonomskog rasta članica evrozone, na čemu insistiraju mnogi evropski političari.

Radi ostvarenja tog cilja, Nemačka mora da ispuni nekoliko uslova, pre svega, da poveća domaću tražnju u tolikoj meri, da ona nadmaši inostranu tražnju nemačke robe i usluga, kao i da radi povećanja unutrašnje tražnje ili nemačka vlada poveća državne izdatke, ili domaćinstva i kompanije manje štede i više troše. Te mere se, međutim, mogu pokazati previše skupim i neefikasnim.

Nemački budžetski deficit je mali - od svega jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali nivo državnog duga dostiže 80 odsto BDP, dok se potencijal ekonomskog rasta procenjuje na jedan odsto godišnje. U takvim uslovima bilo kakva inicijativa za povećanje budžetskih rashoda na račun uvećanja dužničkih obaveza može da izazove opreznost investitora i da postane dodatni povod za nepoverenje u celu monetarnu uniju.

Čak i ako bi Nemačka povećala državne izdatke kako bi pružila podstrek domaćoj tražnji, ne postoji nikakva garancija da bi taj novac pomogao rubnim ekonomijama evrozone.

Složena računica pokazuje da bi rast budžetskih izdataka Nemačke za jedan odsto BDP povećao proizvodnju u Irskoj i Grčkoj za najviše 0,1 odsto. Kad je reč o većim ekonomijama, na primer, Italiji i Španiji, efekat bi bio još slabiji.

U najgorem slučaju, postoji rizik da stabilnost same nemačke ekonomije dospe pod sumnju ukoliko bi potrošnja bila stimulisana na račun znatnog povećanja državnih rashoda ili sniženja poreza, upozorio je Kara.

Sve to govori da Nemačka ne može sama da spase evrozonu, zbog čega bi najefikasnija mera bila osnivanje jednog fonda za pomoć problematičnim članicama, gde bi u pomoć bile pozvane zemlje s uravnoteženim budžetima, kako u samoj Evropi, tako i van nje.

Takav plan za spasavanje "periferije" evrozone bio bi skup i izazvao bi mnogo neslaganja, ali bi oni, kojima se on ne bi svideo, morali da shvate da sve dok postoje ta neslaganja, pitanje opstanka zone evra ostaje otvoreno, zaključio je Kara.

Nastavak na B92...