Izvor: Politika, 25.Apr.2010, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka već vidi kraj krize

Privrednici najveće i ekonomski najjače evropske zemlje očekuju da ovogodišnji privredni rast bude između 1,6 i 2,3 procenta

Od našeg specijalnog izveštača

Minhen – Sve smo sigurniji da je najgore prošlo. Ova ocena dr Franka-Štefana Bekera, prvog čoveka za korporativnu komunikaciju „Simensa”, najveće nemačke firme sa oko 405.000 zaposlenih u 190 zemalja, od kojih čak 68 odsto radi van njenih granica, najbolje govori o aktuelnom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kome se nalazi privreda te velike zemlje. Grupa malih privrednika i preduzetnika iz Srbije, koji su bili najbolji na konkursu „Probiznis lider 2009.“, Prokredit banke u Beogradu, uz nekolicinu novinara, imali su ovih dana više nego dobru priliku da se uvere u ozbiljnost nemačkih napora da se dugotrajna ekonomska kriza i prevlada.

Nemački izvoz je prošle godine bio 803,2 milijarde evra. Za 19,3 odsto manji nego 2008. Time je Nemačka izgubila svetsku lidersku poziciju u izvozu za svega 60 miliona evra od sve jačeg eksportnog diva – Kine. Pošto je, međutim, i svoje nabavke u inostranstvu smanjila za 17,2 procenta, čime je uvoz dostigao vrednost od 667,1 milijardu evra, nemačka privreda je, ipak, ostvarila suficit u razmeni sa svetom od 136,1 milijardi evra.

Takvi rezultati glavni su uzročnik i pada bruto domaćeg proizvoda (oko 2.407 milijardi evra) za oko pet odsto. Godinu dana ranije BDP je porastao 1,3 a 2007. za 2,5 odsto. Za ovu godinu nemački privrednici prognoziraju rast između 1,6 i 2,3 procenta.

Niko od naših sagovornika nije mogao, niti smeo da se „zakune” da će baš tako biti, ali da je kriza sasvim na izmaku svedoče i sve bolji izvozni rezultati krajem prošle i početkom ove godine. „Simens”, koji je po vrednosti proizvodnje na trećem mestu u svetu posle „Dženeral elektrika” i „Hjulit Pakarda”, svakog sata dobija porudžbine vredne devet miliona evra.

Ali, ne teku samo med i mleko. Čak ni moćnom „Simensu”. Iako ima veoma razuđenu paletu proizvoda, zbog koje mu naleti krize nisu mnogo naudili, u pojedinim pogonima uskoro će doći do otpuštanja oko 2.000 radnika. S obzirom na ukupan broj zaposlenih u toj kompaniji to ne izgleda tako strašno, ali za one koji odu na berzu rada sledi suočavanje sa velikom konkurencijom onih koji čekaju novo radno mesto. Na biroima rada je oko 3,2 miliona ili oko 7,5 odsto radno sposobnog stanovništva koje broji 43,5 miliona duša.

I dalje se, tvrde dobri poznavaoci privrednih prilika u Nemačkoj, osećaju posledice višemesečne recesije u kojoj, posle laganog oporavka giganata, poput „Simensa”, još nema jačih znakova konjunkture na domaćem tržištu. Kriza tražnje, rekli bi ekonomisti.

Za Hans-Joakima Hojslera, direktora „Bajern internešenela” (vladine firme za podsticanje izvoza Bavarske), nema prečeg zadatka od podsticanja privredne aktivnosti i izvoza u toj najvećoj nemačkoj pokrajini sa 12 miliona stanovnika. Sasvim razumljivo, jer od 82 miliona stanovnika, koliko ima Nemačka, u privredi je zaposlena gotovo polovina, a od te polovine čak 42,3 odsto radi za izvoz.

Preuzimajući najveći deo praktičnih izvoznih zadataka od bavarske vlade, „Bajern internešenel” (firma koja je osnovana tek 1995) koristi sve moguće kanale da robu i usluge svoje države plasira u svet. Bave se, doduše, ali u mnogo manjoj meri i uvozom, odnosno privlačenjem stranih investitora u Bavarsku. Na pitanje novinara, da li bavarska vlada nudi neke olakšice za dolazak inostranih investitora na njeno tržište, Hojsler kaže da tako nešto ne postoji u njegovoj zemlji. „Bavarsko tržište ne može se dobiti za džabe. Ulaznica je dosta skupa i ona se mora platiti, jer smo i mi puno u njega uložili – od infrastrukture, preko stabilnih pravila igre do izuzetnih poslovnih i izvoznih mogućnosti.” Sve to, naravno, važi i za firme iz Srbije koje žele da dođu i rade u Minhenu ili okolini.

Za Hojslera tržište Srbije je „veoma zanimljivo sa dobrim potencijalima”, ali da bi postalo i investiciono atraktivno za nemačke firme mora da ima bar elementarne osnove – zadovoljavajuću infrastrukturu i uređen i stabilan privredni sistem. Po njemu najveće šanse za saradnju sa Srbijom su u zaštiti ekologije, korišćenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji medicinske opreme. Moguć je i naš veći izvoz poljoprivrednih proizvoda. I sve to bez ikakvog ograničenja.

Vi ste, poručio je Hojsler, na potezu, a pravila su za sve ista – kvalitet, cena, rokovi isporuke i dosledno poštovanje svih standarda.

----------------------------------------------

Svako mora da brine o sebi

Većini naših sagovornika, bilo iz konkretnih firmi, komora ili izvoznih organizacija, savršeno je poznat položaj Srbije i njene privrede. Bez pardona su nam, baš kao i sam gospodin Hojsler, rekli da je ovo surovo vreme kapitalizma u kome će bogati biti sve bogatiji, a da ih siromašni nikada neće dostići. Moguće je da razlika između jednih i drugih bude i sve veća.

„Od strane pomoći ne može se živeti. Niko se nije razvio ni na tuđim zajmovima. Mora se svojski zapeti u razvoju sopstvenih potencijala angažovanjem inostranih investitora. Kada oni prepoznaju svoj interes, razvijaće sebe i vas. Oni imaju i umeju, ali vaše je da im ponudite dovoljno dobre razloge da baš kod vas dođu, a ne da idu u neke druge zemlje”, upozorio je Hojsler dodajući da i Nemačka ima svoje nerazvijene pokrajine prema čijem se razvoju odnose kao da su susedne, a ne članice savezne države Nemačke. Svako mora da se brine o sebi.

Slobodan Kostić

[objavljeno: 26/04/2010]

Nastavak na Politika...